Restauracija umetničkih dela oduvek je bila komplikovana i problematična. Možda je ovde najprimereniji citat Leonardra Da Vinčija koji je jednom rekao da „umetnička dela nikada nisu završena, već samo napuštena“, piše Hafington post.
Ipak, mnoga od najvećih remek-dela naše civilizacije, bilo usled propadanja, neodržavanja ili loših pokušaja obnove, danas uopšte ne izgledaju kako su originalno zamišljena.
Ovo su neki od najšokantnijih primera:
„Noćna straža“ zapravo je nekada bila „Dnevna“ i mnogo veća
Čuvenu sliku veliki holandski umetnik Rembrant nazvao je krajnje prozaično „Gradska straža Distrikta II pod komandom kapetana Fransa Baninga Kuka“. Delo je nastalo 1642. i zbog raspadanja originalnog laka u godinama koje su usledile stalno je tamnelo. Tako je i preimenovano u „Noćnu stražu“, a tek kada je lak uklonjen ’40-ih godina 20. veka shvaćeno je da je umetnik želeo da dočara prizor koji se dešava po danu. Ipak, ime je ostalo.
I to nije sve! Rembrantovo remek-delo je 1715. godine prilikom premeštanja u amsterdamsku gradsku kuću jednostavno skraćeno, verovatno da bi slika stala na predviđeni zid. Sečenje dela da bi se slika umanjila bilo je uobičano u to vreme i veruje se da je sa leve strane tako skraćeno oko pola metra što je iseklo mnoge likove koje je Rembrant originalno naslikao.
Mona Liza je nekada bila daleko od žene obučene u braon i žuto, a mnogo dvosmislenosti zapravo potiče od propadanja
Leonardo da Vinči je svoju sliku, koja će postati jedno od najpoznatijih svetskih dela, završio u 16. veku. Ona se nalazi u Luvru od 1797. godine, ali lak koji je originalno nanesen na sliku već je tada doveo do toga da slika potamni.
Iako je Mona Liza uglavnom dobro čuvana jer su je oduvek smatrali vrednom , promenila je mnogo vlasnika koji nisu baš uvek vodili računa o njoj – jedno vreme je čak visila u slavaćoj sobi Napoleona Bonaparte! Zapisi ljudi koji su je videli u prošlosti ostali su da svedoče o tome da je čuvena ženska figura bila predstavljena u mnogo svetlijim, čak ružičastim, i jasnijim bojama nego što je to danas slučaj.
Mnogi detalji „Tajne večere“ vremenom su izgubljeni, uključujući Isusovu nogu!
Da Vinči je na ovoj slici radio pola decenije iako tačna godina kada ju je završio nije poznata. Sigurno je da potiče iz 15. veka. Delo je počelo da propada odmah po postavljanju u dominikansku crkvu Santa Marija de la Gracije u Milanu. Osim ovoga, 1652. godine neko je došao na ideju da napravi vrata baš ispod dela pa su ovi radovi uklonili Isusove noge.
Slika je preživela bombaški napad saveznika 1943. godine, međutim, vlažni zidovi unutar crkve, ubrzo su uzrokovali konstantno pogoršavanje stanja cele slike.
„Vrisak“ su zapravo četiri različite slike
„Vrisak“ ili „Krik“, delo Edvarda Munka, prikazuje užasnutu, pomalo demonsku bespolnu figuru kako stoji na mostu nasuprot krvavocrvenog neba. Ova slika je simbol anksioznosti modernog čoveka i duševnog bola, neshvaćenosti, praznine.
Originalan naziv slike kakav mu je Munk dao jeste „Krik Prirode“ („Der Schrei der Natur“). Međutim, ne postoji samo jedna verzija ove slike!
Munk je naslikao čak četiri verzija koje se nalaze u raznim muzejima i privatnim zbirkama. Sve su rađene likovnom tehnikom pastelom i u periodu od 1893. do 1910. godine.
Žuta „Spavaća soba u Arlu“ vremenom je izbledela
Van Gog je naslikao ukupno tri verzije ove slike krajem 19. veka. Ipak, žuta koju je koristio vremenom je prešla u braon, što je problem koji je zadesio i njegove druge slike takođe.
„Van Gogova žuta“ koja je postala zaštitni znak ovog umetnika postala je moguća posle industrijske revolucije kada su se pojavili novi pigmenti žute boje. Međutim, ove materije bile su veoma nestabilne i nisu izdržale test vremena.
Izvor: dnevno.rs
