Vesna Antonijević

Rođena je 29.juna 1969. godine u Kragujevcu. Završila je ekonomsku školu. Zaposlena je kao administrativni radnik u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. Voli ljude, druženje, muziku, dobru knjigu. Ponosna je mama tri devojčice.

OŠ “ 21. OKTOBAR“ KRAGUJEVAC

Osnovna škola „21.oktobar“ je osnovana 29. jula 1959. godine. Škola je 20. oktobra 1971. godine dobila svoju zgradu. Nalazi se u strogom centru grada, u mirnijem okruženju, okružena stambenim zgradama i kućama. Raste i razvija se zajedno sa svojim učenicima. Svi se trude da ona prati razvoj tehnologije, novih nastavnih metoda i da nam odrastanje bude veselo i sadržajno.

Emisija Dva komada nečega

Emisija se bavi pojavama oko nas na humoristično – satiričan način. Gledaoci u svakoj epizodi u ulozi glumaca mogu videti druge goste – muzičare, pisce, pesnike… Dosadašnja emitovanja: TV Galaksija, TV Trans, TV Mostnet, TV Soko, TV Klik, TV Plus, TV Art, i još stanica. Scenario i režija: Natalija Ž. Živković

AMERIČKI KUTAK KRAGUJEVAC

Otvoren u Kragujevcu 6. maja 2005. godine. Ovaj projekat je rezultat saradnje između Narodne biblioteke “Vuk Karadžić“ u Kragujevcu i Uprave za javne poslove Ambasade SAD u Beogradu.
Kutci su male biblioteke u američkom stilu namenjene da povećaju međusobno razumevanje između Srbije i SAD omogućujući da informacije o Americi budu dostupne na različitim formatima. Nudimo knjige, snimke, diskove, pristup internetu i profesionalne bibliotekare koji govore dva jezika, obučene da Vam pomognu da pronađete željenu informaciju o SAD-u.

Admir Džibrić

Džibrić Admir, rođen 07.02. 1972.godine u Tuzli, BIH. Poeziju piše od svoje četrnaeste godine. U svijet književnosti ulazi s pjesmom „Svijet sanjalica“ koja je i naslov njegove prve zbirke pjesama koja je izašla 2013.godine.Dobitnik je brojnih zahvalnica,posebna za učešće u međunarodnom zborniku za djecu „ Zagrli život „ za oboljelu djecu od raka u Srbiji.Živi i radi u Lukavcu.

Adna Mahić

Rođena 1992. godine. Živi u Sarajevu. Studira menadžment u sportu. Od šesnaeste godine svira akustičnu i električnu gitaru, ali kako sama kaže čekala je pravo vrijeme da njena djela osvanu u javnosti. Učestvovala u nizu manifestacija, te imala brojne nastupe u medijima. Svoju prvu instrumentalu snimila u studiju Galaxy Production i već obećava vrlo brzo nastanak novih priča na gitari od koje se rijetko odvaja.

Aleksandra Ilić

Licencirani personalni trener Saveza za Rekreaciju i Fitnes Srbije.

Aleksandar Arsenović

Rođen sam 2000. godine. Idem u srednju Ekonomsku školu u Vladimircima. Omiljeni hobi mi je gejming, a pored toga i gledanje filmova. U slobodno vreme se bavim trčanjem i plivanjem.

Aleksandar Petrović

Ako nešto ne zna, izmisli pa zapiše. Pobornik sijeste. Ljubitelj izmišljenih biografija. Obožava britanski humor i mediteransku hranu. Želja mu je da se okuša kao DJ na pustom ostrvu. Objavio romane „Beogradska knjiga mrtvih“ i „Kolaž za dvoje“, kao i mnogobrojne priče u različitim zbornicima. U stalnoj potrazi za savršenim bedekerom koji će jednom i napisati. Do tada, putuje po svetu i književnosti.

Aleksandar Antić

Rođen je 21.10.1983. u Nišu. Tu je završio osnovnu i srednju školu, kao i Filozofski fakultet, grupa za anglistiku. Radi kao prevodilac. Bavi se poezijom i aforizmima.

Aleksandar Ivković

Iz Niša, po profesiji radiolog. Malo pričam, ali ne umem da prećutim. Večito raspoložen za novu nevolju (avanturu).

Aleksandra Čvorović

Rođena 10. februara 1976. u Banjoj Luci. Završila je srpski jezik i književnost u istom gradu, a magistrirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na odsjeku za bibliotekarstvo i informatiku. Takođe je završila edukaciju za savjetodavnog terapeuta transakcione analize. Radi kao viši bibliotekar u Dječijoj biblioteci NUBRS. Objavila je sedam knjiga, tri knjige poezije: „Šapat glinenih divova“ (2000.), „Cvijet na kapiji sna“ (2007.), „Nadrastanje“ (2013.); dvije knjige proze: „Anđeo pod krevetom“ (2002.), „Monolog u šolji kafe“ (2006.); dvije knjige za djecu: „Čarobna ruža“ (2014.) i „Ukrala me Šumbaba!“ (2018.); bajka „Pjesnik iz Neznangrada“ objavljena je na engleskom kao elektronska knjiga (The Poet from Unknowntown“ Style Writes Now 2017.). Poezija i proza joj je višestruko nagrađivana (Nagrada Glasa Srpske „Ljupko Račić“ za najbolju prvu knjigu, najbolja knjiga priča na Grdačačkim književnim susretima, nagrada „Slovo Podgrmeča“, nagrada za dječiju knjigu „Stanko Rakita“…).

Aleksandra Petrović

Rođena 16.08.1997. u Nišu. Piše pesme i tekstove i ima objavljene dve zbirke pesama “Kako vreme prolazi” i “Biserna krila”. Piše na više stranih jezika. Dugogodišnji je član društva umetnika “Slava” i dobitnik nagrade za najboljeg mladog pesnika 2013/14. godine.

Aleksandra Savić

Učenica sam srednje medicinske škole ,,Dr Milenko Hadžić“ iz Niša. Slobodno vreme najradije provodim pored knjige.Pisanje za mene predstavlja neiscrpni izvor energije i kad kog sam u mogućnosti bavim se pisanjem poezije. Iza sebe imam jednu zbirku pesama.

Aleksandra Gvozdenović

Rođena u Kruševcu 26. septembra 1996. Studentkinja Filološkog fakulteta u Beogradu.

Aleksandra Milisavljević

Aleksandra je profesor srpskog jezika i književnosti. Zanima je lingvistika, amaterski se bavi fotografijom, piše pesme i kratke priče.

Amra Kamberović

Studentica žurnalistike koja sada mijenja sebe a sutra će svijet. Voli životinje, luda je za čokoladom i knjigama. Kreativna je osoba i najviše uživa u pisanju.

Ana Bugarinović

Student srpske književnosti i jezika koji pored učenja uspeva da nađe vremena za pisanje u svim formama. Bivši novinar Blic-a koji piše za elektronske časopise i osmišljava svoj blog potpuno slobodoumno dok u međuvremenu radi na dramskom tekstu koji čeka svoje prvo izvođenje.

Ana Kapor

Slikarka. Rođena u Beogradu. Trideset jednu godinu na privremenom radu u Rimu. Slika oduvek. Prvo kao dete, u ateljeu svog oca, pisca i slikara, a kasnije u zajedničkom ateljeu sa svojim suprugom, slikarom. Kortisteći tehniku starih majstora, slika mesta na kojima bi volela da se nađe. Na svojim platnima traži zaustavljen trenutak mira koji želi da podeli sa drugima.

Ana Magda

Rođena 1988 godine u Beogradu. Prvu knjigu, zbirku poezije „Pepeo davnih“ objavila je 2012 godine u izdanju Književne omladine Srbije. Dobitnik je nagrade Pegaz, treće mesto u kategoriji poezije. Zbirka priča „Priče iz beznađa“ izlazi joj 2014 godine u izdanju Čigoja štampa, i za istu osvaja nagradu Zlatno slovo, koju dodeljuje valjevski časopis Akt. U istoj izdavačkoj kući objavljuje i roman „Utroba greha i jedna mačka“ 2015 godine, za koji u proleće 2016. dobija povelju Akademije Ivo Andrić. Od 2015 godine član je Udruženja književnika Srbije.

Ana Mladenović

Rođena sam u Nišu 20.02.1978.god.,gde sam završila osnovnu i srednju školu.Učiteljski fakultet sam završila u Vranju,nakon čega sam počela da radim u svom rodnom gradu,u OŠ „Branko Miljković“.
Autor sam bloga „Koračajmo zajedno korak po korak“ preko kog sarađujem sa svojim učenicima i njihovim roditeljima.U svom radu trudim se da objedinim tradicionalno i savremeno,poštujući ličnost deteta i njegove potrebe.
Jer kao što reče Montenj: „Detinja duša nije ćup koji valja napuniti,već ognjište koje treba razbuktati“

Ana Mutavdžić

Završila sam književnost, a slikam. Predajem deci, a celog života učim. Ne volim vožnju, a celog života putujem. Stalno se dvoumim, ali uvek znam šta hoću.

Ana Babić

Student matematike. “Ako staviš svoj život u stihove, bićeš bliži istini, bliži životu.”

Ana Cvejić

Rođena u Beogradu. Pohađala srednju muzička školu „Josip Slavenski“, odsek violina. Diplomirala na Fakultetu Likovnih Umetnosti u Beogradu na odseku za slikarstvo. Član udruženja Likovnih Umetnika Srbije (ULUS). Stekla diplomu DALF Ministarstva Francuskog obrazovanja. Ima 14 samostalnih izložbi, učestvovala na preko 100 izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik brojnih likovnih radionica i kolonija. Nagrada za akvarel na „XIX Izložbi akvarela“, Šabac 2014. Jedna od 40 finalista predstavljena na izlozbi „Art Revolution Taipei“ Taiwan.

Ana Hranisavljević

Rođena 1988. godine u Smederevu, po profesiji je profesor srpskog jezika i književnosti, te se aktivno bavi mentorskim radom u cilju afirmisanja dečjeg literarnog stvaralaštva. Spoljni je saradnik Narodne biblioteke Smederevo, čiji je član Upravnog odbora. Svojim najznačajnijim projektom u dosadašnjem profesionalnom radu smatra pokretanje Škole kreativnog pisanja „Orfejevim tragom“ sa Narodnom bibliotekom Smederevo. Kao master filolog iz oblasti srbistike bavi se književno-naučnim radom u oblasti književne kritike i lingvistike, ali je i sama literarni stvaralac, autor brojnih recenzija i lektor. Član je mnogih književnih međunarodnih klubova i udružrnja. Objavljuje radove u različitim časopisima za književnost, umetnost i nauku. Živi i radi u Smederevu.

Ana Nikvul

Rođena u Kosovskoj Mitrovici. Živi u Mladenovcu, predaje srpski. Objavila zbirku pesama Fejsbučnik „Ja ću tebe učit mene“, 2013. (po odluci Ministarstva kulture otkupile su je Biblioteke Srbije), 2014., „Kako se ono beše plače“, a 2015. „Četiri feferone za rastanak“, 2016. zbirku pesama na slovenačkom „Kaj sam zamolćla ko je igral blues“ (Šta sam prečutala dok jesvirao bluz“). Njena poezija je ušla u Antologiju sprskih savremenih pesnika na ruskom i, Antologiju “Svi putevi vode na jug”, slovenačkom jeziku. Nagrade: “Pesničke rukoveti” za najbolju zbirku poezije za 2014. godinu, za najoriginalniju pesmu i treća nagrada za pesmu na Polarisovom međunarodnom konkursu. Prevođena je na španski i slovenački. Poeziju joj je objavljivao španski časopis „Caja de resistencia“.

Mr Ana Perišić

Diplomirani primenjeni umetnik iz oblasti primenjenih umetnosti i dizajna. Rođena je 6. juna 1992. godine u Kraljevu, smer zidno slikarstvo. Diplomirala na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu na smeru zidno slikarstvo, u klasi profesora Gorana Rakića. Iste godine upisuje master studije na Filološko – umetničkom fakultetu u Kragujevcu, pod mentorstvom profesora Željka Đurovića. Godine 2016. imenuje se za člana Školskog odbora u Umetničkoj školi u Kraljevu. Učesnica više grupnih izložbi.

Ana Radun Tomić

Pisac i inženjer. Stvara poeziju i prozu, pesme, kratke priče. Nagrađivana je i objavljivana u regionu. Autorka romana „Princ sa bombonjerom“.

Ana Todorović

Rođena 02.02.1982. godine. Nutricionista beogradskog Doma zdravlja Savski venac u stalnoj borbi sa kilogramima koji su mi preci ostavili u amanet. Neispunjenu želju za radom u medijima kako štampanim tako pisanim nadomešćujem učešćem u TV emisijama o zdravlju i pisanjem članaka o pravilnoj ishrani i zdravom načinu života.

Anastasija Šćepanović

Rođena 15. februara 2001. godine u Podgorici. Poeziju piše od ranijih dana, ali kao mlada pjesnikinja prvi put se predstavila u decembru 2018. godine na književnoj večeri Ljiljane Habjanović Đurović u Budvi. Njena poezija je objavljena u zbirci poezije da djecu „Nisi ti više mali“ čiji je urednik Nedeljko Popadić, dnevnim novinama Dan, na portalu Asoglas, ali i u nekoliko zbornika (Ne damo svetinje, Monografija „Do Hristove pobjede – Ne damo svetinje, Sremsko-karlovački pesnički brodovi, Drinski književni susreti…). Dobitnik je treće nagrade na festivalu poezije „Sremsko-karlovački pesnički brodovi“ u kategoriji „Probudi se, nešto se dešava“, ali i u kategoriji porodičnih pjesama na Saboru srpskih pjesnika u organizaciji Srbskog svetionika u Beogradu.

Anđela Turukalo

Rođena 21. novembra 1990. godine u Podgorici. Pisanjem se bavi od djetinjstva. Poezija joj je objavljena u medjunarodnom zborniku „Mili Dueli“ 2015. godine, nakon pobjede na istoimenom takmicenju. Njena prva samostalna zbirka, “Marioneta”, objavljena je 2011. godine.

Anđela Zuvić

Rođena 1996, trenutno u Staroj Pazovi. Patim od intelektualnog svraba-bolest svojstvena radoznalim ljudima. Lako se širi kada se nalazite među knjigama. Studiram antropologiju na Filozofskom fakultetu. Volim radio i naravno knjige.

Anđelko Zablaćanski

Pesnik, aforističar i prozni pisac, rođen je 1959. godine u Glušcima kod Bogatića u Mačvi. Piše od rane mladosti i dosad je objavio sedam knjiga. Pesme su mu prevedene na ruski i bugarski, aforizmi na makedonski, a i on prevodi sa ruskog jezika. Živi u Glušcima.

Andrej Jovanović

Rođen sam 1986. u Beogradu. Završio sam Filozofski Fakultet, odsek za Etnologiju i antropologiju. Kao humanistički i filantropski nastrojen antropolog, sa usmerenjem na terenska i kvalitativna istraživanja, posedujem iskrenu želju za doprinosom plemenitim ciljevima na širokom spektru primene društvenih nauka.

Andrija Lazarević

Rođen je 11.3.2000. u Novom Pazaru. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zubinom Potoku. Student je novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Radi kao novinar na portalu glasrazuma.rs. Pisanjem poezije i kratkih priča aktivno se bavi od 2016. godine.

Anica Gudlin Grujić

Radeći sa decom spoznala je tajne večite ljubavi. Htela je da promeni svet, a na kraju je promenila sebe. Uređuje matematičku stranu u dečjem časopisu “Vitez” i fb stranicu “Mašta može svašta”. Inovacije u nastavi su joj, oduvek, bile izazov. Voli da putuje i, kao fotograf, amater, trudi se da lepe trenutke sačuva od zaborava.

Anita Pešić

Rođena je u Nišu 1987. godine, a po struci je vaspitačica – specijalista dramskog vaspitanja. Radi u vrtiću i ponosni je član „Asocijacije najboljih nastavnika u bivšoj Jugoslaviji – ANN EX YU“. Piše ljubavnu i rodoljubivu poeziju, a pre svega poeziju za decu, kojoj je najviše posvećena. Do sada je objavila tri zbirke pesama za decu različitih uzrasta: „Boje duše moje“, „Bašte iz mašte“, „Let u svet“ i jedan dramski tekst (za decu i mlade) pod nazivom „Sunčica i sedam čarobnica. Zastupljena je u međunarodnim zbornicima poezije za decu i odrasle, a njene pesme su prevedene na engleski, bugarski, makedonski i romski jezik. U slobodno vreme, bavi se lutkarstvom, slikarstvom i fotografijom. Prepoznatljiva je po unikatnim lutkama koje izrađuje na osnovu dečjih crteža i fotografija.

TV emisija ANNY STYLE

Emisija je posvećena različitim životnim stilovima koji podrazumevaju oblasti, kao što su – moda, muzika, film, kultura, sport, umetnost, fotografija, gastronomija ali i sve ostale oblasti koje prate savremene trendove društva. Autor: Ana Pantić Snimatelj: Zvezdan Račić Fotograf: Goran Mladenović

Antonia Padovan Kralj

Rođena 1987. u Splitu. Mama, pisac, pjesnik, sanjar… vaga u horoskopu, koja nosi ponosno svoje savršene kaose, a u nadrealnosti leti između svih svojih krajnosti; navodno vječno tražeći balanse. Pa najviše sebe tako pronalazi putem u zagonetkama godina ispunjenih njenim ispisanim riječima. Pisanje smatra svojim drugim disanjem, a svoj vječni lov na nevidljive dokaze apsurdne jave vješto pakira u česte metafore i ostale kamuflaže. Od mnogih osvojenih nagrada, izdavanja i objavljivanja, “izrodile“ su za sada tri njene knjige. Kroz neki neshvatljivi inat svih svojih karakteristika, u pisanju najčešće izabire biti ‘ona sa mudima’ – bez cenzure i bez korektora – ispaljujući bez puno dvoumljenja rafale svojih istina ( što blagih, što brutalnih…). Ne morate se i Vi naći u njima, ali će Vas bar navesti da bolje promislite o svojima. Baš takvih namjera i jesu besjede između njenih redova; da prodrma što se još prodrmat da… i da razbudi one što još vjeruju u buđenja. “Uvik kontra“, poznata stara taktika.

Arena Fun Factory

Arena Fun Factory je deo sportskog kluba Arena No 1 koji postoji više od jedne decenije. Osnovan od strane ljubitelja ekstremnih sportova, zdravog života i sportskih aktivnosti.
Moderno opremljen prostor nudi mnoštvo sportsko-zabavnih aktivnosti.

Armin Fuka

Rođen u Bugojnu. Pripovjedač, esejist, novelist, pjesnik. Piše za „Pokazivač“ i „Književnost uživo“. Živi u Bugojnu.

Artkum

Artkum je nastao iz dve značajne reči. ART- umetnost i KUM- što bi značilo kumovati umetnosti. Osnivač – Suzana Rudić. Stranica objavljuje dela mladih autora iz Srbije i inostranstva.

Aleksandra Teodora Trajković

Iz našeg dragog glavnog grada, Beograda. Rođena je 27.07.1996. godine. Studira Fakultet organizacionih nauka, a pored toga se bavi i fotografijom i pisanjem poezije. Zaljubljenik je u fotografiju od malih nogu, te teži da se u tome i usavršava što je više moguće. Voli da upoznaje nove ljude i avanturističkog je duha. Smatra da je svaki momenat poseban i da bi ga u tu čast trebalo ovekovečiti.

Avdulah Ramčilović

Magistar pedagoških nauka, rođen u Petnjici, Berane. Volim, čitam i stvaram poeziju od rane mladosti. Tokom vremena se akumulirao okean znanja i osećanja i pretvorio u dar i želju za sopstvenim poetskim ostvarenjem. Za to sam zahvalan Bogu, roditeljima, zavičaju, životu, prirodi, školi, pesnicima i poeziji. Do sada su svet ugledale četiri moje knjige, u kojima su smeštene 562 pesme. Moja poezija je našla mesto i u 67 zajedničkih zbirki pesama.

Barbara Alvađ

Studentica sam 2. godine diplomskog studija Hrvatskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Osijeku. Rođena sam 2.7.1991. Pisanjem se bavim već nekoliko godina. Zahvaljujući borbi sa svojom emotivnošću, zaljubila sam se u pisanje i jednostavno tražim priliku da se moje riječi čuju i dalje. Ne kako bi dobila potvrdu da one nešto znače, jer meni znače neizmjerno, već kako bi se uvjerila mogu li njima doprijeti do drugih ljudi.

Bata Herman

Muzičar u penziji. U slobodno vreme vozi bicikl, igra tenis i bilijar.

Biljana Bajinović

Rođena 19.10.1993. godine u Boru. Student pedagogije na Filozofskom fakultetu u Nišu. Jedan od osnivača udruženja mladih „Omladinski progresivni tim udruživanja mladih – OPTIM – UM“ u Nišu. Saradnik na portalu Blacksheep.rs i autor na portalu Konkretno.co.rs. Dobitnik dve međunarodne nagrade za kratku priču, i jedne za poeziju.

Biljana Cvetić

Biljana Cvetić je rođena u Kragujevcu, radi kao profesor razredne nastave u OŠ ,,Sveti Sava“ i voli sve što vole mladi.

Biljana Đoković

A gde bi Đoković nego tamo gde se „novakuje”! Živi: od kuvanja. Živi: za muziku, ples, glumu. I mnogo bi volela da je obrnuto. U slobodno vreme: iskorišćava svoju emocionalnu inteligenciju i voli one koji vole nju i njoj drage ljude.

Biljana Vulović

„Došao sam do zastrašujućeg zaključka. Ja sam odlučujući činilac u učionici. Moj lični pristup stvara određenu radnu klimu. Moje raspoloženje datog dana vedri i oblači. Kao nastavniku data mi je ogromna moć da učinim život deteta radosnim. Mogu postati sprava za mučenje ili oruđe inspiracije, mogu da ponižavam ili podstičem; da povređujem ili isceljujem. U svim situacijama od moje reakcije zavisi da li će kriza eskalirati ili će se smiriti; da li će dete biti humanizovano ili dehumanizovano.“ – Haim Ginat

Biljana Kitić Čakar

Rođena 14.05.1962. godine u Sarajevu, a od kraja 1995. godine živi u Prnjavoru, RS – BiH. Završila Višu poslovnu školu za industrijsko inženjerstvo, organizaciju i menadžment. Poezija joj je, do sada, objavljena u preko 40 zajedničkih zbirki, zbornika i antologija. Pored poezije, bavi se i haikuom, a voli zaviriti u svijet i kroz prizmu satire. Nekoliko puta nagrađivana i pohvaljivana za svoje radove.U nebo zagledana, nebosnivalica, kojoj je jedno juče odredilo sva danas i sutra.

Biljana Mrmoš

Dipl. glumica i profesor srpske književnosti i jezika. Živim u Novom Sadu.
Smatram da umetnost ukrašava svet zato dajem sve od sebe da negujem, širim i stvaram samo najlepše oblike.

Crna ovca

Blacksheep.rs je mesto na kom vladaju umetnost, kultura i talentovani mladi autori iz Srbije i regiona.

Beogradska nedelja

Portal posvećen kulturi, aktuelnim temama, obrazovanju i afirmisanju mladih autora.

Boban Boki Paunović

Rođen 12.12.1973. u Požarevcu, gde živi i radi. Po opredeljenju Jugosloven. Izdao dve zbirke ,,SRCE ANĐELA“ 2009. i ,,VRT LJUBAVI“ 2011. Član književnih klubova u zemlji i inostranstvu, kao i Udruženja umetnika Srbije. Pesme su mu zastupljene u mnogobrojnim zbornicima i časopisima, a prevođene na makedonski, romski, italijanski, nemački i arapski.
Ono što ga najsrećnijim čini, jeste zadovoljstvo i sreća drugih, a skromnost je za njega najveća nagrada i titula!

Boban Vesić

Rođen sam 15.10. 1991. godine u Pančevu. Smatram se slobodnim umetnikom ali prvenstveno se bavim se crtanjem i slikanjem, dok mi je hobi muzika, sviranje gitare, pevanje, i treniranje. Prvenstveno moj rad se bazira na portretima rađenim grafitnim olovkama (crno-bele slike) , pravac Hiperrealizam (fotorealizam). Pored toga, crtam i ilustracije, radim u pastel tehnici, vodenim bojama…Takođe imam iskustva u skiciranju tetovaža, grafičkom i industrijskom dizajnu i apstraktnoj umetnosti.

Dobrosav Bob Živković

Rođen je 07.05.1962. u Pirotu. Živi i radi u Beogradu. Od rođenja Bob pokazuje izuzetni antitalenat za fudbal, užasno je loš u atletici, najgori u košarci i ekstremnim sportovima. Nije bio ni za ratnika, ni za pesnika, tako da je seo i crtao. Crtao je u osnovnoj školi na časovima likovnog, ali i matematike, geografije, muzičkog. Crtao je u srednjoj dizajnerskoj školi posle koje upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu. I dalje crta.

Bojan Jokanović

Rođen 2. maja 1985. godine u Tuzli, živi u Doboju. Diplomirani Teolog, radi kao vjeroučitelj. Bavi se crtanjem, sviranjem gitare…“satiričnim“ temama iz svakodnevnog života, ne/kulture, obrazovanja, mentaliteta…Čovek pre svega.

Bojan Chavez Aleksić

Ljubitelj i kreator muzike. Muzika je napad, odbrana, svetlost, štit, ljubav… Šta god ti zatreba da bude, samo moraš naučiti da prepoznaš i upustiš se u sve to. Obećavam da je najbolja stvar na svetu.

Bojana Stupar

Autor romana „Pelin i med“ i „Pelin i med – drugi deo“ i zbirke poezije „Odjek koraka tvojih“. Živi u Novom Sadu. Ljubav kao večita inspiracija. Ljubav kao svrha postojanja, življenja, radosti. Utkana u tkivo života. U obliku kiseonika i soli na ranu. Boli i uzdiže.

Bojana Pudar

Bojana Pudar veruje da „osmeh ne košta ništa, a znači mnogo. Ako nekada sretneš osobu koja više nema osmeh, budi velikodušan, pokloni joj svoj. Niko ne oseća takvu potrebu za osmehom, kao oni koji ne mogu da ga poklone drugima“.

Bojkan Radović

Rođen u Ivanjici 1956. g. Živi i radi u Kragujevcu. Izlagao samostalno više puta. Kolektivno izlagao preko 40 puta. Slikarstvo učio kod Miroslava Radovića. Član ULK-a od 1987. i ULSŠ-a od 2000. godine.

Boris Petrović

Rođen 1989. godine u Banjoj Luci. Profesor razredne nastave, zaposlen u Osnovnoj školi „Milan Rakić”. Prvu knjigu „Zavičajni muk“ izdaje 2016. godine. Dobitnik mnogih nagrada za prozu u kategoriji do 30 godina. Posebno izdvaja priznanje za prvo mjesto Devetog međunarodnog festivala za književnost „Duško Trifunović“, kao i učešće na međunarodnom takmičenju „U čast učitelju“, na kojem je nagrađen „Priznanjem za doprinos razvoju vaspitanja, obrazovanja, nauke i kulture“. Godine 2017. godine snimio audio izdanje knjige „Zavičajni muk“ u Biblioteci za slijepa i slabovida lica Republike Srpske. Objavljivao na portalima o književnosti, u zbornicima radova, kao i u dnevnim novinama u Republici Srpskoj.

Boris Herman

Po zanimanju defektolog – specijalni pedagog

Borislav Kosanović

Pesnik i pisac, romantični huligan. Član „Arte“ družine, sa boravištem u Kljajićevu, a živi tamo gde putuje. Večno razapet između Disove tame i Mikine vedrine, svojih omiljenih pesnika, jednako ga inspirišu i Jesenjin i Džim Morison. Konture vedrine mu daju tri stvari istog početnog slova, „Partizan“, pank i poezija, a boje crtežu duše donosi osmeh ćerke Katarine. Sve što piše i stvara čini s nadom da će jednog dana ona biti ponosna na njega.

Boško Živanović

Rođen je 1988. u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i srednju, Šabačku gimnaziju. Masterirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sa zvanjem profesora srpskog jezika i književnosti. Do sada je objavio nekoliko knjiga poezije i proze (za decu i odrasle, a dopisnik je i lokalnih šabačkih novina: „Podrinskih“ i „Glasa Podrinja“ . Lektor je, pesnik i jedan od urednika prestižnog časopisa za decu „VITEZ“ iz Beograda. Pored pisanja, bavi se i komponovanjem autorskih pesama. Živi i radi u Šapcu.

Božidar Škobić – Čika Boško

Rođen 08.01.1946.godine u Travniku. O 1996-te stanovnik Višegrada. U penziji radi onoga čime se aktivno bavio pored pisane rieči! Voli da bilježi sjećanja i lijepe primjere iskustva, pišući za djecu i odrasle. poeziju, prozu i Haiku. Smatra da pisci obogaćuju i osmišljavaju svijet. „Čitanje je putovanje Zlatnom stazom u Nepoznato, a Pisanje je utiranje Zlatne staze i ostavljanje Zlatnog traga!“ Tako ja mislim!

Božidar Milojković – BAM

Rođen sredinom prošloga veka u Sremskoj Mitrovici. Po povratku svojih roditelja u Beograd, u školi se „upoznaje“ sa MIKIJEM, PAJOM i ŠILJOM i precrtavajući ih počinje da ulazi u tajne crtanja. Prve karikature objavljuje 1975.g. u “JEŽ-u“, a zatim i u domaćim strip revijama, novinama i časopisima: “EKSPRES POLITIKA“, “CRTANI HUMOR“, “STUDIO“, “ČVORAK“, “POPAJ“, “SEXI HUMOR“, “HUMOR NA KVADRAT“, “EKS ALMANAH“, “YU STRIP“, “POLITIKIN ZABAVNIK“, “KONTEJNER“, “FINESA“ …Jedan je od osnivača strip magazina “KONTEJNER“ i izdavač strip revije “FINESA“. Sarađivao sa nekoliko scenarista, od kojih je najznačajniji Lazar Odanović, sa kojim je kreirao strip “PACERI“. Tu su i stripovi: “PERA PALICA“, “ŠAŠAVCI“, “ŠERIF“, “SUPER PACER“ i kolor gegovi u obliku crtanih humora, sa tekstom ili bez reči…Predlaže Draganu de Lazaru novu avanturu – “FilmSTRIP“. Da po poznatim svetskim, ali i domaćim filmovima prave stripove, onako kako su ih oni “videli“, dakle, na njihov način. Novi crtački tandem je morao da kupi savremene kompjutere i ono što je najvažnije GRAFIČKE TABLE u HD rezoluciji. Do sada je urađeno nekoliko stripova koji čekaju realizaciju i objavljivanje: “MARATONCI TRČE POČASNI KRUG“, “BEN-HUR“, “TAČNO U PODNE“, “KLEOPATRA“, “12 ŽIGOSANIH“, “SPARTAK“, “DESET BOŽIJIH ZAPOVESTI“.

Branka Vojinović Jegdić

Rođena u Pljevljima 1962. godine. Živi u Podgorici. Piše savremenu poeziju, poeziju za djecu, haiku, prozu, aforizme, satirične priče, prikaze knjiga a bavi se sakupljanjem narodnih umotvorina. Za svoje stvaralaštvo više puta nagrađivana. Haiku poezija prevedena na mnoge jezike i zastupljena u više svetskih antologija. Nagrađivana na međunarodnim konkursima. Objavila knjigu poezije: I tamo me ima. Ostajem u pjesmi je u štampi. Priredila knjigu Pisma balkanskih žena kao i Antologiju haiku poezije u Crnoj Gori, Gorski biseri. Takođe je „ambasador“ za haiku poeziju iz Crne Gore pri UNITED TANKA AND HAIKU SOCIETY, najbrojnijoj međunarodnoj udruzi haiku pjesnika u SAD-u, te je na listi EURO top 100 Haiku pjesnika, Krzystoffa Kokota iz Poljske. Član je više književnih klubova. Član Haiku udruženja Srbije i Crne Gore, sa sjedištem u Beogradu. Član UHTS stacioniranom u SAD. Član Udruženja književnika Crne Gore.

Branka Babić

Branka Babić, rođena 04.05.1994. u Trebinju, Republika Srpska. Student Pravnog fakulteta u Novom Sadu. „Budućnost pripada onima koji vjeruju u ljepotu svojih snova“.

Branka Blagojević

Rođena 26.01.1985.godine u Gradišci, gdje danas živi i radi. Svoju poeziju objavljuje u književnim časopisima i portalima. Majka je dvije prekrasne djevojčice, supruga i pravnica po zanimanju.

Branka Milićević

Živim i radim u Kragujevcu. Volim i pišem poeziju. Zadnjih godinu dana sam se pronašla i u pisanju aforizama. „Što je bolja tehnologija to je više zakržljalih mozgova“.

Branka Popić

Rođena 1966. godine u Visokom, BiH. Studije na Sarajevskom univerzitetu napušta radi osnivanja porodice. Poeziju objavljuje na internet portalima, kao i u književnim časopisima. Do sada je objavila četiri zbirke poezije. Trenutno živi u Bosanskoj Gradišci.

Branko Vuković

Rođen 24. 10. 1980. godine u Baru. Diplomirao je na Katedri za istoriju na Filozofskom fakultetu u Nišu, a magistrirao na Istorijskom institutu Crne Gore na smjeru Istorija kulture i istorijska antropologija. Dobitnik prestižne nagrade „Radoje Domanović“ za najbolju knjigu aforizama u 2021. godini „Sizifove fusnote“. Aforizme publikuje u brojnim štampanim i elektronskim medijima u Crnoj Gori i regionu. Živi i radi u Podgorici.

OŠ „Branko Miljković“ Niš

Osnovna škola „Branko Miljković“ u Nišu počela je sa radom 1965. godine kao istureno odeljenje Osnovne škole „21. maj“. Prerasta u samostalnu osnovnu školu 1971. godine. Od 1984. godine Osnovnoj školi „Branko Miljković“ pripada četvororazredno odeljenje, odnosno škola sa jednim kombinovanim odeljenjem u Suvom Dolu.

Baletski studio „Pirouette“

Baletski studio „Pirouette“ postoji od 2007. godine i bavi se sadržajima klasičnog i džez baleta, kao i akrobatskim plesom. Studio se nalazi na dve lokacije: Francuska ulica, broj 26a i hala Pinki, Zemun, sala 108.

Čedna Radinović Lukić Lalić

Rođena 1970.ngodine u Kninu, mada gradom detinjstva smatra Zadar. Dalmatinka, supruga pomorca, majka već odrasle troje dece. Član kluba pisaca Čukarica, Skadarlijske boemije, Libero Markoni, Dr Saša Božović, Poeta Dunavski venac, kao i Udruženja pisaca Poeta. Pesme su joj objavljene u zbornicima, antologijama, i prevedene na Bugarski jezik. Član je SKOR-a. Objavila je prvu zbirku poezije „Refleksija jednog tanga“, u izdanju Poeta, decembra 2016. godine.

Crveni krst Srbije

Humanitarna nezavisna i dobrovoljna organizacija i jedino nacionalno društvo u Republici Srbiji. Svoje programske aktivnosti realizuje zahvaljujući pomoći 60.000 volontera i stručnom angažovanju 800 zaposlenih u mreži Crvenog krsta Srbije. Svako ko želi da volontira u Crvenom krstu može se javiti svojoj organizaciji u mestu u kome živi, radi ili se školuje.

Crveni krst Kragujevac

Crveni krst Kragujevca je humanitarna, nezavisna i dobrovoljna organizacija osnovana za teritoriju Grada Kragujevca i sastavni je deo Crvenog krsta Srbije.

Dajana Aleksić

Student Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Autor zbirke poezije „Zvona ćutnje“. Dobitnik mnogih nagrada i priznanja za poeziju i prozu u regionu. Kolumnista i saradnik na više portala, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj.

Dalibor Dado Ćetković

Rođen u Baru 1982. godine. Srednju likovnu školu „Petar Lubarda“ završio je na Cetinju 2001. Diplomirao je na Akademiji likovnih umjetnosti u Trebinju 2007. na slikarskom smjeru u klasi profesora Marka Musovića. Član je ULUCG od 2008. Krajem 2019. predstavlja se na PhoenixArt u Arizoni (SAD) gdje ostvaruje saradnje. Učestvovao je likovnim kolonijama, brojnim internacionalnim online izložbama, radionicama i 2020. postaje dio tima Međunarodnog trilateralnog Interreg IPA-CBC umjetničkog projekta „Complicities“. Do sada je imao 15 samostalnih i preko 60 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobitnik je brojnih priznanja. Njegovi radovi se nalaze u privatnim kolekcijama širom svijeta. Živi i radi u rodnom Baru.

Danica Roganović

Porijeklom iz Herceg Novog, živi u New York-u. Trenutno završava školu, a pored nje pohađa privatne časove glume. Osim poezije, scenariji su njena strast i fokus. Poeziju najviše piše na engleskom jeziku. Misli da je pisanje već ogroman napad na privatnost samog pisca, stoga će preskočiti pričati fakte i prepustiti čitaocima da sude kako njoj – tako i samima sebi.

Danijela Ćuk

Rođena je 25.05.1989. u Vukovaru, a živi trenutno u Rijeci (Čavle). Bavi se pisanjem poezije i proze. Do sada je objavila tri samostalne zbirke poezije pod nazivom: „Pozitivom do života“, „Snaga ljubavi“ i „Žene lavice“ te je sudjelovala u preko 30 zajedničkih zbirki poezije. Njene pjesme su objavljivane u raznim internacionalnim portalima i časopisima i nagrađivane su mnogobrojnim diplomama. Do sada je sav prihod od njenih prodanih zbirki išao u humanitarne svrhe. Osim pisanjem, autorica se bavi i volontiranjem.

Danka Mijatović Avramović

Rođena sam 12. januara 1981. godine u Beogradu, živim i stvaram u Vrčinu. Poezuju pišem još iz tinejdžerskih dana, ostvarila sam se i na takmičenjima ,,MAJSKOM PESNIČKOM KARNEVALU,, gde sam osvajala nagrade. Malo govorim o sebi uz pero sam sazrevala, poklonila mu srce i dušu. A nepresušnom izvoru mojih emocija, doprineli su porodica i prijatelji.

Darina Terek

Po profesiji ,,konzervator”, u duši vecito dete. Slikam, pišem poeziju, izrađujem unikatan nakit i predmete. Organizujem književne promocije. Umetnost doživljavam kao smisao života. Volim ono što radim i radim ono što volim.

Darko Zivlaković

‘Fotograf freelancer i muzičar-“Najvažnija stvar je oko, a ne kamera.” – Alfred Eisenstaedt’

Darko Drljević

Rođen 1962. godine u Kolašinu, Crna Gora. Slobodni je umjetnik od 1997. godine. Predsjednik je Udruženja karikaturista Crne Gore i ogranka evropskog Udruženja karikaturista (FECO Montenegro) . Do sada je osvojio 160 nagrada na međunarodnim takmičenjima. Imao je do sada 57 samostalnih i preko 450 kolektivnih izložbi.

Darko Nikolić

Film director & photo molester.

Deana Sailović

Satiričar, autor tri knjige “Princeza na zrnu razuma” , “Elektronska ispovedaonica” i „Koji sam ja meni idiot“. Priređivač knjige „Žena i aforizam“. Član Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Beogradskog aforističarskog kruga. Urednik satirične redakcije na Pokazivaču.

Emisija “DEČJI SVET,,

Posvećena je deci kroz koju deca stiču saznanja na određenu temu kroz kreativne radionice, integrativnu nastavu, slobodno izražavanje i iznošenje mišljenja. Osmišljena je tako da su deca i reporteri, izveštači, kritičari, recitatori, pevači i glumci. U emisiji saznajemo šta znače neke reči koje se danas manje koriste, a koristili su ih naši preci, a koje su povezane sa narodnom tradicijom i kulturom. Sastavni deo emisije su i priče o lepom ponašanju i bontonu. Slušaćete najlepše pesme za decu, sa ciljem da deci vratimo dečju muziku. Autor i voditelj emisije je dr Miško Jovanović, dugogodišnji profesor koji se ceo svoj život bavi decom, njihovim obrazovanjem i savremenim metodama u nastavi, istražujući čarobni dečji svet i osluškujući dečje potrebe. Emisiju ,,Dečji svet,, možete slušati svake nedelje u 12 h, a repriza je četvrtkom od 18 h samo na nasradio.ch/live.

Dejan Živković

Iz Niša, profesionalni vatrogasac-spasilac, pravnik, karikaturista. Oženjen, otac jedne devojčice.

Dejan Petrović Kobajaši

Rođen 1975. godine u Kragujevcu. Pesnik. „Konj umire, ptice uzleću“.

Dejana Vasiljević

Imam svoj mali svet u kome knjige, filmovi i muzika vode glavnu ulogu. Jedine dve stvari koje me ispunjavaju jesu učenje stranih jezika i pisanje, takođe na stranim jezicima. Engleski jezik više i ne smatram stranim jer ga, blago rečeno, bolje pričam nego srpski, a pored toga uživanje mi zadaju i španski, nemački i ruski jezik. Svoju svrhu sam shvatila kao pronalaženje lepote u svetu i uveličavanje iste – ono što svaki pisac nastoji da uradi, i baš iz tog razloga, tim pisanim rečima ulepšavam svoj mali svet.

Dejana Ratković

Vjeruje da je srž Ljudskog nastanka i postojanja spajanje sa Energijom Ljubavi koja pokreće Svijet.
Svi smo mi u našoj suštini neiskvareni, samo nas strahovi i predrasude prljaju i prestavljaju kočnice za ljepši Život.
Najljepši poklon? – Iskrenost.
Najdivniji trenutak – Samospoznaja.
Da bi naučio voljeti druge, prvo prihvati i voli Sebe baš takvim kakav i jesi.
Životni Moto: 1. Neće biti sutra, nije bio juče. Danas ti je najljepši dan u Životu.
2. Nastavi dalje.

Dejan Dimitrijević Mita

Radijski voditelj, pesnik, stočar, rodoljub, komedijaš, pisac, humanista. Dobitnik mnogobrojnih aplauza, osmeha i tapšanja po ramenu. Izdao dve knjige poezije i jednu knjigu satiričnih priča. Dobitnik Vib-ove nagrade.

Desanka Ristić

Zaljubljena u reči. Slikam srcem, a vernost sebe u večnost pesme uramljujem.

Dijana Jelčić Starčević

Piše pjesme odavna. Ona je kao dijete glumice rano dodirnula nevidljivi svijet sna i privida, lica i naličja, obraza i obrazine. A to nije njeno jedino iskustvo. Njena shvaćanja poezije su u žarištu dubljem od površine razine vidljivosti. Izvor ljepote ona traži u zatrpanoj dubini tragičnog pamćenja. Nije jednostavno imenovati unutarnja stanja ali je smisao pjesme upravo u tome da uobliči „to nešto bezimeno što raste..“, kako Dijana kaže u jednom stihu…
„Opusti se. Zavoli dan u kojem se budiš, zavoli misli i sjećanja, dozvoli srcu da diše…
Onda ćeš znati od kuda dolazi ljepota i da li je moj glas prošlost koju želiš zaboraviti.“

Dimitrije Kebara

Knjige, knjige, a ne zvona i praporci!

Dina Tomić

Rođena sam 1989. godine u Vranju. Radim kao saradnik u nastavi na Pedagoškom fakultetu u Vranju. Moj moto je: „Čovek je ono što misli i radi“. Jako volim svoj posao i zahvalna sam sto sam bila te sreće. Moja najveća podrška je moja porodica. Volim da se smejem, volim lepotu susreta i verujem da će mladi u Srbiji izgraditi jedno kvalitetno društvo, koje će ostaviti narednim generacijama.

Dina Kecman

Rođena 2002. godine, učenica gimnazije u Svilajncu. Crtanjem i slikanjem se bavi amaterski. U slobodno vreme čita i gleda japanske animirane filmove.

Divna Lulić Jovčić

Slikarstvo i poezija – večita žudnja u traženju nekih viših čežnji, put ka svetlosti… Čovek može biti ptić ili ptica, prizemljen i u letu, sa i bez krila, kao deo jata ili solo letač, kao misao ili uspomena, kao poruka i znak, kao vreme i nevreme, duša što vrluda u potrazi. Tražeći svetlost, sve dok leti, mesto mira ne nalazi. Nema mira do Sve-mira, ni svemira bez nemira. Sve dok leti…

Đorđe Maksimović

Apsolvent Pravnog fakulteta u Banjoj Luci. Od malena zainteresovan za prozu. Na drugoj godini studija počinje pisati krimi i horor priče, od kojih su mnoge nagrađene. Živi na granici mašte i stvarnosti, a njihovo preplitanje oživljava svojim pričama. Do sada su mu radove objavljivali regionalni portali i časopisi: BUKA Magazin, Časopis Kvaka, Zvezdani Kolodvor, Crna Ovca, te mnogi drugi.

Đorđe Miladinović

Iz Beograda je, život ga nije mazio ali mu je on vratio istom merom tako što piše romane i razne dosetke. Kuva, to je uostalom morao da radi jer je kuvar po profesiji, sada ređe kuva jer je trgovac. Uglavnom, ipak voli da kuva. Zainteresovan za razne vidove trgovine.

Ana Bojanić Kecojević

Doktor stomatologije, radi u stomatološkoj ordinaciji OŠ “ 21.oktobar“ u Kragujevcu.
Srećna je kada može da pomogne ljudima, što joj u jednom aspektu upravo i omogućava njen životni poziv.
“Proverite da li ste zaista dobar čovek. Pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti”. (Dušan Radović)

Dragan Kolarević

Dragan Kolarević, profesor razredne nastave u OŠ ,,Sveti Sava“, i, u ,,ovim vremenima“, čovek pre svega.

Dragana Pašić

Diplomirana pravnica iz Banjaluke, sa umjetničkom dušom. Vjeruje da je zakon prirode jači od svakog prava jer u iščekivanju posla u struci, zadnje dvije godine se posvetila starim ljubavima crtanju portreta, karikatura, pisanju aforizama, poezije, priča i slikanju. Nepopravljivi perfekcionista, ljubitelj tradicije i dobrog vaspitanja, sa pogledom na svijet ispod prirodnih obrva. Sa par loših vrlina i nekoliko dobrih mana, novo vrijeme opisuje svojim aforizmom: “ Uživam da stvaram svojim rukama. Jedino mi laktanje ne ide od ruke“.

Dragana Đapić

Karlovački đak, odrasla i nastavila da živi u saksiji, gde su svi dobri, lepi i pametni; Alisa iz zemlje čuda, koja se već skoro pedeset godina oduševljava prolećem, nebom, životom. Jedna reč vredi hiljadu slika, to je moj svet. Radim kao organizator kulturnih aktivnosti u Stanišiću kod Sombora; osnivač sam i urednik seoskog časopisa „Panonski mornar“ koji postoji 15 godina. Ono što najviše cenim kod ljudi je empatija. Bez kompromisa verujem u ravnotežu u svemiru – šta god radiš, radiš sebi.

Dragana Joksić

„Onima koji su neobični, ono sto je neobično krajnje je obično“

Dragana Simić

Rođena 1972, slikarka iz Kikinde. Pravac slikarstva: klasičan realizam. „Slikarstvo je moje detinjstvo, moja prošlost, sadašnjost i nadam se, budućnost.“

Dragana Andrić

Na početku beše reč! Beše to da sam zavolela knjigu na početku mog života i to traje, nikada ne prestaje.Uz knjigu zavoleh i prirodu, toliko da je postala deo mene, koliko sam ja deo nje.Tako sam postala po struci biolog, po zanimanju turizmolog, po ljubavi ljubitelj dobre poezije, dobrog književnog dela, svega onog što podstiče na razmišljanje.I tako počeh i ja pomalo stidljivo da stvaram.Ništa posebno, poneka lepa reč o životu, o prirodi i ljubavi.

Dragana Harkai

Master ekonomista iz Beograda, pisac i lifestyle blogger. Autorka podržava univerzalne ljudske i životne vrednosti i o njima piše o tim vrednostima, kavalitetnom stilu života, modi, lepoti, ljubavi, osmehu, putovanjima, inovacijama. Inače, i njen način pisanja je potpuno izgrađen jer je sa 18 godina izdala svoju prvu knjigu “Osmeh do beskraja”, nakon nekoliko godina i drugu “Duša” koja je dvojjezična. Govori tečno nekoliko svetskih jezika i voli da putuje i upoznaje najrazličitije ljude. Ako je pitate šta je za nju najvažnije odmah će vam reći zdravlje i kultura, to se i vidi po njenom stavu, ponašanju, odnosu sa ljudima i načinu života.

Dragana Kiklić

Jagodinka. Uživa da uči, ali dugogodišnja težnja ka znanju donela joj je samo „saznanje o neznanju“. Ipak, trudi se da svaki put kad „od života dobije limun, napravi limunadu”.

Dragana Novaković

Buduća pravnica zaljubljena u rusku književnost. Rođena 1995. godine, odrasla i živi u Osijeku. Ljubiteljica mačaka, astrologije i okultnoga. Pisanjem se počinje baviti još za vrijeme osnovnoškolskog obrazovanja no neshvaćena od strane vršnjaka, pa i od ostatka svijeta, svoje stvaralaštvo ostavlja u tajnosti. Tek početkom studiranja otkriva ono dugo čuvano na papiru.

Dragana Stojković

Smatram da osobu najbolje poznaju njeni prijatelji, sve njene mane i vrline. Moji prijatelji za mene kažu da sam otvorena, komunikativna, nasmejana i vesela, uvek spremna da probam nove stvari, uporna i da se ne plašim neuspeha, tvrdoglava i da posedujem jak osećaj za pravdu. Studiram pedagogiju, pa smatram da su deca naše najveće blago, i da treba da usporimo i više pažnje posvetimo našim mališanima.

Dragana Trajković

“Život nikada i nikome ne upućuje bolest, nesreću i patnju. Čovek sam sebi prouzrokuje negativna iskustva i to rušilačkim mislima /kako si sejao tako ćeš i požnjeti” Dr Joseph Murphy

Dragan Marković

Rođen 08. 08. 1978. u Loznici. Voli da piskara, čitucka, zastajkuje, zamuckuje, započinje… Naumio da napiše 77 kojekakvih knjiga. Napisao dvadesetak. Obelodanio 7. Obećava. Zna. U Kostajniku je.

Dr Dragan R. Todorović

Fizičar i likovni umetnik. Doktor fizičkih nauka. Naučna oblast – teorijska fizika čvrstog stanja. Član ULUS-a.

Dragoljub Mandić

Rođen 5.10.1997. u Kikindi. Student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Pored istorije, velika interesovanja ima u domenu kulture (amatersko bavljenje glumom; pisanje poezije i proze), geopolitike i sličnih stvari.

Dragiša Krčmarević

Iz Smedereva, prvu karikaturu objavio 1990. godine. Do sada je objavio oko 1 500 karikatura širom ex YU i u Italiji, kao i oko 1 000 tabli stripa. Crta i portrete tušem i peskom.

Dušan Stojančević

Fotograf /snimatelj, rođen u Beogradu.
Posebno obraća pažnju na prirodu, kao i prirodu u gradu. Specijalizovao se za snimanje kratkih filmova „Time Lapse“ fotografskom tehnikom. Težnja mu je National Geographic, a prvi korak je već napravljen sa objavljivanjem kratkog filma “ A day in Belgrade“ na oficijalnom NG sajtu.

Dušana Stefanović

Rođena u Gornjem Milanovcu , 22.7.1991, studirala u Kragujevcu, a sada živi u Beogradu, gde i radi. Farmaceut, kantautor, zaljubljenik u francuske šansone, knjige, filmove, putovanja i ples. Pratite muziku, tu ćete naći nju, i njenu gitaru.

Dušan Krtolica

Čuvar Nojeve barke. Tako se zvala njegova prva samostalna izložba. Učenik osnovne škole u Beogradu. Do sada imao 6 samostalnih izložbi. Napisao knjigu “Enciklopedija praistorije”.

Dušan Milijić

Rođen u Knjaževcu 1987. Apsolvent srpskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu u Nišu. Piše eseje, književne kritike, recenzije i pesme, pomalo i poetsku prozu, kad naiđe inspiracija…Član je redakcije portala MINGL.

Dušan Ostojić

Rođen 1977. godine u Aleksincu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. U Nišu diplomorao na Medicinskom fakultetu na odseku stomatologija. Osam godina radio kao stomatolog u Domu zdravlja Aleksinac. Sada radi u privatnoj ordinaciji Osmeh za sve u Aleksincu. Pet godina se aktivno bavi novinarstvom, član Udruženja novinara Srbije. Poslednje tri godine se aktivno bavi raznim oblicima digitalne umetnosti, a posebno tehnikom digitalnog akvarela i grafike. Oženjen, otac dvoje dece.

Ema Vitković

Rođena u Nišu 1978. godine. Scenski masker, frizer, pedijatar i vaspitač. Imala emisiju „Iz mog ćoška“ na Aleksinačkom radiju. Učestvovala na dva Fashion Week-a u Nišu kao šminker i član je agencije SNOB gde šminka manekene i manekenke. Voli da piše i da se druži. Udata je i majka dvoje dece, Sare i Stefana.

Emilija Milovanović

Master defektolog – logoped. Radim u Logopedskom centru Emilija Milanović koji sam sama osnovala. Centar se nalazi u Beogradu, na opšini Čukarica. Smatram da je period detinjstva i ranog razvoja najbitniji za čoveka. Srećna sam što doprinosim njihovom adekvatnom rastu i razvoju.

Emir Bajrović

Rođen 1988. u Novom Pazaru. Oženjen i otac jednog djeteta. Živi u Danskoj gdje trenutno pohađa školu za Pedagoškog asistenta. Na Prvom festivalu zavičajne poezije u organizaciji SSUSO Subotica njegova pjesma “Ponekad“ je pohvaljena i uručena mu je Plava Povelja, pjesma je kasnije štampana u zborniku. Njegove pjesme nalaze se još i u zbornicima Garavi Sokak (2016), Najveće ljubavi 21. veka, U čast Bodleru, Sećanja na 1999. godinu, Zbornik poezije za decu (KRB), Zbornik radova KR Balkan, objavljivao u časopisu Avlija… Član je Kreativne Radionice Balkan.

Emisija “Sa doktorom na ti”

Emisija u kojoj dr Miško Jovanović dočekuje poznate ličnosti i uspešne ljude iz svih sfera života, sa kojima razgovara sasvim prirodno na ti i pokušava da otkrije slušaocima sve ono što možda do sada nisu znali o svojim omiljenim ličnostima. Slušajte emisiju ,,SA DOKTOROM NA TI,, svake subote od 18 h, a repriza je sredom od 20:05 h uživo na nasradio.ch/live

Ena Maksimović

Analizira filmove. Vodi forum „Svet filma“ na facebook-u, gde deli svoje znanje o filmu u vidu preporuka, kritika, pronalaženja zaboravljenih naslova. Diskutuje o filmovima i na društvenoj mreži i u privatnom životu, i vodi se idejom da je bolje gledati filmove nego voditi besmislene razgovore. Ako imate slobodno vreme bolje pogledajte dobar film.

Esma Sarić

Rođena 02.06.1993.god. u Čapljini, BiH. Kao izbjeglica dolazi u Sarajevo 1996.god., gdje živi i do danas. Završila je Prvu Osnovnu školu i paralelno sa njom Osnovnu Muzičku školu – odsjek klavir. Zatim upisuje Gimnaziju Obala koju završava sa priznanjem ponosa generacije. Godine 2015. diplomira na Sarajevskoj Filmskoj Akademiji kratkim igranim filmom „Bit će šta bude“ i dobija zvanje filmskog redatelja. Živi i radi u Sarajevu.

Ferdi Selman

Rođen u Bihaću 16.3.1988. godine. Osnovnu i srednju umjetničku školu završio u Bihaću, potom 2011. godine upisuje Akademiju umjetnosti u Banjaluci, smijer slikarstvo u klasi profesora Veso Sovilj. Diplomirani akademski slikar. Imao mnogo izlozbi širom EU i BiH.

Franjo Frančič

Rođen 1958. Ljubljani. Pesnik, prozaista, pisac za decu i dramski pisac, prevodilac sa srpskog jezika, živi i radi u Istri. Preveo preko 50 autora i 400 pesma, priča… Autor je više od 50 knjiga – romana, zbirki kratkih priča, pesničkih zbirki, dramskih tekstova i radio-drama, kao i knjiga za decu i omladinu, piše i satiru, scenarije, radiofonske igre…Dobio je nagradu za poeziju časopisa Mladika, 1989. godine, a 1986. godine nagradu Zlata ptica za roman Domovina, bleda mati, kao i nagradu grada Pirana za ukupno stvaralaštvo, više nagrada u Austriji na međunarodonm festivalu književnosti za dijecu, Schwanenstadt 2009, 2011, 2012, Radio Trieste – A, više od 30 nagrada na konkursima u Italiji, Austriji, Srbiji…Prevođen je na mnoge jezike, posebno na nemački. Sve ostalo je ionako zapisano u njegovim knjigama.

Glas vernika

Glas vernika je blog posvećen hrišćanstvu i kulturi.

Goran Ivanković

Za sebe voli da kaže, da se pitao ne bi se ni rađao. U duši buntovnik. Zato često vidi što drugi neće da vide. Otuda interesovanje za kratku pisanu formu – aforizam. Do sada se bavio različitim poslovima.

Goran Jevtić

Rođen 1962. u Beogradu. Illustrator, karikaturista, slikar, grafičar, fresko i ikono slikar. Učesnik je na mnogim svetskim konkursima za karikaturu i ilustraciju na kojima je dobitnik nagrada i priznanja. Ilustrovao je nekoliko knjiga pripovedaka i pesama. Živi i radi u Sremskim Karlovcima.

Goran Ćeličanin

Rođen 1960. u Kruševcu. Osnovnu i srednju školu završio u Varvarinu, a studije mašinstva u Beogradu. Član ULUPUDS-a, UNS-a. Bavi se ilustracijom, karikaturom i stripom. Dobotinik više od 110 nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu. Tri puta nagrađivan plaketama(godišnjim nagradama za godine 2000, 2003, i 2014.) ULUPUDS-a. Prvi je dobitnik godišnje nagrade UNS-a za karikaturu „Laza Kostić“(2003.). Dobitnik nagrada na konkursu „PJER“ (treće 1991, prve 2004. i druge 2008.), nagrade „Klasovo majstorsko pero“ zvanja, zvanja „Majstor karikature“ (Plovdiv-Bugarska, 2005.). Radovi mu se nalaze u kolekcijama muzeja humora i satire i privatnim kolekcijama na svim kontinentima. Učesnik mnogih likovnih kolonija i većeg broja humanitarnih umetničkih aktivnosti. Štampao svoju knjigu karikatura „Basne bez reči“ (1994.), Mapu karikatura (1997.) i Mapu ratnih crteža (2000.).

Goran Ćetković

Rođen 1975. godine u Kolašinu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti, odsjek slikarstvo, na Cetinju u klasi profesora Nikole Gvozdenovića 2000. godine. Član je ULUCG. Izlagao je na velikom broju grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu i učesnik je velikog broja likovnih kolonija. Ima više od 30 samostanih izložbi. Živi i radi u Baru. Dobitnik je godišnje nagrade galerije „Spinnaker“, na izložbi studenata završne godine FLU Cetinje; nagrade za slikarstvo Udruženja likovnih umjetnika Crne Gore, Milutinović, Stijović, Lubarda za 2016. godinu; Plakete Tesla Fondacije iz Njujorka, 2017. godine.

Goran Protić

Iz Beograda. „Čovek koji ničemu ne teži veruje u skladu sa onim što postiže. Čovek koji nečemu teži postiže u skladu sa onim u šta veruje“.

Goran Radičević

Ponekad zastanem i u nečem običnom vidim ljepotu koja mi zasjeni oko…U par rečenica naslutim cijeli roman nikad napisan. Ponekad poželim da budem slikar, ali da slikam riječima. Najčešće samo sjednem i napišem stih.

Gordana Vranjanin

Rođena 15. 09.1976.godine u Vukovaru, Hrvatska.
Inspirisana (ne)pravdom, pohlepom, (ne)sposobnošću naših političara i ostalim životnim bajkama, počela da piše aforizme.
Majka jedne Danijele i jedne Natalije.

Gordana Maksimović

Dipl. defektolog-master logoped iz Kraljeva. Motivaciski govornik i životni trener. Autor sam jako posećenog bloga, you tube kanala i životnog priručnika MIRIS POZITIVNOG DUHA. Svet bi bio mnogo bolji kada bismo prvo radili na sebi i sopstvenim razvojem bili primer drugima, da uvide da sve može drugačije. Ja to radim, a vi?

Gordana Šolević Subotić

Rođena u Medveđi. U Zagrebu studira medicinske nauke i osniva porodicu. Živi i radi u Beogradu. U poeziji nalazi stapanje sa onim što je seme svega…Ljubav…zbog koje je poezija božanska. Pesme su joj zastupljene u više zbornika i nekoliko antologija. Objavila je zbirku poezije “Pričaj mi, hladno mi je” Mala knjiga, Novi Sad, 2019.god. Druga knjiga poezije” Kad šafrani u šumama cvatu”, uskoro izlazi iz štampe. Voli proleće, mladost, dečji smeh, putovanja, rumena jutra, letnji pljusak, nevreme u planini…

Gorica Margo Maldini

Rođena 21.02.1969,veruje u moć pisane reči.Sa rečima ponekad bolje posreduje nego sa ljudima, zna njihovu težinu kao i snagu da ulepšaju svet. Ne veruje u slučajnosti, podržava mlade pisce koliko je to moguće. Bavi se psihologijom i književnošću.

Goran Radosavljević

Rođen je 1969. godine u Beogradu.
Objavio knjige: „Hleba i cigara“ i „Taština taština“.
Zastupljen u knjigama: „Epruveto, srećan ti 8. mart“, „Antologija svetskog aforizma“, „Tačno u podne“, „Antologija ex yu aforizama“, „Izvajane misli 4“, „Afoteka“, „Dribling duha“, „Najkraće priče 2012“, „Afoteka 2“, „Satira fest 2011-2013“, „Najkraće priče 2013“, „Iskustva Roberta Nimanija“, „Nebesna knjiga“, „Delčevski kukuriganja“, „Srbija na bis“, „Od danas do sutra“, „Ko je ko u aforizmu“, „Najkraće priče 2014“, „Na vrvot od vulkanot“, „Naji Naaman’s Literary Prizes 2015“, „Osinjak“, „Za (ne)miran son“, „Predstava o životu“, „Lamento lepoti koja traje / Lamento der Schönheit die bleibt“, „Život piše aforizme“, „Budenje na petelot“ i „Jedan za sve“.
Priredio knjige: „Afoteka“, „Afoteka 2“, „Osinjak“ i „Jedan za sve“.
Dobitnik je priznanja: „Zlatna kaciga za aforizam“ i „Nadži Naman“.

Gradsko udruženje penzionera Kragujevac

Gradsko udruženje penzionera Kragujevac osnovano je 9. maja 1938. godine i spada u najstarija udruženja u Srbiji. Ima preko 5 000 članova. Rad Udruženja odvija se preko sekcija, klubova i društava.

Helena Himel

„Čovek samo srcem dobro vidi” – Antoan de Sent Egziperi

Humanitarni radio

Humanitarna internet radio stanica, pokrenuta prevashodno da bi zdravoj populaciji stanovništva u Kragujevcu, Srbiji, Evropi i širom sveta, gde se čuje radio, skrenulo pažnju na ljude sa posebnim potrebama i sve ostale kategorije stanovništva sa magrina društva. Naš prevashodni cilj je da pomognemo osobama kojima je pomoć potrebna i naučimo druge, koji mogu, da pomognu onima koji ne mogu.

IFMSA Kragujevac

International Federation of Medical Students Association je Međunarodno udruženje studenata medicine koje postoji u preko 120 zemalja širom sveta. Organizacija u Srbiji postoji preko 60 godina. Glavna misija organizacije je da se povežu studenti medicine iz čitavog sveta kroz razmenu studenata među zemljama članicama. Pored toga organizacija se bavi i edukacijom opšte populacije, a najviše mladih, na razne teme poput javnog zdravlja, reproduktivnog zdravlja, medicinske edukacije i ljudskih prava. Lokalni komitet u Kragujevcu postoji 16 godina unazad i jedna je od najaktivnijih omladinskih organizacija u gradu.

Miloš Ignjatović

Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica“, ,,LID-‘a“, ,,Sportskog žurnala“, ,,Svetlosti“, ,,KG novina“, ,,Politike“.

Miloš M. Simić

Rođen je 1986. godine u Kragujevcu. Po obrazovanju diplomirani pravnik, dok je po zanimanju spletom životnih okolnosti industrijski inženjer. Pisanjem počinje aktivno da se bavi od 2019. godine gledavši to kao na samo još jedan hobi. Učestvovanjem na književnim konkursima biva zapažen po svojoj originalnosti i kreativnosti od strane “Balkanske pjesničke unije” čime se jako ponosi, kao i osvojenom drugom mestu na “Sremskokarlovačkim pesničkim brodovima” 2021. godine za pesmu naziva “Pesma slavuja” inspirisan životnim delom Đorđa Balaševića. Svojim, kako kaže, skromnim doprinosom kulturi biva zapažen od strane izdavačke kuće Umetnički horizont te objavljuje svoju prvu zbirku pesama pod nazivom Mesečeva beseda (uz dve čaše vina i sat vremena) 2020. godine. U želji za daljim razvitkom svoje umetničke svesti, početkom 2022. godine stupa u saradnju sa portalom Pokazivač gde objavljuje svoje radove, ali i intervjue sa stvaraocima iz raznih oblasti umetnosti kako bi podstakao “novu generaciju sanjara da žive svoj san”.

Igor Čajkovski

Zaljubljenik u sport, pravedan, častan, realan i plemenit.​

Igor Cvetanović

Profesionalni fotograf koji funkcioniše na relaciji Beograd-Dizeldorf…u zavisnosti kako mi diktiraju poslovne okolnosti. Lično ljubitelj art i konceptualne fotografije kojom se bavim u ličnim projektima….a užitak nalazim i profesionalno u wedding fotografiji.

Igor Cijan

Jedan od osnivača i urednika portala Beogradska Nedelja. Studira predmet novinarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka, iako ne voli novinarstvo. Posvećen sportu, ali ne voli da trči za autobusima. Ne čita poeziju, ali je piše. Ne razume kontradiktorne osobe.

Igor Pavlović

Rođen u Šapcu 2000. godine. Učenik Šabačke gimnazije. Od sedmog razreda pišem aforizme pa sam samim tim nakon objavljivanja prve zbirke aforizama 2016. godine proglašen za najmlađeg aforističara u Srbiji. Pored pisanja aforizama, pišem i pesme a takođe volim i da crtam kada se nađe slobodnog vremena. Moj životni moto glasi: “Prava svrha života jeste posvetiti ga nečemu što će nas nadživeti.”

Indira Popadić

Sertifikovani poslovni konsultant i mentor, doktorant Tehničkog fakulteta u Boru, smer inženjerski menadžment, Univerziteta u Beogradu. Uz formalno obrazovanje dugi niz godina edukovala se i usavršavala na ličnom i profesionalnom planu. Poseduje dvadesetpetogodišnje iskustvo u preduzetništvu malih i srednjih preduzeća, organizuje treninge i online konsultacije, a sve sa ciljem da inspiriše ljude, da ulože u svoj lični rast i razvoj kako bi stekli dodatne veštine i znanja, te kroz proveren recept korak po korak ostvarili svoj lični i profesionalni cilj i uspeh.

Irena Knežević

Rođena sam u Šapcu 2000. godine. Učenica sam opšteg smera Šabačke gimnazije. Povremeno pišem za školske novine. U slobodno vreme volim da gledam filmove, čitam knjige ili crtam.Velika strast su mi motori.

Irena Sretić

Isidora Petrović

„Život se ne meri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.“

Ivan Veljković

Recimo da ova persona voli umetnost. Recimo da ova persona smatra da je umetnost mnogo širi i bogatiji pojam od onoga što ljudi uglavnom pripisuju tom terminu. Recimo da se umetničke vrednosti nalaze podjednako i u književnom delu, i u slikarskom delu, i u filmskom ostvarenju, i u video igri, i u ostvarenju na polju stripa. Eto, rekosmo dosta (a opet nedovoljno), a pisaćemo još i više (i naravno, nikad dovoljno).

Ivana Pavlović

Night and darkness

Ivana Lakić

Student književnosti i književnica. Neko ko je naučio da je život more, a ja još bolji mornar da to sve preživim. Zaljubljenik u umjetnost i književnost, bavim se pisanjem i autorka sam jedne knjige.

Ivana Milanov

Živim u Bosilegradu, ponekad živim i u zabludi, ali uvek u nadi da će biti bolje. Turizmolog, pesnik, veliko dete i sanjar. „Živi i pusti druge da žive!“

Ivana Todorović

Ivana je stalno među javom i međ snom. Živi od svoje umetnosti, dakle hrani njome doslovno i dušu i telo. Od onih je srećnika što radi ono što voli i po njenom mišljenju profesija bira nas, a ne mi nju. Biti umetnik je posao od 24 sata, nije lako kao što većina misli, ali je osećaj neprocenjiv. Član je ULUS-a i Foto saveza Srbije, u statusu je samostalnog umetnika i time se diči.

Ivana Morar

Pančevo – mesto odakle je sve počelo. Pravnik u najavi – raznovrsnih interesovanja, jedan od osnivača i predsednik Humanitarne organizacije „Svetionik“, posebno naklonjena književnosti, pozorištu, muzici, umetničkoj fotografiji, slikarstvu… Žurnalistika i pisanje kao ljubavi koje vrebaju iz prikrajka, filmofil u slobodno vreme, volim da fotografijom prigrlim trenutak, uživam u dodiru prirode, organizator iz ubeđenja, verujem u ideje. Život je lep.

Ivana Pepeš Bogosavljev

Oduvek sam jednostavna i klasična. Veselost je moja religija, lepa reč oružje, a osmeh dar koji nesebično poklanjam. Još uvek čitam bajke i verujem u srećan kraj. Planiram da jednog dana pustim kosu…

Ivan Gaćina

Rođen 1981. u Zadru. Magistar, inženjer računarstva. Kao jedan od najboljih studenata na diplomskom studiju za izniman uspjeh bio nagrađen dodatnom diplomom cum laude. Višestruko je nagrađivan za poeziju i kratke priče u Hrvatskoj, Srbiji te Bosni i Hercegovini. Član je: Matice hrvatske, Hrvatskog književnog društva, Književnog kluba „Gilgameš“ i Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju – USKOR. Izdao je pjesničku zbirku „Tebe traži moja rima“. Radovi su mu objavljeni u više od 70 zbornika i prevođeni na više svetskih jezika.

Milan Nikolić Izano

Milan Nikolić Izano – pisac.

Jadranka Milenković

Rođena 1969. u Puli, Hrvatska. Živi u Nišu, radi u Apelacionom sudu. Udata, majka troje dece. Osnovala je i vodi Književni klub „Prejaka reč“. Objavljivala u časopisima: „Gradina“, „Časopis Putevi“, „Bdenje“, Koraci“, „Braničevo“, „Kvartal“, „Fantom slobode“, zatim u internet magazinima: „P.U.L.S.E“, „Art-Anima“, „KULT” i „Kultiviši se“, i zbornicima. Roman „Heteros“, čeka na objavljivanje. Sarađuje sa Niškim kulturnim centrom.

Jan Valo

Fotograf iz Novog Sada. Rođen 1964. godine. Srećno oženjen i ponosan roditelj jedne Dragane. Član Fotografskog kluba Vojvodina, Grupe 32 „Čuvari trenutaka“, Foto Saveza Srbije i Foto-Komune „24. Kadar“. Osvojio mnoštvo priznanja i nagrada. Organizator nekoliko sopstvenih izložbi.

Jane Atanasov

Rođen 1954 u Kocani (Makedonija). Diplomirani ekonomista. Hobi: radioamaterstvo (znak Z35G), šah, literatura. Oprobao se u skoro svih literturnih žanrova, a poslednjih godina specijalizovao se za aforizm. Autor 5 knjiga, od kojih 2 aforizmi ( Zipovane istine i Za (ne)miran san). Aforizmima zastuplen u nekoliho Enciklopedija i Izbora.

Janko R. Milenković

Iz Kragujevca. Piše poeziju od davnih dana. Bio je saradnik „Omladinskih novina“, radove objavljivao u književnim časopisima, dnevnim i nedeljnim novinama širom regiona. Bavi se humorom i satirom. I tako dalje i tako bliže…

Jasmina Jajčević

Rođena 10. novembra 1994. godine. Živi u Bačkoj Palanci. Studira srpsku književnost i jezik. Piše poeziju. Svoju „Divlju balerinu“ je pustila da pleše svoj ples u decembru 2016. godine. Glavni je i odgovorni urednik književnog kluba „Dis“ iz Bačke Palanke.

Jasmina Perović

Slobodnog uma i duha, dok živi na grani od oblaka, radoznalo isčekuje svaki novi dan da iz njega izvuče samo pozitivno…

Jelena Asenov

Rođena 1993. godine u Smederevu, živi i radi u Kragujevcu. Udata, ima sina. Književnost je oduvek bila njena velika ljubav, počela je i sama da piše poeziju. Pesme su joj objavljivane u nekoliko zbornika. Želja joj je da objavi svoju knjigu pesama.

Jelena Dragičević Berat

Živim u Rumi. Po obrazovanju sam master psiholog, TA psihoterapeut, školski psiholog i asertivni trener sa višegodišnjim iskustvom u savetovanju i psihoterapiji dece, adolescenata i odraslih osoba. Psihoterapiju radim i putem Skype-a. U svom radu koristim integrativni pristup u kome kombinujem metode iz različitih psihoterapijskih modaliteta. Smatram da podrška, negujući pristup i davanje dozvola tokom psihoterapijskog rada mogu podstaći razvoj odraslih potencijala svake osobe neophodnih za postizanje važnih životnih ciljeva.

Jelena Arsić

Rođena 1970. godine u Salzburgu. Školovala se u Srbiji. Pripema svoje knjige za izdavanje. Živi i radi u Beču.

Jelena Milovanović

Jelena Milovanović – tekstopisac. Napisala je tekstove za Darkshines, Epilog, orkestar Panorama i Danicu Krstić ( 3. mesto na festivalu Stari Grad u Novom Pazaru ). Piše poeziju.

Jelena Dilber

Rođena aprila ’76. u Beogradu, iz koga nikad nije otišla. Završila Filološki fakultet i sva svoja znanja utkala u lektorski posao u jednoj medijskoj kući. Na blogu Tragač za zrnom dobra luta drumovima istražujući čarolije Srbije i iz ljudskih duša izvlači zabašurenu lepotu na svetlost dana.

JayKov Music

“Pravimo muziku.”

Predrag Kisa Kisić

Rođen u Visokom 1991 godine. Živi i radi u Podgorici. Autor nekoliko neobjavljenih romana i zbirki pjesama. Izbjeglica. Trajno nenastanjeni stranac.

Kulturno kreativni centar “Akord”

Kulturno kreativni centar “Akord” iz Nikšića je osnovan prije 21 godinu. U našem Centru sa velikim uspjehom se bavimo pozorištem za djecu, tinejdžere i odrasle, folklorom, modernim i tradicionalnim plesom, manekenstvom i muzikom (horsko pjevanje). Na brojnim muzičkim, pozorišnim i plesnim festivalima i takmičenjima “Akord” je osvajao brojne nagrade i medalje, većinom prva mjesta.

KOLO SRPSKIH SESTARA

Kolo srpskih sestara MO Kragujevac baštini tradiciju Šumadijskog kola srpskih sestara koje je osnovano 14. (27) septembra 1903. godine, iste godine kao i beogradsko Kolo srpskih sestara. Osnovano je kao građansko žensko udruženje patriotske orijentacije, s ciljem promovisanja «nacionalno-patriotskih, kulturno-prosvetnih i humanih ciljeva». Ideja za osnivanjem Kola srpskih sestara potekla je od Nadežde Petrović, slikarke i Delfe Ivanić, nastavnice, a ime udruženju dao je Branislav Nušić, književnik, koji je sa Ivanom Ivanićem, diplomatom, napisao Statut društva.

Književna omladina Srbije

Književna omladina Srbije je institucija osnovana 1971. godine u Beogradu, sa ciljem da promoviše književno stvaralaštvo mladih, i ne samo mladih ljudi, koji pišu na srpskom jeziku.
Kao izdavač, posebnu pažnju posvećujemo delima koja predstavljaju kulturno nasleđe Srbije.
Ono po čemu se razlikujemo od ostalih je tradicija negovanja domaće književnosti i afirmacija kvalitetnih, književnih dela mladih ljudi, pri čemu smo jedni od retkih koji imaju Ediciju prve knjige pod nazivom „PEGAZ“. Slogan naše kuće, je: ,, Čitanjem naših knjiga, čuvate sebe i svoje potomke“.

Kosta Kosovac

Iz Beograda. Student Pravnog fakulteta u Beogradu. Član Scene Crnjanski, Udruženja književnika Fruške Gore i Kreativne radionce Balkana. Zastupljen u više zbornika poezije, objavljuje na više književnih sajtova i portala.

Koštana Krneta

Rođena sam jednom i tamo, a živim sada i ovde. Dom je tamo gde je porodica, a sreća tamo gde je harmonija. Verujem u ljude, verujem u neke bajke i verujem u pravu ljubav. Najveća ljubav su mi knjige i svaki njihov detalj, počevši od korica, papira i riznice reči koje su sklopljene u impozantne priče, pa sve do autora koji su tu u knjizi, vode nas kroz najrazličitije predele svoje duše. Svi oni su moji uzori i poznati i amateri. I sama volim da pišem. Pišem o svemu, o onome što vidim, osećam i želim. Pisanje je aktivnost koja oslobađa, rasterećuje i unapređuje. Još uvek nisam nikoga povela predelima svoje duše, ali to je svakako moj cilj.

OŠ „Kralj Aleksandar I“ Gornji Milanovac

Osnovna škola „Kralj Aleksandar I“ Gornji Milanovac

Kristina Janković

Rođena u Zemunu, 1974. godine, sada živi u Novim Banovcima. Pesme i priče piše od detinjstva. Objavljivala u časopisima :„Buktinja“, „Sizif“, „Nekazano“, „Suština poetike“, „Šraf“, ruski časopis za književnost „Nevska formula“ i „Petruška nastamba“, portal „Konkretno“, …Svetlost dana ugledale su, zasad, tri zbirke pesama i jedna zbirka kratkih priča. Veći broj njenih pesama prevedeno je na ruski jezik u saradnji sa ruskim pesnikom i prevodiocem Vladimirom A. Babošinom. Dobitnica nagrada na međunarodnim konkursima poezije i proze. Član je Udruženja pisaca Srbije i Udruženja srpskih književnika u otadžbini i rasejanju.

Kristina Kljajić

Rođena 1998. godine. Živi u Vrnjačkoj Banji i student je Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Bavi se crtanjem, slikanjem, fotografijom, baštovanstvom, ali njena najveća ljubav je pisanje.

Kristina Raković

Živi u okolini postojanosti memorije sa punim džepovima satova koji se tope. Besciljno luta po virtuelnom svetu dok traži svoje mesto u realnosti. Konzumira umetnost. Student srpskog jezika i književnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.

Ksenija Popov

Holistički maser terapeut i astrolog. Živi i radi u Novom Sadu. Osnovna oblast rada – terapeutske holističke masaže i astrološke konsultacije, vodi terapeutske radionice, piše blog i vodi sajt:www.soulwellnow.com Mama desetogodišnjeg dečaka Ilije.

KULTura sNOVA Zagreb

Udruga za promicanje kulture. Osnovana je 2011. godine a u tom razdoblju održano je preko 150 književnih večeri i promocija. Izdali smo 75 naslova pojedinačnih i zajedničkih zbirki. Pokrenuli niz kulturnih akcija: KARAVAN PJESNKA, VALENTINOVO i Međunarodni Pjesnički Festival MORE NA DLANU.

KUTAK ZA KVALITETNIJE STARENJE

Kutak predstavlja vid novog modela partnerstva i saradnje Crvenog krsta Kragujevac i lokalne zajednice, u cilju poboljšanja kvaliteta života starijih osoba. Danas su par stotina kragujevčana vrlo aktivno uključeni kao korisnici Kutka u raznim aktivnostima i programima koji se redovno odvijaju svakog utorka u prostorijam Crvenog krsta Kragujevac. Kutak je najomiljenije mesto starijih za uživanje u vrlo kvalitetnom vremenu provedenom sa vršnjacima. Kutak, odnosno stariji koji se okupljaju u njemu, svaki put iznova pokazuje koliko je plodonosna njihova jesen života.

Labud Lončar

Rođen 31.01.1964. god. u Ivangradu (današnje Berane). Objavio dvije knjige poezije. Član mnogih književnih udruženja. Zastupljen u desetak zbornika poezije a on sam je bio urednik dva zbornika. Uskoro priprema nova izdanja…Pored poezije voli fotografiju i ribolov. Nastoji da svaki dan nauči nešto novo…

Lana Ristić

Surovi realista, u duši sentimentalista. Spremna da prihvatim različitosti, nespremna za samoobmanu, iskrivljenu prezentaciju i interpretaciju pojava. Ljubitelj pisane reči, razmene mišljenja, analize ljudskih karaktera i svakodnevnih društvenih pojava, a najviše dobronamernih i otvorenih ljudi koji se ne plaše sebe i svojih stavova. Rođena i najlepše detinjstvo provela u Sarajevu. Već dve decenije žiteljka Beograda.

Lara Dorin

Rođena 1977. godine. Pesnik i prozni pisac iz Obrenovca.
Objavila je 2011. godine zbirku kratkih priča „Po snegu tiho pada sneg“, u izdanju Književne Omladine Srbije, godine 2013. zbirku poezije „Čuješ li me Bože“, u izdanju Književne Omladine Srbije, 2015. godine zbirku poezije „Kandelabri“, u izdanju izdavačke kuće Prometej.

Lazar Milanović

Radim kao dekorater torti i kolača u porodičnoj firmi Nadalina. To mi je zapravo primarna delatnost, međutim, kako jako volim da putujem kroz putovanja zavoleo sam i fotografiju. Član sam foto kluba Apolo.

Lejla Hamidović

Rođena 29.12.1991. godine u Zvorniku. Trenutno živi u Živinicama, BiH. Studentica na Farmaceutskom fakultetu u Tuzli. S svojim pjesmama učestvovala u zajedničkim zbornicima pjesama “Zagrli život“, “Mili dueli“, “Stopama Alekse Šantića“ i “Mostovi svjetlosti“, a njena priča uvrštena je u zajednički zbornik “Kaži mi ko si“. U decembru 2013. godine, izdala svoju prvu pjesničku zbirku “Ko je uzeo moje proljeće“. Osim pisanja bavi se i slikanjem na platnu i slikanjem sprejem na papiru. Voli život i život voli nju.

Lela Milosavljević

Iz Užica, ljubitelj umetnosti i kolekcionar uspomena. Piše satiru i lirsku prozu, autor knjiga „Tragovi bosih stopala“ i „Ples među svicima“, kao i tekstova objavljivanih u više elektronskih i štampanih časopisa za umetnost i kulturu, portalima i stranicama.

Lena Dagović

U onom vremenu kada se cepalo sve oko nas i u nama odcepilo se i par kilograma mesa koje je oznaceno sa Lena. Danasnji oblik je izudaran vetrovima. Za sve ove godine disanja postigla je (samo) da zavoli umetnost. Student je FILUMA na odseku za srpski jezik i knjizevnost. Pise poeziju koju je objavila u nekoliko knjizevnih casopisa, zbornika i pesnickih blogova.
​

Leo Fabijančić

Rođen 1998. godine. Živi u Hrvatskoj u Istri, grad Buzet. Svira bubnjeve od svoje devete godine i pohađa srednju glazbenu školu. Uz to je i član Laguna benda iz Istre.

Lidija Puđak

„Ne želim poput Diogena hodati u podne sa svijećom u ruci tražeći čovjeka. Kada osobne mane ispisah, shvatih da su oko mene ljudi, tek ljudi ! „Igram se riječima, mislima milujući svakoga čovjeka u kojem živi čovjek. Radujući se životu ispreplićem prste sa svima tražeći u tomu bit svojega postojanja. Kao vanjski suradnik Kulturnioga centra Dubrava­Zagreb, organiziram i vodim mnoge kulturno umjetničke programe. Ponosni sam autor bloga Pjesničkom riječju „STOP NASILJU“na kojemu je 300 tinjak pjesnika koji sa svojim sjajnim pjesmama apeliraju i grle svaku nevinu žrtvu.

Lidija Ćirić

Prava Beograđanka. Autor romana „Rekvijem za jedan dan“. „I sve što naredim desiće se, na mome putu svetleće Videlo.“ Amin.

Bend „Liga Izuzetnih Džentlmena“

Osnovan 2006. godine kao tročlani akustični cover bend. Vremenom su se bendu pridružila jos dva člana tako da ga danas čine petorica momaka. Liga je poznata po svom specifičnom repertoaru koji čine pop, rok i latino pesme, domaćih i stranih izvođača, nekada i sa „B“ strana. Iako u osnovi cover bend, Liga ima i nekoliko autorskih numera čiji su spotovi emitovani na raznim TV kanalima (RTV – emisija „Gruvanje“, MTV Adria…)

Ljiljana Nešković Bulatović

Rođena je u Podgorici 1962. godine. Na Filološkom fakultetu u Beogradu završila je engleski jezik i književnost, koledž „London Study Centre“ u Londonu, pa potom i master studije. Radi kao specijalista, prevodilac za engleski jezik, profesor i ovlašćeni državni ispitivač/ocenjivač pilota i kontrolora letenja. Ljiljana je pesnik, piše pesme, kratke priče, član je više pesničkih udruženja a pesme su joj objavljivane i prevođene u zemlji i inostranstvu, a 2019. godine objavila je zbirku pesama „Nekad kad sam te volela“, koja je nagrađena „Prvim Oskarom Srbije“. Dobitnik je brojnih domaćih i inostranih diploma, nagrada a pesme su joj prevođene na mnoge jezike. Članica je ansambla „Ratislav Blagojević i Gledanice” gde peva stare srpske tradicionalne i druge pesme i sa njim je učestvovala u brojnim kulturnim manifestacijama i na mnogim televizijama i medijima, u zemlji i inostranstvu a oprobala se i kao glumica u Muzičko-scenskom performansu „Moderna Bajka“.

Ljiljana Skelić Vemić

Prve misli stavljene na papir, krenule su još u školskim sekcijama i đačkim listovima. Onda je naišao period koji je poeziju potisnuo duboko, gušio je… Nakon duge pauze, razmišljanje se promenilo. Dodir snova i seċanja, samouvereno opet stavlja u stihove. Lepotu jednostavnog kazivanja pretače u poeziju. Od 2015. godine svoju poeziju objavljuje po mnogim zajedničkim zbornicima, a 2018. objavljuje samostalnu zbirku pesama “U domu ljubavi, ni gost, ni udomljenik”. Vlasnik je samostalne radnje i živi u Čačku. Majka je dve odrasle ċerke.

Ljiljana Stojadinović

Rođena u Omoljici, živi i stvara u Pančevu. Objavila osam knjiga.

Ljubica Žikić

Prosvetni i humanitarni radnik, pisac za decu, pesnik, putopisac, tumač antroponima srpskog imenoslova, organizator mnogobrojnih književnih večeri. Na Filozofskom fakultetu u Zagrebu diplomirala je studije grupe Jugoslovenski jezici i književnost i studije Filozofije. Živi i radi u Kragujevcu. Objavila je: iz područja onomastike knjigu- rečnik Cvetkik ženskih imena, 1998. godine; pripovetke za decu Priče od kojih se raste, 2014. godine; knjigu pesama Ljubav svetove spaja, 2017. Objavljuje putopisnu prozu, za koju je je nagrađivana. Objavila je više radova iz područja lingvistike, knjiševnosti i istorije. Urednik i učesnik upisanju nekoliko monografija i časopisa. Član je Udruženja pisaca Kragujevca. Vodi književnu manifestaciju Portret pisca. Objavljuje u savremenim časopisima.

Lorena Kujek

Rođena 1996. u Osijeku. Opću gimnaziju sam završila u Valpovu, pohađam pravni fakultet. Aktivno pišem već dvije godine, započela sam proznim tekstovima, uz kasnije baziranje isključivo na poeziju. Inspiracija mi dođe neplanirano, tada se samo prepustim toku misli i one umjesto mene govore. Članica sam Društva pjesnika Antun Ivanošić u Osijeku. Nedavno mi je objavljena prva pjesma u Međunarodnoj zbirci poezije, a iduća u zbirci More na dlanu, također prošla sam u prvi krug na Europskom festivalu poezije gdje se prijavilo oko 500 autora iz 18 zemalja. Iz tiska mi je izašla prva zbirka pjesama – NA KRILIMA SNOVA!

Luka Cakić

Iz Podgorice. Rođen 09.04.1990. na Cetinju. Bavim se crtanjem zadnjih 6 godina, a ilustrovanjem i crtanjem stripova u zadnje 3 godine. Počeo od crtanja portreta, da bih nakon 3 godine osjetio zasićenje crtajući samo portrete i prešao na ljudsku figuru i ilustrovanje. Samouk sam. Učestvovao sam na nekoliko regionalnih strip festivala (Kragujevac, Herceg Novi, Leskovac) a što se posla tiče radim kao freelance ilustrator preko interneta (online) i do sada sam sa svojim radovima učestvovao u preko četrdesetak projekata.

Luka Markota

Rođen sam 12.3.1996. godine u Splitu, pišem od uvijek, ali se aktivno bavim pisanjem od zadnje godine školovanja. 14.8.2016. sam uz pomoć ljudi koji sigurno ne bi željeli da ih tu imenujem izdao zbirku pjesama “Sve što imam“ koja je predstavljena u Imotskom. Najveće dostignuće po mom mišljenju su pjesme “Čujem zvuk tamburice“ po kojoj bi se trebala zvati iduća zbirka pjesama i koju sam pisao s jedim dragim prijateljem i u kojoj sam dao sebe i „S ove strane Dunava i Drave“. To su dvije pjesme na koje sam izrazito ponosan. Osim pjesama pišem i roman “Dug je put“ za koji ne znam kad će biti gotov.

Maid Čorbić

Rođen 21.11.1999. u Tuzli i dolazi iz Bosne i Hercegovine. U slobodno vrijeme piše poeziju koja je u više navrata bila pohvaljena, te nagrađivana. Također voli pomagati drugima oko sebe, te je član WLFPH za jedinstvo i mir u svijetu. Trenutačno je urednik portala Prve Umetničke Balkanske Svemirijade na čelu sa Dijanom Uherek Stevanović, te selektor nekoliko takmičenja na toj stranici koja ima za cilj da spoji sve pjesnike širom svijeta. Mnoga djela su također objavljena u antologijama i časopisima (Čile, Španija, Ekvador, Bosna i Hercegovina, Indija, Indonezija, Butan, Birland, Španija i dr.), kao i štampani primjerci antologije pjesama „More na dlanu“ i „Priče iz izolacije“, te „Kosovski Božur“ koji je izašao iz publikacije 2020 godine. Svojim trudom i radom je dosegnuo mnogobrojna poznanstva diljem svijeta, pri čemu je u 2020. godini proglašen poetom godine u Indo-Universe grupi koja se također bavi dobročinstvom. Također osoba koja se zalaže za pravdu i ispred sebe ima mnogobrojna poznanstva.

Maja Stanković

Vranjanka, koja se svakog dana lati olovke i papira i stvara, jer njen unutrašnji žar za pisanje nikada ne jenjava. Objavila je dve knjige, roman „Posle svega“ i zbirku poezije „Budne uspomene“. Zastupljena je u mnogobrojnim zbornicima.

Marija Berilažić

Rođena sam Podgorici 09.11.1999. Završila Gimnaziju “Slobodan Škerović”. Student Fakulteta za državne i evropske studije. U slobodno vrijeme bavi se avanturističkim jahanjem konja, folklorom i modelingom. Osim što je zanimaju pravne nauke, čime će se u budućnosti i baviti, njen životni poziv je pisanje i književnost. Uskoro izdaje svoju prvu knjigu, zbirku priča “Nepobjediva” koja je sačinjena od autorskih tekstova, potom i roman “Crna orhideja” koji govori o sudbini tri krvno vezane žene, a koja se prenosi sa koljena na koljeno.

Marija Mladenović

Marija uživa u prirodi i kreativnom radu. Inspiraciju nalazi u sitnicama koje začinjavaju život.

Maja Lazić

Suviše otvorenog uma, što dovodi do sukobljavanja konvencionalnog društva i avanturističkog duha u njoj, a takvo neodgovarajuće stanje konvencionalnih stega, tera je da ih kida, tražeći ono odgovarajuće u avanturama za poletnom dušom. Diplomirani strukovni vaspitač; aktivni učesnik kulturnih manifestacija; učestvuje i sprovodi međunarodne projekte u domenu obrazovanja mladih; volonter u kancelariji za mlade; član recitatorskog studija „Kaliopa“; besednica; član amaterskog pozorišta grada Sremske Mitrovice. „Želim da vam svojim tekstovima pružim deo mene, koji ne možete videti, već morate osetiti prepuštajući se snazi reči, što upravo želim da bude mesto gde moja slova počinju da žive.“ Moto: „Želim! Ne znam kako, ali jedva čekam da vidim!“

Maja Pandurov

Rođena 1975. godine. Objavljuje prozu i poeziju u kontinuitetu od 1996. godine. Autorka je za sada šest samostalnih knjiga i jedne ekološke bojanke. Zastupljena u zbornicima i književnim časopisima. Svoje pisanje je promovisala u Srbiji i u zemljama u regionu. Pored pisanja kreativnost pokazuje i kroz slikanje, kratke filmove i spotove kao i bavljenje muzikom. Uspešno predvodi Banatski kulturni karavan. Privatni je preduzetnik, vlasnik firme IP Media 023 ( medijsko predstavljanje, komunikacija, odnosi sa javnošću i književno stvaralaštvo). Profesionalni novinar, rođena, radi, stvara i živi u Zrenjaninu u Banatu. Više detalja o njoj na pretraživaču i na njenom Fb profilu.

Maja Pešić

Diplomirani filolog iz Pančeva koji svoju kreativnost izražava u radu sa decom, slikanju na svili, pravljenju dečijih čestitkica i pisanju proze. Nakon ličnih i teških spoticanja u životu, otkrila je astrologiju i potpuno joj se posvetila. Studira na Institutu Johanes Kepler i na astrologiju gleda kroz jedan energetski nivo što i praktikuje u radu sa klijentima. Ne misli da je sve striktno zapisano, već veruje da svi mi imamo pravo na slobodu izbora i da smo sposobni da ličnom energijom menjamo tok dešavanja. Pomaže klijentima da pronađu sebe pod težinom današnjice i da se vrate svom iskonskom biću.

Marija Pisarov

Rođena 06.11.1994. godine u Pančevu. Živi u Ostružnici, u okolini Beograda. Završila Farmaceutsko-fizioterapeutsku školu. Poeziju piše od ranog detinjstva. Objavila zbirku pesama „Da sam…“. Inspiraciju nalazi u ljudima i svetu oko sebe, lepim i manje lepim stvarima koje se dešavaju njoj i dragim ljudima oko nje. Optimista, trudi se da u svemu nađe smisao. Ništa ne posmatra površno, i kako često voli da kaže – ne može stalno kiša da pada, mora jednom i duga da se pojavi. Ostvarila je saradnju sa rok bendom iz Laktaša B-strana koji je snimio prve dve pesme čiji tekst ona potpisuje.

Marija Radović

Rođena je 19. januara 2001. godine u Bijelom Polju, Crna Gora. Student Pravnog fakulteta u Nišu. Pored pisanja bavi se modelingom, a slobodno vreme ispunjava čitanjem, odlaskom u teretanu i muzikom. Posebna želja joj je da objavi svoju prvu zbirku pesama.

Maria Victoria

Marija Živanović Vjetrović, rođena u Smederevu, živi i radi u Beogradu, pesnik, pisac, slika, komponuje i peva, član je knjizevnog kluba „Branko Ćopić“ i počasni član književnog kluba „Skadarlijska Boemija“. Takođe, član je „Groharijeve slikarske kolonije“ (Slovenija), dobitnik UNICEF- ove nagrade za slikanje, Vukove nagrade i diplome „Mokranjac“. Pravnik i diplomirani ekonomista. Radila je kao maneken, bankar i Izvrsni direktor za prodaju i marketing u Zepter International-u. Potpredsenik je Upravnog odbora RK „Partizan“ u Beogradu. Publikovala je svoje radove u mnogim zbornicima i antologijama, a njena poezija o majci je uvršćena u svetsku antologiju poezije o majci. Izdala je knjigu „Polja makova i svile“ i istoimeni muzicki CD. Nova knjiga se zove „Rusokosa“. Nastupa u Skadarliji, BITEF teatru, ali i drugim mestima u zemlji i inostranstvu.

Mariana Qunbar

Piše pod pseudonimom Selma, pesnikinja i romansijerka. Rođena u Leskovcu 1969. godine. Živi u Jerusalimu od 1990. godine. Do sada su svet ugledale njene četiri samostalne knjige pesama. Učestvovala i u mnogim zbornicima, dobitnica mnogih nagrada. Uskoro se očekuje izlazak njenog prvog romana pod naslovom „Žena s dušom kameleona“ u izdanju Banatskog kulturnog centra. Životni slogan: “Tamo gde nema puta sve postaje put…Tamo gde nema vrata srce se otvara “

Marija Nedeljković

Pesnikinja koja, kao što nadahnjuje druge, i sama često pronalazi inspiraciju u drugima. Stvaralac trenutka, beležnik emocije koju pronalazi u nesagledivim dubinama svoje duše. Radi sa decom i zbog dece, jer okružena tim malim bićima i sama uspeva da ostvari svoj najveći san- da ostane večno dete. Kao i Desanka, njena omiljena pesnikinja, svoju dušu hrani toplinom dobrih ljudi i štiti to utočište emocije osmehom bez granica. Živi kroz svoju poeziju, s nadom da će svaki napisan stih, jednog dana, nekome ovaj svet učiniti lepšim.

Marija Đorđević

Mаrijа Đorđević, profesor srpskog jezikа i književnosti u OŠ „21. oktobаr“, veruje da je „mаštа vаžnijа od znаnjа, i zаto izvаnredаn učitelj inspiriše“.

Marija Lazarević

Primarijus dr Marija Lazarević (devojačko Petković) rođena je u Loznici 1975. godine. Završila je Medicinski fakultet i specijalizaciju u Beogradu, a zatim upisala doktorske akademske sudije iz neuronauka na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Član je Naučnog odseka Mense Srbije i Naučnog odbora sekcije Opšte medicine Srpskog lekarskog društva. Ocenjivač je zdravstvenih ustanova Srbije u agenciji pri Ministarstvu zdravlja Srbije. Član je predsedništva podružnice Loznica Srpskog lekarskog društva od 2015. do 2017. Završila je petogodišnju edukaciju iz psihoterapije oblast Transakcione analize. Autor je mnogobrojnih naučnih radova i sedam knjiga među kojima su četiri zbirke pesama, jedna zbirka priča, jedna zbirka kolumni, jedan psihološki esej i jedna naučna monografija. Recenzent je za dve zbirke pesama srpskih autora i jedne autobiorafske knjige, ali i prevodilac i recenzent zbirke pesama Indijskog pesnika i novinara. Takođe je recenzent naučnih radova u časopisu Opšta medicina. Saradnik je zvaničnog časopisa Mense Srbije 2016. i 2017. godine, portala AS info 2019. godine, a od 2021 godine stalni je saradnik časopisa Srpske prvoslavne crkve „Pravoslavni misionar“. Dobitnik je nekoliko književnih nagrada. Pesme su joj objavljivane u više časopisa u našoj zemlji i inostranstu.

Marija Pašalić

​Rođena u Kragujevcu. Interesovanja: knjige, muzika, film, putovanja, druženje, pozitivni ljudi… Životni moto: „U životu se moramo praviti ludi, a biti mudri!“

Marija Strahinjić

Student sam engleskog jezika i književnosti na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu. Zanimam se za jezike, govorim i nemački i trenutno učim uporedo i francuski. I dalje razmišljam o svojoj budućoj karijeri, ali su mi trenutno glavna interesovanja književnost i žurnalistika.

Marija Bogićević

Lektor, pesnikinja, sanjar, voli knjige i prirodu. Diplomirala srpski jezik i primenjenu lingvistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu. Ima objavljenu zbirku poezije „Trag misli“, a pesme su joj zastupljene i u zbornicima i književnim časopisima.

Marija Karadarević

Živim i radim u Užicu. Hobi je pisanje i gluma. Životni moto mi je: „Živi i pusti druge da žive“.

Marijana Pilipović

Rođena je u Beogradu, septembra 1980. godine. Njeno detinjstvo miriše na jasmin, more i pomorandže. Ima boju peska i neba. Odrastala je u Tripoliju (Libija). Studirala je na Fakultetu za poslovne studije. Vodi poslovanje porodične firme. Poezija joj je objavljivana u zbornicima, almanasima, zajedničkim knjigama, kao i u elektronskim glasilima posvećenim poeziji. Godine 2013. objavila je prvu samostalnu knjigu poezije Međurečje (Beoknjiga, Arte). Dobitnik je priznanja Umetničke grupe Arte za najbolju pesnikinju u 2015. godini. Marijanin moto je: Čitaj! Veruj! Voli! Praštaj!

Marijana Vesović

Marijana Vesović – studira ekonomiju, a voli novinarstvo. Večiti putnik. Surovo iskrena. Veruje u ljubav i ljude. Oprašta, ali ne zaboravlja. Mleko ne pije, bez kafe ne funkcioniše. Pisala za: velikipark.rs i pravaprica.rs.

Marijana Janković Hoffmann

Diplomirani istoričar u potrazi za dubljom poentom i primarnom bitnosti. Živi u Konstancu na Bodenskom jezeru. Smatra da loši pisci lažu, a da dobri pisci učine da (po)verujete. Puno čita jer to je način da ućuti. Smatra da pisanje nije pisanje ukoliko posle toga ne zažališ. Usuđuje se da sanja. Na kraju shvata da mora da se probudi ali bar se naspavala. Duboko veruje da sve ono što je vredno rada – ne zahteva motivaciju. Zaključila je da poenta nije u tome da stvaramo istoriju kako neki „važni“ političari misle. Poenta je da učimo iz nje. Uvek bude svoja sopstvena ličnost godine.

Marija Radojičić

Iz Lajkovca. Objavila sam zbirku poezije humanitarnog karaktera „Mapa snova“, a snovi me zapravo drže budnom u životu.

Marija Stojiljković Marstoj

Rođena je 1974. godine u Beogradu, gde živi i radi. Po obrazovanju je magistar ekonomskih nauka, ali i zaljubljenik u književnost i lepu pisanu reč. Dosad je objavila jedan roman, hibridnog žanra, Božanska je snaga književnosti, i to u izdanju Čigoja štampe iz Beograda. Piše pesme, priče, romane i blogove. Zastupljena je u zbornicima. Sarađuje sa internet portalima. Uređuje svoj sajt. Član je KK Scena Crnjanski iz Beograda.

Marija Spirić

Rođena je 1983. godine u Vranju. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Prištini (Zvečan), 2007. godine na odseku Grafika, u klasi profesora Zorana Jovanovića Dobrotina. Član je umetničke grupe grafičara “LIHT BLAU” od 2009. godine. Član je ULUS-a od 2011. godine. Radi kao profesor likovne kulture u Vranju.

Marina Veselinović

Rođena 1981. godine u Užicu. Ilustruje knige za decu i odrasle. Crta i slika po ceo dan… ne zna matematiku.

Marina Milosavljević

Talentovana. Od malena pokazuje ljubav prema pisanju i lepoj reči. Osvajala brojne nagrade kako za poeziju, tako i za prozu. Po struci je građevinski inženjer. Udata i majka dvoje dece.

Marijana Grujić

Želim da inspirišem ljude. Želim da me neko jednog dana pogleda i kaže: „Zbog tebe nisam odustao.“ Ljubitelj filozofije, psihologije, poezije. Večiti sanjar.

Marina Mišković

Rođena 1987. godine u Somboru. Zavolela fotografiju još u srednjoškolskom periodu, aktivno počinje da se bavi ovom vrstom umetnosti nekoliko godina unazad. Smatra da je svet oko nas ponekad lepše prikazan kroz objektiv i da fotografija nije samo hobi, već način života.

Marina Petrović

Profesorica fizike i matematike iz Podgorice. U slobodno vrijeme piše poeziju i stručne radove koji su objavljeni u više stručnih časopisa i knjiga u zemlji i inostranstvu. Autor je više sajtova u oblasti fizike, internet tehnologija u nastavi, prevenciji narkomanije, zaštite životne sredine i nasilja u školi. Dobitnica je više nagrada za kreativnu nastavu i preduzetništvo u nastavi , kao i za svoju poeziju. Učesnica je mnogih konferencija za ekologiju i obnovljivu energiju, a njeni učenici su dobitnici mnogobrojnih nagrada iz ekologije, fizike,metrologije, fotografije … Glavni je urednik časopisa „Veseli fizičar“ (časopis članova sekcije „Mladi fizičari“) kojeg objavljuje Osnovna škola „Jugoslavija“ u Baru.

Marina Raičević

Rođena je 11. V 1968. u Piriotu. Živi i radi u Boru.Učiteljica engleskog jezika koja veruje da biti učitelj nije posao, već poziv. Zaljubljena u poeziju, muziku, ples i toplu ljudsku reč.

Mario Badjuk

Profesor srpskog jezika i književnosti u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, nosilac je brojnih priznanja za svoj profesionalni rad. Trenutno je na doktorskim studijma. Rođen je 1971. godine, u Smederevu. Tokom rada u Prvoj i Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, učenici profesora Badjuka sedam puta su osvajali državno prvenstvo Lingvističkih sekcija osnovnih i srednjih škola Srbije. Nalazi se među osamnaest najboljih profesora lingvistike u Srbiji, po odluci Društva za srpski jezik i književnost. Radio je kao mentor Regionalnog centra za talente u oblasti srpskog jezika i književnosti, i saradnik Zavoda za vrednovanje kvaliteta, kao ocenjivač udžbenika iz srpskog jezika i književnosti. Kroz ulogu pomoćnika direktora Prve kragujevačke gimnazije doprinosi otvaranju oglednog odeljenja učenika osnovne škole talentovanih za matematiku. Bio im je prvi razredni starešina. Među najdražim priznanjima za istrajan rad profesora Maria Badjuka, ističe se Đurđevdanska nagrada grada Kragujevca za oblast obrazovanja.

Marko Mozetić

Student Biomedicinskog inženjerstva na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Ljubitelj je pisane reči svake vrste. Pored toga, voli i da trči – do sada je istrčao tri polumaratona.

Marko Marković

Marko Marković je fotograf i diplomirani mašinski inženjer.

Marko Mašić

Rođen 14. maja 1993. godine. Rodom iz Šapca. Student medicinske rehabilitacije u Novom Sadu. Njegov omiljeni hobi je crtanje, koji neguje još od malih nogu. Već četiri godine aktivno se bavi crtanjem portreta po narudžbini. Crtanje ga uvek inspiriše i unosi mir, ujedno i zarađuje od toga. Pored crtanja svira gitaru i rekreativn igra basket! Voli prirodu i često ide na pecanje. Kroz život ga prati stih iz pesme „Zemlja“ poznate rok grupe EKV: “ U svakom porazu, ja sam video deo slobode. I kad je gotovo, za mene znaj, tek tad je počelo!“

Marko D. Matić

Rođen 6.1.1996. godine u Šapcu. Završio Ekonomsko-trgovinsku školu u Šapcu. Veliki ljubitelj sporta. San mu je da postane uspešan sportski novinar. Životni moto: Ne treba ići kroz život već rasti kroz život.

Marko Galić

Student medicine iz Novog Sada očaran rečima. Napisao je brojne priče, ali i jedan roman. Veruje da svaka priča zaslužuje da bude ispričana i da je ona, istovremeno, piščeva odgovornost i privilegija.

Marko Jovičić

Rođen 13.01.1993 godine u Novom Sadu. Živi u Temerinu, gde je završio osnovnu i srednju školu ( srednju kao učenik generacije). Nakon toga nalazi posao. Aktivan je član mnogih organizacija, najviše izviđackog pokreta Crvenog krsta. Poeziju piše već 5 godina.

Marko Marković

Moja fb stranica: https://www.facebook.com/izgubljenuprev0du sa ostalim tekstovima.

Od života želim da izvučem najbolje što mogu. Sreća ne može da postoji bez tuge kao što bez crnog ne bi bilo ni belog.

Marko Matić

Podrinjac po rođenju. Na školovanju u “velikom gradu“, prepušten kolotečini opasnog sveta. Uz to i poeta, večito sanjarskih vizija o boljem sutra, koje će sigurno doći kada svane dan i kada se svi probude iz košmarne sadašnjosti. Nadahnut idealom iskonske lepote i savršene ljubavi u večnoj potrazi za Ishodištem smisla.

Marko Radojičić

Rođen u Čačku 1982. godine. Inženjer telekomunikacionog saobraćaja. Ljubitelj i pratilac kulturnih dešavanja. Pokrenuo blog o kulturi, Belgrade Edt Culture, u cilju njene popularizacije. Svojim pisanjem želi da promoviše književnost, pozorište, film, izložbe, muziku i igru. Živi i radi u Beogradu. Član UNS-a i međunarodnog udruženja novinara (International Federation of Journalists)

Marko Šobić

Rođen sam 25.6.2000. godine. Žvim u Šapcu. Idem u Šabačku gimnaziju. Omiljeni hobi mi je gejming i jako sam uspešan u tome. Igram counter strike 5 godina i imam dosta osvojenih turnira. Omiljeni mi je Balkanski kup gde smo uzeli 2. mesto. Pratim svetske lige i prvenstva.

Marko Stanojević

Rođen u Negotinu 02.03.1992. Objavio svoju prvu zbirku poezije u septembru 2016. godine “Na vetru ljubavi i tuge“, pod recenzijom Matije Bećkovića. Dobitnik nagrade za najeteričniju poeziju na manifestaciji “Orfej na Dunavu” 2016. Ostvario saradnju sa glumcima koji su govorili njegovu poeziju.

Martina Špoljarić

Maturantica Opće gimnazije u Valpovu. Volontiram u knjižnici. Kada nešto želim, napravim sve da to ostvarim. Velika mi je želja upisati novinarstvo ili političke znanosti i uspjeti u tom poslu.

Martina Ilić

Student književnosti iz Novog Pazara. Zaljubljenik u fotografiju. Svoje odluke sprovodim u dela. Urednik bloga Liliputanka.

Martina Janjić

Rođena 1986. u Kruševcu, živi u Beogradu. Završila je Defektološki fakultet, a nakon toga i specijalističke studije na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Prošla je i instruktažu Autonomnog ženskog centra za volonterski rad na SOS telefonu za žene sa traumom muškog nasilja. Majstor/Učitelj Usui Shiki Ryoho Reiki sistema, Kundalini Reikija i Originalnog Reikija, i sertifikovani Theta Healing praktičar. Predsednica je i osnivač „Reiki i Theta Healing Centra Beli Ždral“. Obožava životinje, i sama ima jednu koja je ravnopravni član njene porodice (pas koji misli da je čovek – Pako), i kako je protiv svakog vida nasilja – veganka je.

Matija Vargić

Živim u Beogradu. Završio sam šumarski fakultet. Bavim se jogom. Uživam u lepom danu i šetnji. Volim da pročitam knjigu, ali i da zapišem nešto u svoju. Zanima me istorija, film, crtanje i fotografija.

Među nama

Recitatorska družina Među nama pravi večeri poezije u Novom Sadu i okolini duže od četiri godine. Cilj je da publici predstavimo poeziju na nov i drugačiji način. Sastav čine dva govornika i dva muzičara (gitara, violina, klarinet, saksofon, frula, harmonika, pijanino).

Mehmed Mahmutović

Nježan i hrabar, okružen zanimljivim ljudima, zaljubljen u umjetnost. Dječak.

Mersud Selman

Rođen u Bosni i Hercegovini 1986. godine, u Bihaću, gdije je završio osnovnu i srednju školu. Nakon završetka obrazovanja u Bihaću 2010. godine seli se u Banjaluku gdije je upisao Aakdemiju likovnih umjetnosti, smijer slikarstvo.Učestvo u više likovnih kolonija, imao sedam samostalnih izlozbi u svijetu, te izlagao u Bihaću, Banjaluci, Sarajevu, Italiji-Milno, Austriji-Beč, Mađarskoj-Budimpešta. Završio u Budimpešti na univerzitetu CEU romski program ROMA ENGLISH LANGUAGE PROGRAM RELP. Položio engleski jezik, TOEFL ispit.

Milovan Kljajević

Rođen u Bijelom Polju, živi u Podgorici, a stvara đe stigne. Student ekonomije, počeo je da piše poeziju sasvim slučajno, tačnije čudnim spletom okolnosti. Kako u životu ništa nije slučajno tako je i Milovanu samo trebao okidač i da njegov talenat oživi. Kako sam kaže, piše da bi našao svoju prvu, davno izgubljenu pjesmu i neće stati dok je ne pronađe, mada je obišao sva smetlišta i nema je nigdje. Urednik na rubrici poezije Vaviloske biblioteke.

Mića Lučić

Gimnazijalac iz Plužina.“Radnik tišine. Tvorac buke. Smatra da je svaki um je beskonačno pun, i zato ne smijemo suditi leptiru po mogućnosti kojom brzinom pliva okeanima. Čovjek ne raste tijelom. Mladić zanimljivih stavova, besprincipan, umišljen , neprimjetan… Ono što posmatraš, moze biti potpuno drugačije, samo, u tvojim očima“.

Miomir Dejanović MiDej

Ne može da me shvati

ni rođena mati –

kako bi tek znale

šta hoću budale.

Mihailo Ilić

Učenik prirodno-matematičkog smera Šabačke gimnazije. Bavi se plivanjem i ljubitelj je košarke.U slobodno vreme igra video igre i uživa u sportskim prenosima.

Mila Đačić

Rođena 1982, iz Beograda. Etnomuzikolog, profesor muzičke kulture, izvođač tradicionalne muzike, predsednik udruženja Serbia Global Art Team i osnivač istoimene Etno grupe, autor GroArt Festa – dečijeg umetničkog festivala, supruga i mama. Obožava sve umetničke discipline, a muzika joj je i posao i hobi.” Kada radiš ono što voliš, svaki dan je neradan dan”.

Miladin Berić (M. B. Romanov)

Rođen je u Banjaluci prvog posnog dana poslije Božića, a sedam godina prije čuvenog banjalučkog zemljotresa koji je pokazao da i priroda, a ne samo političari, može da ima rušilačku moć. Ne krade, ne vara, ne laže, ne otima i ne rekitira, što znači da nema vrline po kojem bi ga mogli zapamtiti i iskovati u zvijezde. Posebno je poznat po tome što češće mijenja države nego prijatelje. I po tome što je sam sebi najveći neprijatelj tako da povremene opstrukcije od strane drugih ne uzima kao zlonamjerne. Liči na Republiku Srpsku, jer s godinama gubi samostalnost, a i bez obzira što nije od onih i hoće na sebe.

Miladin Mutavdžić

Juče sam se rodio, a danas imam 31 godinu. Sumnjam u sve, a verujem u čuda.

Milan Alašević

Karikaturista, ilustrator, slikar i dizajner. Rođen 15. septembra u Prištini, živi i stvara u Celju, Slovenija. Dobitnik mnogih međunarodnih nagrada i priznanja.

Milan Mitrović

Živim u Vrnjačkoj Banji, i po zanimanju sam fotograf. Kao veliki ljubitelj umetničke fotografije nastojim da svakodnevno unapredim svoj rad i prezentujem ga u što boljem izdanju.

Milanka Berković

Za vreme svog učiteljskog staža ispratila sam nekoliko generacija, koje su mi bile velika inspiracija za mnoge projekte. Osim što radim kao učiteljica, pišem priče, beletristička štiva, obavezne i neobavezne udžbenike za mlađe razrede osnovne škole.

Milan Pajević

Rođen 1952. godine, u Užicu, u porodici prosvetnih radnika koji su u to vreme službovali u Bosanskoj Vozući. Obično kaže da je prohodao (detinjstvo i niže razrede završio) u Virovu, osnovnu u Arilju, gimnaziju društvenog smera u Požegi, i kada su svi očekivali da će kao pisac “Najlepše pesme Radio Beograda 1970.” da krene na neki od društvenih fakulteta, položio je prijemni ispit na Mašinskom, upisao ga i završio. Napisao je knjigu “PITAO BIH” koja je objaljena na ruskom i srpskom jeziku, epistolarni roman „PLANINA KOJA ME JE VOLELA bostonske i druge priče“ (Prometej 2018, 2019), a početkom 2020. izašla je knjiga „ČUDNOVATA PLATNA (ne) ispričane priče“ (Prometej). Knjiga „PLANINA KOJA ME JE VOLELA bostonske i druge priče“ je početkom 2021. izašla na engleskom jeziku „THE MOUNTAIN THAT LOVED ME boston and other stories“ u prevodu SlaviceTomaš. Objavljivao na ruskom, ukrajinskom, engleskom i švedskom, a većina eseja napisanih u poslednje vreme nalazi se na portalu “Naš Nedeljnik”. Pokušava da dokaže da se kulturom i umetnošću može spasti svet. Oženjen je, otac četvoro dece, i deda istom broju unuka.

Milan Pantić

Rođen 1963. godine u D. Lokanju, opština Zvornik. Gimnaziju je završio u Bijeljini, a elektrotehnički fakultet u Tuzli. Aforizme je počeo objavljivati krajem sedamdesetih godina prošlog vijeka. Prva zbirka aforizama mu je „Znam za jadac (1994.), druga „Sitno samljeveno“ (2021.), a treća, „Smetnuto sa uma“ (2022.). Objavljuje po novinama i časopisima, štampanim i elektronskim. Aforizmi i kratke priče su mu zastupljeni u antologijama i zbornicima.

Mile Lisica

Živi u Banjaluci. Voli prirodu, vino, maslačke i poeziju. Sanjar i poeta.

Milen V. Šelmić

Rođen u Prokuplju, živi i stvara u Novom Sadu. Po obrazovanju pravnik, žurnalista, istoričar umetnosti. Autor je i priređivač više pesničkih i proznih zbirki. Uređivao je nekoliko časopisa i revija za nauku, kulturu i umetnost. Osnivač je i izvršni direktor „Novosadskog književnog kluba“ i pokretač Međunarodnre pesničke Akademije.

Milena Milikić

Rođena je 1987. godine. Poeziju čita i piše od osnovne škole. Recitator. Iza sebe ima objavljenu zbirku poezije pod nazivom ,,Povratak ljubavi” . Priprema svoj prvi roman.

Milena Koraćević

Student sam prve godine grafičkog dizajna Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu.
Fotografijom se bavim skoro 2 godine i član sam foto-kluba “ Kragujevac“ .
Na sajtu italijanskog izdanja časopisa Vogue imam svoj portfolio sa fotografijama probranim od strane njihovih foto -urednika. Objavljivana i na drugim inostranim sajtovima za fotografiju kao i u magazinu Exart.
Bavim se komercijalnom, modnom, wedding fotografijom, ali najviše uživam u stvaranju umetničkih fotografija, inspirisanih unutrašnjim svetom čoveka i njegovim psihološkim stanjem.
Pored fotografije uživam u slikarstvu, a polako otkrivam i vajarstvo kao predmet interesovanja.

Milena Golubović

Master etnologije i antropologije, autorka i realizator akreditovanog seminara za nastavnike „Pređi preko… Upoznaj govor i kulturu Vlaha“, autorka udžbenika za predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ za prvi razred osnovne škole, naučne monografije „Etnički identitet Vlaha“ i još brojnih članaka u raznim glasilima. Već godinu dana vodi svoj jutjub kanal, a sebe smatra slobodno lebdećim intelektualcem. Sticati nova znanja, podučavati svuda i sve, koliko se i kako može!

Milenko Kosanović

Rođen 1948. godine u Bajmoku. Član ULUPUDS-a sa statusom “Istaknuti umetnik”. Dobitnik je Nagrade za zivotno delo. Kao profesionalni karikaturista -ilustrator sarađivao je u mnogim listovima i časopisima u bivšoj Jugoslaviji, kao i pojedinim inostranim Edicijama kao što su kanadski „Artizans“, engleski „Cartonshtock“ i francuski“ EGE“. Predstavljen je u Enciklopediji “Dva veka novinarstva u Srbiji”, Ko je ko u našem humoru, satiri i karikaturi, Ježevom almanahu … Ilustrovao nekoliko knjiga. Za svoj rad nagrađivan više puta u zemlji i svetu, na izložbama. Dobitnik je najveceg domaćeg priznanja za novinsku karikaturu “Zlatni Pjer” 1996. godine. Do danas učestvovao na više od dvesto grupnih izložbi u inostranstvu i Srbiji . Dobitnik je zvanja Počasni građanin grada Subotica.

Milica Šejić

Imam 20 godina. Kroz život me vodi pozitivan stav, moj moto je: ,,Kakve su ti misli, takav ti je život.“ Poezija je način iskazivanja onog najdubljeg I najtananijeg u meni. Oslobodite um, otvorite srca. I ne zaboravite, samo velika srca vole, mala čekaju da budu voljena.

Milica Bećir

Rođena 1990. godine u Beogradu. Po zanimanju nutricionista dijetetičar, specijalizirala u oblasti javnog zdravlja. Svoju kreativnost izražava kroz spremanje hrane, osmišljavanje i modifikaciju jelovnika i savete o ishrani. Kako je i sama hedonista, oblast svog interesovanja je proširila i na odnos ljudi prema hrani i ishrani. Rado podržava i učestvuje na događajima koji se tiču zdravih stilova života.

Milica Doknić

Rođena 12.03.1988. godine u Nišu. Student na masteru Ekonomije, izdala dve knjige. Dobitnica nagrade “Sveta Petka” za književno stvaralaštvo. Dugi niz godina pisac “Viteza”. Potpredsednik humanitarne nevladine organizacije umetnika “Vilindar”.

Milica Jeftimijević Lilić

Počasni doktor književnosti. Pesnik, prozni pisac i književni kritičar. Magistar filoloških nauka, TV kritičar, eks urednik Nacionalne televizije Srbije. Bila je potpredsednik Udruženja književnika Srbije. Autor je TV serijala „Usudom razvejani“, kao i mnogih TV feljtona i emisija iz kulture. Autor je 26 knjiga, poezije, proze, studija, kritika i eseja. Dobitnik je značajnih nacionalnih i internacionalnih nagrada i priznanja. Pesme su joj prevedene na 28 stranih jezika. Živi u Beogradu.

Milica Krčevinac

Na master studijama “Reklama i odnosi sa javnošću” u Moskvi, dobitnik nagrade “Najbolji volonter” svog univerziteta. Energična i nesputana, privlači je sve što je drugačije – druge zemlje, kultura, jezici, a najviše nova područja. Interesuje je rad na međunarodnim projektima, a glavni motivi su joj – vera u sebe i želja za sticanjem znanja. Veruje u samodisciplinu i beskonačni rad na sebi.

Milica Plavšić

Milica Plavšić, rođena 1978 god. u Travniku. Živi i radi u Sremskim Karlovcima, najbajkovitijem mjestu u kojem su vijekovi zaustavljeni, a godine se odavno ne broje. Stalno pokušava u sebi da pomiri bosansku sevdalinku i vojvođansku tamburicu. Pisanjem želi da promjeni svijet i svijest pojedinca. Piše za časopis „Glas Srpski“ koji se štampa i izdaje u Johanesburgu. „Crno u bijelo i crveno bojila, svojim postojanjem nemoguće i moguće u jednu priču spojila“… Slobodno vrijeme najradije provodi sa svojom porodicom, učeći od svoje djece kako da postane bolja osoba.

Milica Tasić

Rođena je 1. septembra 1989. godine u Vranju gde je završila osnovnu i srednju školu. Poeziju je pisala u ranoj mladosti da bi joj se ponovo vratila od nedavno. Apsolvent je na Odseku za Srpski jezik i književnost na beogradskom Filološkom fakultetu. Ipak, svojim najvećim uspehom smatra to što je majka četvorogodišnjem Nikoli. Objavljivala je u onlajn časopisima i na portalima. Živi u Beogradu.

Milinko Mile Vasiljević

Rođen 1981. u Loznici. Svoj spikerski trag ostavio je u više radio stanica: Podrinje, Ritam herz, Om, Naj, RTV Lotel. Od 2009. godine je TV prezenter Lotel dnevnika, voditelj kviza za decu Pitalice za sveznalice, i autor i voditelj emisije za decu i mlade Mala radionica. Uspešno je okupio na više zapaženih web mesta (YouTube, Facebook, bloger.rs) dosta pisaca i stvaralaca na polju književnog stvaralaštva svih oblika, a u cilju širenja pisane reči i govorne kulture. Uspeo je da delima književnih velikana, na sebi svojstven način podari i udahne novi audio život na internetu.

Milivoje Mili Čolić

Autor bloga „ESTRADAnje“, rođeni je Beograđanin, pa o velikim praznicima ostaje kod kuće. Egocentričan je i smatra da su muškarci lepši, a žene jači pol. Mili ne veruje u istinu, jer svako ima svoju, zato najviše pažnje obraća na iskrenost. On ne piše istinu, već piše iskreno!

Milisav Rosić

Rođen je u Mojkovcu 1997. godine. Tu završava osnovnu i srednju školu. Student je na Fakultetu političkih nauka. Interesovanje za umjetnost kod Milisava je počelo od malih nogu. Prvi njegov ozbiljniji umjetnički projekat je performans Umjetnik nema ego. Svoje prve neobjavljene pjesme je čitao na umjetničkim večerima Pokaži talenat u sklopu Centra za Kulturu „Nenad Rakočević“. Pored pisanja, kao njegove glavne vodilje, Milisav se oprobao u video produkciji u sklopu ep-a pjevačice Olivere Bjelić, gdje ekranizuje spot za pjesmu Sjena.

Miljana Orašanin

Smatra da su otvoreno srce i otvoren um ključ za uspješan i srećan život. „Ko na brdu ak imalo stoji, više vidi no onaj pod brdom“ P. P. Nj

Miloje Tomić Mikica

Rođen je 1977. godine u Pljevljima, gdje je završio osnovnu i srednju školu. Put ga potom vodi u Tivat, u kom provodi 10 godina, da bi svoj životni brod, usidrio u Panonskom moru, u Somboru, gdje i sada živi i radi. Voli kad „zamrzne trenutak“, kroz objektiv fotoaparata i da onda gleda svijet drugim očima. Pisanju poezije, se vratio prije dvije godine i trenutno radi na pripremi materijala za svoju prvu zbirku. Aktivan je član udruženja građana-rekreativnih biciklista „VeloArt“ Sombor.

Miloje Veljović

Rođen 1962. na Borikama kod Rogatice u RS – BiH. Na Borikama je završio osnovnu, u Rogatici srednju školu – gimnaziju, Pedagošku akademiju u Sarajevu na smeru matematika-fizika i Matematički fakultet u Beogradu. Diplomirani je profesor matematike i informatike. U Beogradu živi i radi od 1990. godine. Član je nekoliko književnih klubova. Do sada je objavio šest zbirki pesama i dve aforizama. Dobitnik je mnogih nagrada za poeziju i aforizme u zemlji i inostranstvu.

Milorad Vujnović

Rođen u Novom Sadu 1963. Voli vino, zbog istine i istinski voli ženski rod. Aforizme počeo da piše sa 18 pa napravio pauzu od tridesetak godina, taman dovoljno da sazri.

Miloš Petković

Madi pisac fantastike, otac, suprug, Nišlija. Autor devet romana (tri trilogije): “Vukovi sudbine”, “Perunov hroničar” i “Sedam mačeva”. Najmlađi pisac sa tolikim brojem objavljenih romana u istoriji srpske književnosti i najmlađi član “Udruženja književnika Niša”. Dobitnik nagrada “Svetosavki Pečat” i “Sveta Petka”. Ljubitelj tattoo-arta, filmske muzike, starih filmova i crtaća 80ih i 90ih, navijač Partizana i niškog Radničkog. Odrastao uz Tolkina, Stivena Kinga, Žila Verna i Aleksandra Dimu. Životni moto: “Nisu svi koji lutaju izgubljeni.”

Miloš Milosavljević

„Biti isti, biti poseban, biti slobodan. Biti samo svoj!“

Made in Macedonia

Urednici rubrike Vitomir Dolinski i Deana Sailović

Mira Živković

Rođena 1972. godine u Crnoj Gori, po zanimanju apotekarka koja najviše voli da preporuči ljubav i smeh! Piše aforizme i poeziju, ljubavnu, satiričnu…životni moto – Nikom ne davaj ribu, svakog nauči da peca!

Mira Kovačević

Živi i stvara na relaciji Sarajevo-Pančevo. Rođena 1981. godine u Zemunu. Završila Školu za umetničke zanate u Šapcu. Diplomirala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Dušana Otaševića. Radila kao urednik dečije scene u okviru Kulturnog centra u Šapcu.
Učestvovala na brojnim izložbama i likovnim kolonijama u Srbiji i okruženju. Do sada je samostalno izlagala dvanaest puta. Najznacajnije izlozbe su u Narodnom Sobranju u Sofiji i Galeriji Kapor u Drvengradu. Osim slikarstvom bavi se i kostimografijom. Autor je i nekoliko murala koji krase dečije odeljenje bolnice u Šapcu, Predskolske ustanove u Šapcu i OŠ „Sveti Sava“ u Istocnom Sarajevu. Član je Udruženja likovnih stvaralaca Šapca i Udruženja likovnih umetnika „Esnaf“. Koristi i pomalo zaboravljenu tehniku slikanja – vinorel, slikanje vinom.

Mirjana Đapo

Rođena 1950. u Smederevu. Završila Filološki fakultet u Beogradu, grupa za srpsko-hrvatski jezik i književnost. Živi u Brčkom i radi u Gimnaziji „Vaso Pelagić“ kao profesor. Objavljena dela: zbirke poezije „U bunilu“, „Tumaranje po egu“, „Grafiti po zastorima duše“ ;zbirka proze „Klupa za tihu raju“, roman „Elysion“, priče za decu „Put u središte bajke“ i „Lepe i ružne reči“; aforizmi- „Talasanje po suvom“. Dobila više prestižnih nagrada i priznanja. Zastupljena u antologijama i zajedničkim zbirkama. Prevođena na više jezika. Nosilac Zlatne značke Kulturno prosvetne zajednice Srbije. Član Udruženja književnika Srbije.

Mirjana Bekčić

Rođena sam i odrasla u Beogradu. Imam troje dece. Pišem pesme i kratke priče, od rane mladosti. Godine 2015. izašla je moja prva zbirka poezije „Ne dam ti moje šarenilo“. Od novembra 2015. aktivno vodim svoj sajt/blog www.mirbek.com. Volim da volim i iz svakog čoveka izvučem najbolji njegov deo i sebično taj deo čuvam za zauvek.

Mirjana Ćalić Lukić

Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne veruj sve što čuješ, ne daj sve sto imaš, ne želi sve što nemaš.
(narodna poslovica)

Mirjana Ilić

Stručni ljubitelj pisane reči, saučesnik u ideji da ovaj svet postane još lepše mesto za životni stil savremene srpske žene. Mama jednog Todora, rodom iz Vrbasa, danas svoj svet ona kreira u Beogradu.

Mirjana Svetozarević

Rođena je 1956. godine u Leskovcu, gde je kao devojčica počela da piše, a onda prestala. Od studentskih dana živi u Nišu i profesor je engleskog jezika i književnosti. U poeziju se vratila poslednjih godina sa tri zbirke pesama: ,,Povratak u Pesmu“, ,,Izmedju ljubavi i Pesme“ i ,,Miris po lavandi“ koja je štampana u Skoplju i prevedena na makedonski jezik.

Mirjana Štefanicki Antonić

Novosađanka. Objavila je sedam pojedinačnih zbirki. Zastupljena u savremenim antologijama poezije. Piše književnu kritiku, kratke priče, prisutna je u književnim časopisima i zbornicima poezije. Prisutna je na književnim manifestacijama. Nagrađivana za svoja poetska ostvarenja. Član je Društva književnika Vojvodine od 1997. godine.

Marijana Maja Babović

Rođena je 13. septembra 1996. godine u Podgorici, gdje je završila osnovnu školu i gimnaziju. Student je na katedri francuskog jezika i književnosti, na Filološkom fakultetu u Nikšiću. Pjesme „Pjesma tati“ i „Uspavanka zlatnog dječaka“ zastupljene su u međunarodnoj zbirci „Rijeka stihova“, kao i „Ljepša pjesma“, „Magličasta pjesma“, „Anđelu“, „Očeva pjesma“ i „Slovo o majci“ u zbirci „Snovi sjećanja“. Autor je zbirke „Igre ćutanja“. Živi i radi u Podgorici.

Mirko Jekić

Napisati biografiju, pa još kratku, u par reči, rečenica, danas, teže je nego ne pisati je uopšte. Jedan put sam, tako, ženi bio težak, tj. kratak, na šta sam se morao dugo izvinjavati, što zbog dužine, što zbog samo jednog puta. Kažu da je moguće niknuti kao plod jednog malo većeg žbuna, dovoljnog da u njega stanu naši roditelji, naročito na internetu, gde možete i samoniknuti izborom svog nick-a, jer je virtualnog žbunja koliko ti duša ište, i bez duše. Ako su lagali mene, i ja ću lagati Vas. Mirko sam, rođen 05.10.1980, u Beogradu.

Mirnes Modrić

Modrić Mirnes diplomirani pravnik i iz hobija, onako usput, pisac kratke priče. U književnost sam ušao sa zbirkom kratkih priča „Molitva za ljubav“. Pokupio sam i neka međunarodna priznanja. Sanjar sam i idealist. Budan sanjam. Nedosanjam skoro nikad, ali se ne predajem. Kad govorim o sebi, uvijek se osjećam ko na nekom spoju koji će ubrzo propasti. Zato čitajte što pišem. Često djeliće sebe „lijepim“ na papir. Tako je lakše. I vama, a i meni. A čitajte i ono što nije o meni. Obavezno!

Miroslav Lj. Ranković

Slikar, fotograf, pisac, pesnik i… neko ko voli čitavim bićem…

Miroslav Aleksić

Rođen u Vrbasu 1960. Diplomirao na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu 1983. Radio je kao sekretar Festivala jugoslovenske poezije mladih i upravnik Narodne biblioteke Danilo Kiš u Vrbasu. Pomoćnik upravnika Biblioteke Matice srpske u Novom Sadu, gde uređuje i tribinu Savremeni čovek i savremeni svet. Objavio je pesničke knjige: Zigurat, Popik ili čug, Nema voda, Oskudno vreme, Neponovljivi kod i Arapski kapričo. U Moskvi je 2017. godine objavljena knjiga njegovih izabranih pesama -Labirint (izbor i prevodna ruski: Andrej Bazilevski). Pesme su mu prevođene na: engleski, ruski, rumunski, slovački, makedonski i rusinski jezik. Zastupljen je u više od 30 antologija i panorama poezije u Srbiji i u inostranstvu. Dobitnik je pesničkih nagrada: Pečat varoši sremskokarlovačke (1994), Lenkin prsten (2017) i Višnjićeve nagrade (2020). Član Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Društva novosadskih književnika.

OŠ „Miroslav Antić“ Palić

Nalazi se na krajnjem severu Vojvodine, u naselju Palić. Tu je smešteno i prekrasno Palićko jezero, kao i Nacionalni rezervat ptica Ludaš.
Škola se sastoji od centralne škole na Paliću i male škole u naselju Šupljak nadomak Palića, gde se nastava odvija od I do IV razreda na mađarskom nastavnom jeziku. Škola u Šupljaku je smeštena u prekrasnom seoskom ambijentu pokraj Ludaškog jezera.

Miroslav Kokošar

Rođen je 1952 godine u Babićima kod Šipova. Objavio je više knjiga priča i pesama za decu i za odrasle. Za svoj književni rad je nagrađivan. Zastupljen je u antologijama i udžbenicima. Mnoge pesme su mu komponovane i nagrađivane na dečjim muzičkim festivalima. Pesme su mu prevođene na ruski, engleski, rumunski, rusinski i makedonski jezik. Član je Udruženja književnika Srbije. Živi i radi u Beogradu.

Miroslava Đušić Nedeljković

Rođena sam u Beogradu 19. 12. 1952. Možda bi neko sakrio godine, ali ja ne krijem, jer su moje, a što je moje, volim da podelim s drugima. Volim ljude, volim život, već nekoliko godina sam penzionerka. Nekima to smeta, ali meni nikad nije bilo lepše nego sada. Ležem i budim se s osmehom, pa to savetujem svima, koji misle da su nesrećni. Do sada sam objavila šest romana, sedmi je upravo u pripremi za štampu, a i članica sam Udruženja književnika „Scena Crnjanski“, pro NU Đuro Salaj.

Miša mmcela Acoustic

Rođen sam u Boru 1975. Godine. Prvu akustičnu gitaru dobio sam od roditelja u osmom razredu osnovne škole. U srednjoj školi bio sam član benda „Mocart“. Tada sam svirao električnu gitaru (ritam i solo). Po upisanom fakultetu sam prestao sa sviranjem da bih kasnije opet počeo sa akustičnom gitarom a kasnije i sa usnom harmonikom. Gitara je lek za dušu sa kojom počinjem svaki novi dan. Moja želja je da putem kanala „mmcela acoustik“ na You Tube-u, dam svoj doprinos u edukaciji svih ljubitelja akustične gitare… Nisam profesionalac već kako ja to često umem da kažem: „Fingerstyle Street Guitar Player“…

Mišo Koprivica

Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.

Miss Yu

Kompanija „Miss Yu“ jedina je ovlašćena za produkciju zvaničnog izbora Miss Srbija. Predsednik i vlasnik kompanije je dr Vesna de Vinča, priznati TV novinar i producent. Vesna de Vinča je vlasnik 17 ekskluzivnih licenci za lepotu, na teritoriji država Srbije i Crne Gore, počev od licenci za dva najveća internacionalna takmičenja – Miss World (u vlasništvu Džulije Morli) i Miss Universe (u vlasništvu Donalda Trampa).

Mitar Đerić

Milivoj Kostić Kole

Prvi profesionalni 3D-Street-Art umetnik u Srbiji. Diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Član ULUS-a od 2001. Dobitnik više nagrada za crtež, slikarstvo, strip i video. U statusu samostalnog umetnika je od 2012. godine. Živi u Novom Sadu.

Mladen Oljača

Rođen 1970. godine. Živi i radi u Novom Sadu kao freelance ilustrator, karikaturista i strip crtač. Radio kao ilustrator i karikaturista u časopisima, izdavačkim kućama, na portalima, Radio-televiziji Vojvodine,… Izlagao je više od dvadeset puta, samostalno i grupno. Dobitnik više nagrada. Poslednjih godina težište rada je uglavnom na ilustrovanju knjiga, pretežno za decu. Član Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS) od njegovog osnivanja.

Modni vrisak

Modni Vrisak je online modni magazine, koji okuplja dizajnere, blogere i ljubitelje mode na jednom mestu.

Monika Kovač – P.S. Master

Rođena pod sretnim zvezdama tamo neke 1979. godine. Uspešno u(ne)srećuje ljude sa svojim humorom u Starom Bečeju, a zahvaljujuci internetu sada i šire. Igrom slučaja nesuđeni etimolog, a igrom reči suđeni aforističar.