Smenjuju se dan i noć, sunce i oblak, godine, meseci, godišnja doba, ljubavi…i svi u nezaustavljivom nizu teže ka konačnom, najboljem pitajući se da li ono uopšte i postoji. Iskustveni niz realnišću činjenica neumitno izgovara ne, a vera čoveka i nada ljubavi bajkovito da. U sukobu mišljenja i razmišljanja igra se nastavlja…
Put joj je bio krivudav, od samog početka…pa onda prava trka…sa preponama…jaka je, preskače svaku sa iskustvom prekaljene sprinterke, čini joj se da će do cilja pre ili kasnije doći uz uložen maksimalan trud i napor koji je od početka, prvo nesvesno, a zatim i svesno ulagala…
A onda, potpuno nenadano i neočekivano, usred svega što je činila – pad. Ovoga puta nije imala šansu, jednostavno nije zavisilo od nje, jednostavno se desilo. Kada je ponovo progledala shvatila je da je na početku koji tek treba da dođe. Početak koji treba steći, a onda ponovo napred, grudima – muški.
Ne zna šta će biti, ali zna da nikada neće posumnjati u svoj cilj, nikada odustati, uvek želeti i biti stameno jaka. Onakva, kakve i jesu najjače.
