U životu čovek prođe kroz različite faze. Razmenjuju se srećni, tužni, bolni i radosni trenuci. Moj prvi ozbiljan zadatak bio je polazak u školu. Bila sam veoma uplašena i mislila sam da će mi u školi biti teško, međutim nije bilo tako.
Prvi dan škole je bio uzbudljiv i zabavan. Upoznala sam moju učiteljicu Katarinu. Ona je bila veoma lepa i jako dobra prema nama. Takođe sam upoznala mnogo drugova i drugarica, među kojima su se izdvojile Nina i Dunja.
Svi se lepo družimo i slažemo. Vreme je polako prolazilo i ja sam završila jedan po jedan razred. Svaka nova školska godina me je radovala zato što sam znala da ću ponovo videti drugare, drugarice i učiteljicu. Učiteljica Katarina nije bila sa nama celog drugog razreda, zamenila ju je učiteljica Marina. Svi smo bili jako tužni i mnogo smo plakali. Nju sam, takođe, posle nekog vremena zavolela zato što nam je i sa njom bilo zabavno. Išli smo na mnoge ekskurzije gde smo se lepo provodili. Treći razred je za mene bio mnogo težak. Učili smo mnogo novih i drugačijih stvari. Lekcije su bile teže i opširnije. U četvrtom razredu nam se vratila učiteljica Katarina. Bili smo presrećni.
Sa njom smo išli u Beograd i na Kopaonik. Na Kopaoniku smo ostali sedam dana i provela sam se kao nikada u životu. Sa Ninom i Dunjom sam postala nerazdvojna i nadam se da će tako i ostati.
Najlepše četiri godine pamtiću po mnogo čemu. Sada me čeka polazak u peti razred i mnogo se plašim. Najviše me brine to što sa mnom neće biti moja učiteljica da me posavetuje, podrži i pogura napred. Poželite mi sreću!
autor: Mineta Ismaili
odeljenje IV4
Osnovna škola „Radoje Domanović“ Kragujevac
učiteljica: Katarina Ćetković