Ti… ima te i nema te,
u meni si i oko mene,
u nemanju nečujnog
bata koraka
iščekivanih kroz daljine
tvoje senke,
zadocnele na pragu svojih lutanja,
mrak te sakrio,
spavaš u ranoj zori
nebeskog zraka
koji dišem,
moje grudi su ti naslon,
i zaštita,
a moja krv, tvoja hrana.
Izvor si života i živa rana,
imam te i nemam,
kao krug života
po kom se otišćeš
trazeći svoj svet
željenih snova,
rasipaš svoju ljubav,
kog god da takneš
ostaju oziljci večni.
Prolazne ljubavi lažes u nizu,
veruju ti, prime u dušu,
a nakon tebe pate,
iluzija si koja sve što želi osvaja,
živiš u meni i oko mene,
ne želim te, a bez tebe ne mogu,
sunce sam žedno,
ti leptir što se mojim nektarom
iz srca hraniš,
udji u moj nemir,
uplovi u more ljubavi,
napij se njene vode života,
znaš da te moja ljubav čeka,
sve su ostale samo
prolaznice tvoga života.
