Rok muzičar Milan Mladenović, pevač, gitarista, tekstopisac i kompozitor kultnog benda „Ekatarina Velika“, preminuo je pre pre 30 godina. Tim povodom u Narodnoj biblioteci Srbije svečano je otvoren Legat Milana Mladenovića. Stalnom postavkom posvećenoj Milanu Mladenoviću kao pesniku, najstarija ustanova kulture u Srbiji dodatno ukazuje na umetničku vrednost njegovog dela i rokenrol pesništvo kao kulturni fenomen.
Objavljen 1989. godine album Samo par godina za nas predstavlja najkomercijalnije izdanje benda Ekatarina Velika, a naslovna pesma, koja je naslućivala teška vremena, rat i raspad Jugoslavije, proglašena je 2006. za najbolju jugoslovensku pesmu svih vremena. Bila je omiljena i Milanu Mladenoviću, jer su u njenom stvaranju učestvovali svi članovi benda. Zajednički rad bio je za njega najvažniji.
„Dogovoramo se o svemu, isto tako i radimo muziku. Znaš, neke pesme dođu gotove na probu, i onda ih mi samo uobličimo zajedno, napravimo neke aranžmane i to su te pesme. Neke pesme nastaju na samoj probi, znači kad mi nešto… Dobijemo neku odjednom inspiraciju i svi počnemo da sviramo istu stvar zajednički i to su najbolje pesme. Naše najbolje pesme kao ‘Par godina’ ili tako neke slične, koje u stvari ja najviše volim“, govorio je Milan Mladenović u emisiji TV Poster 1992. godine.
Rođen u Zagrebu, odrastao u Sarajevu, živeo u Beogradu, Milan Mladenović važio je za ozbiljnog pesnika i kompozitora na rok sceni, ali i velikog šarmera, za kojim su uzdisale dame širom Jugoslavije. O njegovom privatnom životu malo se znalo, a mnogo polemisalo.
Zna se da je svoj prvi bend „Limunovo drvo“ osnovao krajem sedamdesetih godina, da je iz njega kasnije nastao čuveni sastav „Šarlo akrobata“. Zbog nesuglasica bend se raspao, a Milan je oformio novu grupu „Katarina II”, koja je kasnije promenila ime u „Ekatarina Velika“. Bile su to osamdesete i više ništa nije bilo isto.
„Tada je bilo manija žurki po Beogradu i tada je bio određeni krug ljudi koji se ludo zezao na osnovu svega. Nešto je visilo u vazduhu, neka dobra atmosfera. Svi su bili nekako zajedno i svi su imali simpatije za svoje bližnje, komšije, kolege i bilo je jako mnogo entuzijazma.“
Za Milana Mladenovića rokenrol bio je način života, a muzika, vazduh koji je udisao.
Matica srpska objavila je knjigu Aleksandra Žikića Mesto u mećavi – Priča o Milanu Mladenoviću, nekoliko ulica u gradovima bivše Jugoslavije nazvano je njegovim imenom. U Beogradu je pre pet godina osnovana Zadužbina Milana Mladenovića koja svake godine dodeljuje nagradu za muzičko delo od izuzetnog značaja.
Legat Milan Mladenović
Jovana Stanković, novinarka i članica Zadužbine Milan Mladenović, gostujući u Jutarnjem programu, naglašava da se otvaranjem Legata Milan Mladenović u Narodnoj biblioteci Srbije, na tridesetu godišnjicu njegove smrti, slavi život i delo jednog od najvećih rok pesnika naših prostora.
„Porodica Milana Mladenovića i prijatelji su sve čuvali sve ove godine i to je neverovatno koliko je to zapravo očuvano. Svaki rukopis je potpuno specifičan, poseban, uz neku sličicu na sebi. Velika je kolekcija kaseta i ploča koje je Milan imao, njegove gitare su sačuvane, više od 200 publikacija, više od 260 fotografija, nalazi se u arhivu Narodne biblioteke Srbije, jer tako i krenula zapravo ova saradnja“, objašnjava Stankovićeva.
Saradnja sa ovom nacionalnom institucijom je krenula već pre nekoliko godina, s obzirom na to da se ona najbolje i jedina na pravi način bavi konzervatorskim poslom i arhivom.
Pored Milana Rakića, Miloša Crnjanskog, Ružice Cuce Sokić koji imaju svoje arhive u Narodnoj biblioteci, sada im se pridružuje i Milan Mladenović što je dokaz da je konačno valorisovano rok pesništvo i da će najstarija institucija kulture u našoj zemlji imati legat ovakvog stvaraoca, smatra gošća Jutarnjeg programa.
„Znamo i da je Bob Dylan rok pesnik koji je dobio Nobelovu nagradu, i evo, mi smo pokazali zapravo otvorenost prema tome i razumevanje vrednosti koje tekstovi i muzika Milana Mladenovića zapravo s godinama samo dobijaju. I mi uvek volimo da kažemo u zadužbini da je delo Milana Mladenovića i svih njegovih bendova i saradnika nešto što je protkano kroz DNK svih generacija na ovim našim prostorima.“
Legat Milana Mladenovića će u ime Narodne biblioteke otvoriti direktor Vladimir Pištalo, Nebojša Krivokuća ispred Zadužbine Milana Mladenovića, autorka postavke Dobrila Denegri, kao i prijatelji Zadužbine Milana Mladenovića – glumac Branislav Trifunović i novinar, muzički kritičar i pisac, Aleksandar Žikić koji je napisao knjigu o Milanu Mladenoviću.
Izvor: rts.rs
