Milovan Petrović i Anđa Vamzer, prijatelji iz Srednje učiteljske škole na Ubu, inspiracija su za jednu od neverovatnih priča o prijateljstvu i ljubavi, ili barem filmski scenario.
Zajedno su igrali u predstavi „Matura“ 1955. godine i od tada se školski drugovi Milovan i Anđa nijednom nisu sreli. Posle pola veka putevi su im se ponovo ukrstili i danas su nerazdvojni u Domu za stare na Voždovcu. Za njih kažu da su primer kako život u trećem dobu može biti drugačiji.
„I ugledam nju – ona šeta, i rekao bih da mi je poznata odnekle, ali da ne ispadne da sam ja sad neki manijak. I ona sedne na klupu, ja priđem, da raščistim sa tim – da l’ smo poznati ili nismo. Kažem: ‘Izvinite, čini mi se da se odnekle znamo?’“, priča Milovan.
Iako je prošlo mnogo vremena otkako su se rastali u srednjoj školi, nije im trebalo mnogo da se prepoznaju.
„A onda sam se zagledala u njega i onda je počeo film da mi se odmotava da smo mi zajedno glumili tamo i prepoznam ga i kažem: ‘Ijaaaao, šefe, pa to si ti’, a on kaže: ‘Ja sam’”, seća se Anđa.
Milovanova želja da budu zajedno, ostvarila mu se posle 50 godina.
„Bilo mi je drago što imam sa kim da progovorim, da prošetamo, ja sam došao sa ‘jugom’ ovde, pa malo odemo na izlet“, ističe Milovan.
Obradovala su se i deca. „Obradovali su se što smo se nas dvoje sreli iz školskih dana da imamo o čemu da pričamo, da ne budemo usamljeni“, rekla je Anđa.
Danas su nerazdvojni. Igraju, pevaju u horu, a među stanarima doma na Voždovcu prepoznatljivi su i kao glavni glumački par.
Pripremila Jelena Petrović za RTS
Foto: RTS skrinšot video
