NAJBOLJE premijerne DOMAĆE i gostujuće REGIONALNE predstave u prvoj polovini sezone 2017-2018

Režija: Jan Fabr

Režija: Tomaž Pandur
Igraju: Igor Samobor, Branko Šturbej, Barbara Cerar/Maša Derganc, Polona Juh, Branko Jordan, Uroš Fürst, Robert Korošec, Filip Samobor, Žan Perko i Matic Lukšič

Reditelj Tomaž Pandur ponovo se bavi jednim od najvećih mitova u Evropi. Iako je priča o Faustu bazirana na srednjovekovnoj legendi o čoveku koji je prodao dušu đavolu, u stvari, govorimo o osećanjima otuđenja modernog čoveka i njegove potrebe za razumevanjem sebe i sveta u širem kontekstu.
Ovo je bila, nažalost poslednja režija velikog slovenačkog reditelja koji je preminuo u aprilu 2016. 

03. MI, EVROPSKI LEŠEVI, Slovensko mladinsko gledališče Ljubljana (9. DESIRE, Subotica)

Režija: Sebastijan Horvat 
Igraju: Damjana Černe, Brane Grubar, Željko Hrs, Alja Kapun, Boris Kos, Janja Majzelj, Anja Novak, Ivan Peternelj, Stane Tomazin, Matija Vastl, Jožica Klančišar, Andreja Škof, Dare Škof i Nevenka Pečlin 

Polazišta predstave je tekst Simone Semenič, inspirisan predstavom Dušana Jovanovića Žrtve mode bum bum i poezija Srečka Kosovela koga je kao referencu u svom tekstu uvela Simona. Ako uporedimo ova dva dela sa opusom Kosovela, ono što među njima nalazimo zajedničko je jasna kritika društva i formalna hrabrost, a od brojnih razlika za nas je najinteresantniji odnos prema (javnom) govoru (deklarativnoj političnosti) ili šire posmatrano: odnos prema mogućnosti neke bolje budućnosti. Predstava se bavi svrsishodnošću takozvanog angažovanog pozorišta i pitanjem kakav smisao taj angažman ima u sistemu koji ne samo da ne zabranjuje kritiku već je pretstavlja kao bitan deo umetničkog tržišta. U trenucima krize kada ta niša postaje sve veća i važnija, postaje sve jasnije da ona ne otvara mogućnost promene već samo omogućava da se produži status quo… 
Mislim, da pozorište predstavlja ozbiljnu, kritičnu saradnju u stvarnom svetu. Teatar mora biti umetnički i demokratski mehanizam čija je funkcija, između ostalog, da sastavlja stvari, da ih ponovo rastrgne i da osnaži čoveka. Dakle, prebacuje odgovornost na njega. Sebastijan Horvat

04. CARSTVO NEBESKO, Narodno Pozorište i Bitef Teatar, Beograd, inspirisano srpskom epskom poezijom

Režija: Jernej Lorenci
Uloge: Olga Odanović, Nada Šargin, Nataša Ninković, Bane Vidaković, Bojan Žirović, Branko Jerinić, Hana Selimović, Milutin Milošević i Slaven Došlo

Tekstualno polazište je srpska epska književnost srednjeg veka, u kojoj reditelja privlače različiti konkretni motivi. Na višem tematskom planu, njega posebno zanima arhetipska situacija, karakteristična za srpsku, ali i neke druge kulture: smenjivanje samo dve uloge, heroja i žrtve, bez mogućnosti identifikovanja s nekom uravnoteženom egzistencijalnom pozicijom. Scenska posebnost projekta nalazi se u tome što se njegov prvi deo igra na Sceni Raša Plaović Narodnog pozorišta, a drugi, posle prelaska publike u toku pauze iz jednog prostora u drugi, u Bitef teatru. Ovo izmeštanje nije produkcijski zahtev – zarad bolje vidljivosti oba koproducenta – već je potpuno opravdano rediteljskom idejom: smenjivanjem različitih perspektiva na dotičnu tematiku. 

05. PRIČE IZ BEČKE ŠUME, Kazalište Gavella Zagreb (JPF Užice), t. Odon Von Horvat

Režija: Igor Vuk TorbicaIgraju: Igor Kovač, Ksenija Pajić, Perica Martinović, Franjo Dijak, Nela Kocsis, Filip Križan, Janko Rakoš, Siniša Ružić, Filip Šovagović, Nataša Janjić, Jelena Miholjević, Barbara Nola, Nikola Baće, Tena Nemet Brankov, Anja Đurinović Rakočević, Ivana Roščić / Martina Čvek, Sven Medvešek, Živko Anočić

Ništa ne stvara takav osećaj beskrajnosti kao glupost, reči su koje nas uvode u svet Von Horvatovih „Bečkih šuma“, dajući nam naslutiti koju to ljudsku osobinu pisac ponajprije otkriva u temeljima Zla. Njegov tadašnji Beč klaustrofobična je, histerična sredina, gde su zatvorenost, uskogrudnost i beskrupuloznost skrivene iza prpošnih Štrausovih valcera plodno tlo za rast fašizma, s teatralnošću koju austro-ugarski pisac potencira do groteske. Zato je ovaj komad ispod svoje melodramatike nabijen političnošću, vrlo savremenom u dijagnozi i angažiranom u stavu. 

06. [HULLU] Pozorište Blik, Tuluz, (9. DESIRE, Subotica), Loik Apard, Johana Elert, Sebastien Guerive, Dominik Abuzi, Tomas Marešal, Mateu Zifrid

Režija: Dominik Abuzi 
Izvođači: Loik Apard, Johana Elert, Mateu Zifrid 

Pomalo neobična devojka i dva momka sede na klupi usred nedođije. Devojka se ponaša nedolično, momci pokušavaju da je kontrolišu. Devojka ih ne razume, guši je spoljašnji svet. Spas traži u svojoj čudljivoj mašti u kojoj žive neobična bića. Zajedno sa ova dva momka upadamo u devojčin bizaran, autističan svet u kojem žive čudni, imaginarni prijatelji niskog rasta. Na kraju svi tonu u dubine gde ih čeka poezija i prava magija. Prestava je nastala na osnovu studija o mentalnim bolestima i smetnjama u razvoju, sa akcentom na autizam. Uz pomoć modernog cirkusa, lutaka i klovnova trudi se da dočara pogled na svet osoba sa autizmom.

07. RUBIŠTE, Šabačko pozorište, Ninoslav Đorđević

Režija: Kokan Mladenović
Igraju: Milica Janevski, Dragana Radojević, Ljubiša Barović, Saša Torlaković, Vladimir Milojević, Nikola Breković, Aleksandra Pleskonjić, Strahinja Barović, Aneta Tomašević, Kristina Pajkić, Slobodan Petranović- Šarac, Sonja Milojević, Ivan Tomašević, Zoran Karajić, Deana Kostić, Aleksandra Ristić, Miloš Vojnović, Siniša Maksimović i Marko Ribić

Polazeći od stvarnog događaja, da je majka otišla na njivu sa detetom, koje se nije vratilo sa njom, i ona nije znala da kaže šta je bilo s njim, Đorđević je zamislio mračnu priču, u kojoj ne samo da nema, do kraja, dečaka Slobodana, neko se i oni koji znaju gde su, u njoj izgube. To je zbog neprobojne tame, iz koje se ne može iskoračiti nikud, osim u metaforu gubljenja svega – dostojanstva, bliskosti, ljudskosti, života… Poseban tok predstave bila je scenografija Vesne Popović, mnogobrojna drvena kolica puna zemlje, suve, neplodne i ružne. Sugestivan prostor za inače pretešku igru učesnika radnje. Sa nekoliko lepih songova, koji lamentuju nad životom, neizvesnijim i tužnijim od smrti, sa nekoliko ispovesti, iz kojih saznajemo da ni dečak Slobodan ne zna gde je i da li neko treba da ga sahrani ili rodi, sa funkcionalnim videom, koji daje još jednu dimenziju psihološkom prostoru junaka, sa dramskom muzikom Irene Popović – doživeli smo „Rubište“ stomakom, mučno. A da li smo ga i preživeli, videćemo. Dragana Bošković

08. STRAH I BEDA TREĆEG RAJHA, Narodno Pozorište Priština sa privremenim smeštajem u Gračanici, Bertolt Breht

Režija: Slobodan Skerlić
Igraju: Igor Damnjanović, Ivana Kovačević, Bojan Stojčetović, Aleksandra Cucić, Milan Vasić, Tamara Tomanović, Nebojša Đorđević i Anika Grujić

Izjave svjedoka i novinski članci iz godine dolaska na vlast Adolfa Hitlera do aneksije Austrije 1938. poslužili su kao građa za dramski tekst Bertolta Brehta Strah i beda Trećeg rajha, koji zapravo govori o životu i stanju duha i svesti nemačkog naroda, o rastućem nacizmu, poniženju ljudskog bića i okolnostima koje do toga dovode. Situacija u Evropi, svetu i u regionu  počinje sve više nalikovati onoj iz 1933. godine, što Brehtovu priču o Trećem rajhu čini i danas aktuelnom i neophodnom za postavljanje i predstavljanje.

09. ZRENJANIN, Narodno Pozorište Toša Jovanović iz Zrenjanina, t. Igor Štiks

Režija: Boris Liješević
Igraju: Dejan Karlečik, Milan Kolak, Jovan Torački, Edit Tot Miškeljin, Sanja Radišić, Stefan Juanin i Miljan Vuković
 
… Na inicijativu doskorašnje direktorke zrenjaninskog pozorišta Ivane Kukolj Solarov i umeničke savetnice Anđelke Nikolić koje su uspele da zainteresuju autore predstave za dramski potencijal borbe radnika „Jugoremedije“ i „Šinvoza“ za svoje fabrike, dobili smo ovaj scenski projekat koji je samo na nivou simbolike vezan za Zrenjanin, ali je zapravo tu reč o sublimaciji onog što danas nazivamo pljačkaškom privatizacijom u kojoj je uništena privreda u celom regionu, a radnici su i bukvalno bačeni na ulicu. Tekst Igora Štiksa se time bavi u prvoj tematskoj liniji, a dopunjuje je problemima transeksualnosti, uvezujući u jedno tragizam potpune marginalizacije radničke klase s jedne strane, i društvene homofobičnosti sa druge strane. Štiksova idejna pozicija je levičarska, a tekst je koncipiran plakatno, što je u skladu sa parolama („Fabrike radnicima“) koje pamtimo iz vremena socijalizma, dok emotivni naboji provaljuju u gledalište iz songova (tekstove songova takođe je napisao Igor Štiks) koje pevaju dramske junakinje, „grešnice“ – Eva iz perspektive „pogrešnog pola“, Mala iz perspektive seksualne eksploatacije. Rediteljski pristup Borisa Liješevića je brehtovski. u odličnom dramskom ritmu povezuje i kombinuje naturalistički glumački obrazac, frontalni govor sa otvorene scene, pevanje „uživo“, jaku simboličku efektuizaciju, govor parola, i u izuzetno dobrom radu sa glumcima zaokružuje celinu koja gledaoce dira i emotivno, a i na nivou ideja… Ljiljana Bailović

10. ČUVARI TVOG POŠTENJA, Gradsko pozorište Podgorica (4. NOVI TVRĐAVA TEATAR 2017 Čortanovci), autorski projekat Borisa Liješevića  

Uloge: Dubravka Drakić, Branka Femić Šćekić, Božidar Zuber, Katarina Krek, Emir Ćatović, Pavle Ilić, Ivona Čović Jaćimović, Sanja Popović, Simo Trebješanin, Željko Radunović i Branko Ilić

Crna Gora je sredina u kojoj je, tokom prethodnih vjekova, poštenje postalo kult. Zašto? Različite sredine do kulta uzdižu različite kategorije: poredak, prirodu, ekologiju, sport, trgovinu, dizajn, dok smo mi do kulta uzdigli  – poštenje. Svi odgovori su uvijek u geografiji. Naši preci su živjeli u sredini u kojoj nije bilo dovoljno hrane, obradive zemlje, blaga, sredstava za život. Kult poštenja čuvao je zajednicu na okupu. Držao je  u životu. Ljudskost je čuvala egzistenciju. Danas su se vremena promijenila, i u odnosu na ta vremena svega ima na pretek.Usljed promijenjenog socio – ekonomskog momenta mijenja se i način života. Šta odlazi u tradiciju, a šta ostaje u životu? Šta je s tim našim poštenjem, gdje je ono danas i na koji način mi danas nosimo taj kult? Kao opterećenje, nužno zlo ili nešto drugo? Maler kaže „tradicija nije obožavanje pepela, nego održavanje vatre!“ Ako govorimo o našem odnosu prema poštenju, pitanje je što mi danas radimo. Da li obožavamo pepeo ili držimo vatru? Boris Liješević

11. GROBNICA ZA BORISA DAVIDOVIČA, Novosadsko pozorište Ujvideki Sinaz, Danilo Kiš

Režija: Aleksandar Popovski
Igraju: Gabriela Crnković, Emina Elor, Agota Ferenc, Atila Giric, Daniel Gomboš, Daniel Husta, Silvia Križan, Ištvan Kereši, Judit Laslo, Arpad Mesaroš, Atila Nemet, Gabor Pongo i Zoltan Širmer

Nećemo da se deremo na publiku. Na nju se svi već dovoljno deru… Tražimo atom, zatureni atom želje za pravdoljubivošću, atom ljudskosti… Jer on nas drži ljudima. On našu biografiju čini našom. Pitamo se, koliko danas mogu da prođem kroz ovaj svet a da se ne okaljam, da na mojim čizmama ne bude blata… Proći život bez puno blata na cipelama ili izabereš da obuješ čizme pa prođeš kroz život… Izbor je tvoj… Limb između je taj atom za kojim tragamo… Moja lična biografija…
Novele u ovoj knjizi zasnovane su na istorijskim događajima s početka 20. veka u Rusiji i drugim zemljama gde je proširena ideja komunizma, delom i na stvarnim ličnostima, ali i izmišljenim biografijama. Kiš u “Grobnici za Borisa Davidoviča” govori o tom dobu, tadašnjoj ideologiji, ljudima koji su je zastupali i u njeno ime činili sve što se od njih tražilo, bilo kojim sredstvima, i koji su i sami stradali u takvom sistemu. Ovo Kišovo delo komentar na Rusiju, revoluciju, tadašnju Jugoslaviju i stanje u svetu i Evropi. Gledati predstavu “Grobnica za Borisa Davidoviča” bez ikakvog otklona prema tom vremenu, isto je kao gledati danas nekad čuvenu predstavu iz osamdesetih godina “Srećna nova 1949”, koja, kako napominje Popovski, za to vreme i za te ljude, ima posebno značenje, jer otvara jedan aspekt, tabu, o kojem je bilo zabranjeno da se govori. Aleksandar Popovski

12. TAKO JE (AKO VAM SE ČINI), Jugoslovensko Dramsko Pozorište, Luiđi Pirandelo

Režija: Jagoš Marković
Uloge: Predrag Ejdus, Jelisaveta Sablić, Marko Janketić, Nevena Ristić, Branislav Lečić, Jasmina Avramović, Lazar Đukić, Vesna Stanković, Nenad Jezdić, Irfan Mensur, Rada Đuričin, Slobodan Tešić

Kako i sam naslov Pirandelove građanske drame „Tako je (ako vam se tako čini)”, (1917) sugeriše, ona problematizuje istinu kroz njenu relativizaciju, što je jedna od centralnih tema u ukupnom opusu ovog nobelovca. Osim toga, ova parabola u tri čina se bavi malograđanštinom, kroz iskrivljene odraze jadne radoznalosti zabadača noseva u tuđe poslove. Kako su ti njuškači ugledni društveni predstavnici, u njihovom dušebrižničkom kopanju po komšijskim životima je sadržana društveno-politička kritika.
Pirandelovo razumevanje društva je suštinski teatralno, stvarnost je za njega pozorište apsurda, nonsensna komedija zabune bez rasterećujućeg srećnog kraja. Ana Tasić 

13. GALEB, Ansambl Mikloš Tompa NP iz Targu Mureša/Rumunija (SINERGY festival, SNP Novi Sad) A.P. Čehov

Reditelj: Atila Keresteš
Igraju: B. Fülöp Erzsébet, Bartha László Zsolt, Makra Lajos, Kádár Noémi, Györffy András, Lőrincz Ágnes, Varga Andrea, Korpos András, Bíró József, Henn János, Sallós Csaba

 Ja sam tako mnogo govorio o novim formama, a sad osećam da i sam malo pomalo padam u šablon. – priznaje Trepljev u poslednjem činu „Galeba“.  Što se čovek više trudi, to je otkriće besmisla života tragičnije. Ali šta to daje smisao životu? Neki od likova u „Galebu“ odgovor na ovo pitanje nalaze u stvaranju, neki u konformizmu, neki u tradiciji a ima i takvih koji izlaz ne nalaze, ili ga ni ne traže, ili ih jednostavno ne zanima. Tipičan okoliš Čehovljevih drama, kuća na selu i daleki velegrad daju delu smisao ili ga komplikuju i čine besmislenim okolišem, u kojem najveće rasprave vode o tananoj granici između umetnikovog talenta i nedostatku istog. Čehovljevi nasukani, izmučeni likovi su pored svega upetljani i u jedan ljubavni mnogougao u kojem svako svog izabranika doživljava kao svog spasitelja. Međutim, ne deluje da će do spasenja doći … Atila Keresteš

14. CRNA KUTIJA, Beogradsko dramsko pozorište, Ana Đorđević, inspirisano italijanskim filmom Savršeni stranci Paola Đenovezea

Režija: Andrej Nosov
Igraju: Nataša Marković, Ljubinka Klarić, Ivana Nikolić, Ivan Zarić, Petar Benčina i Miloš Timotijević

Zajednička večera sedmoro dugogodišnjih prijatelja pretvara se u okupljanje u kom se zavisnost od moderne tehnologije pretvara u igru istine. Pametni mobilni telefoni – razgovori, poruke, komentari na društvenim mrežama svakog od njih, na početku igre radi, postaju svima dostupni, a kako veče odmiče oni otkrivaju koliko malo znaju jedni o drugima. Sve jedno da li su bliski prijatelji, bračni drugovi ili samci.

15. MOJA FABRIKA, Bosansko narodno pozorište, Zenica (9. DESIRE Subotica)

16. KOS, Radionica integracije, Dejvid Heroer

Režija: Miki Manojlović
Igraju: Sonja Kolačarić, Boris Isaković i Lana Proročić / Milena Drakulić

Heroerova drama pripada najsnažnijim dramskim vrhuncima. Sadržaj ove izuzetne drame (zloupotreba maloletne devojčice od strane starijeg muškarca) je skoro idealan predložak za istraživanje u okviru ovogodišnjeg fokusa Radionice Integracije – nasilje nad ženama. 

17. SECOND EXILE, Nacionalno pozorište u Manhajmu (9. DESIRE Subotica) 

18. OTELO: NEZAKONITA LITURGIJA, Teatro VeRRdi Zadar (9. DESIRE Subotica) 

19. URNEBESNA TAMA, Atelje 212 Beograd 

20. KRALJ IBI, Klub ljubitelja teške industrije (Dev9t festival)

TOP 25 NAJBOLJIH PREDSTAVA
(jun – decembar 2017)

01. OLIMP – U SLAVU KULTA TRAGEDIJE, Antverpen, Belgija (BITEF, Sava Centar), r. Jan Fabr