Ono na čemu se temelji privredni i društveni razvoj Rume, a danas se sa pravom može reći da je nematerijalno kulturno dobro, je nadaleko poznati „Rumski vašar“.
Svakog trećeg dana u mesecu Rumljani organizuju svoj vašar za koji kažu da u pesmi nije opevan ali garantuju da je najstariji u Srbiji. Vole da se pohvale da je njihov vašar jedan od najstarijih ne samo u Evropi, već i u čitavom svetu.
U Rumi se zna koliko je star vašar, mada ima i preuveličavanja, pa neki kažu ima i do 300 godina. Vašar ove godine slavi 270. rođendan. Privilegiju da trguju Rumljani su dobili ukazom Marije Terezije još 1747. godine. Iste godine, 10. oktobra, održan je prvi vašar u Rumi.
Privilegija se sastojala u tome da se četiri godišnja vašara “sa njima pripadajućim stočnim pijacama” sa Mitrovice i Jarka prenose na Rumu. Održavali su se na Cveti, Spasovdan, Miholjdan i na sv. Petra i Pavla. Pored godišnjih vašara, svake subote su održavane pijace. Naročit podstrek za razvoj privrede bila je Cehovska privilegija koju je car Franja I 1818. godine izdao rumskim zanatlijama.
Za 270 godina ovde se štošta promenilo, ali dve stvari su sasvim izvesne: prva je da kiša i dalje može da upropasti vašar, a druga je da za bilo koju stvar koju pronađete možete dobro da se iscenkate.
U Rumi se kupuje sve – od igle do lokomotive: prese za čvarke, tepisi, kašike, pidžame, prsluci, sadnice za kivi, kazanče za gulaš, ogradu od kovanog gvožđa, spravu za sečenje pečenja, razno povrće…
Tezge u Rumi postavljaju se već prvog dana u mesecu, dok je treći rezervisan za glavnu kupovinu. Na vašaru ima od novih do polovnih stvari. Svega ima samo je novca sve manje, žale se prodavci.
„Trideset godina dolazim. Stojim na istoj lokaciji na istom mestu. Ovo je moj supersecko. Evo vidite to je mala stvar, a tako radi sve operacije. Hoćete kupus, evo radi, hoćete jabuku evo je radi“, objašnjava deda Pera.
Skoro je nemoguće da ne pronađete ništa za svoju dušu. Ako se i to, ipak, desi, malo je verovatno da ćete odoleti vrućem pečenju, čvarcima ili slaninici. Rumljani kažu iz Srema niko ne odlazi gladan. Naročito ne sa njihovog vašara.
RTS, Jelena Petrović/Opanak