U Americi tj. u Čikagu sam proveo dve nedelje, tamo sam održao trodnevnu radionicu karikature u osnovnoj školi Akademiji Sveti Sava. Na radionici je bilo 15 polaznika, dece od 7 do 12 godina, a sama škola broji oko 60 đaka, u ovoj školi se nastava održava na srpskom i engleskom jeziku. Na radionici smo se bavili kreativnim razmišljanjem, portretnom karikaturom i stripom. Posle ovih radionica, takođe su interesovanje pokazala i srpska deca koja ne idu u ovu skolu, pa je radionica odrzana i za njih, i tu je bilo 20 polaznika. Pored radionica tamo sam imao i izložbu dece ilustracije koja je odrzana na donatorskoj večeri, gde se sakupljao novac za obnovu i saniranje manastira Presvete Bogorodice u Indiani. Specijalno sam za to donatorsko veče uradio seriju od tri karikature “ Srbin u Čiakagu“, i sve tri su prodate na aukciji, i novac je otisao kao pomoc za manastir, a meni je srce bilo puno sto sam mogao da pomognem.. Najvecu zahvalnost dugujem Svesteniku Radovanu Jakovljeviću koji je prepoznao to sto radim, i pozvao me da to podelim sa našom decom u Čikagu. U Čikagu obisao sam The Field Museum, The Art Institute, Park milenijum, Shedd Aquarium, Atlantic center. I Srpske svetinje: Hram Vasksenja Hristovog, Crkvu Sveti Sava i Manastir Gračanicu u Libertivilu, i Manastir Presvete Bogorodice u Indiani. Pored toga sto sam stekao prijatelja za ceo život, mislim na oca Radovana, i što sam video mnogo toga, družio se sa divnim ljudima, i što su reakcije dece na radionici bile vise nego pozitivne. Na mene su najveci utisak ostavila dva dečaka Andrej i Dusan. Od Andreja sam dobio pismo, koje nema cenu, gde on izražava svoju zahvalnost sto je naucio da crta, Dusan me je dirnuo, jer nije hteo da spava dok ga ne nacrtam, i njegov tata je morao da dođe po mene, i kada sma ga nacrtao on je pogledao gore ka Bogu i rekao: „Hvala ti za najbolji dan u zivotu“…
