Katarina Veljković je profesor matematike i računarstva i informatike u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji. Autor i koautor brojnih akreditovanih seminara u Srbiji i regionu. Nosilac desetina nagrada za brojna postignuća u svojoj nastavničkoj karijeri. Jedan od 50 najboljih nastavnika na svetu i koautor velikog broja udžbenika, među kojima i onaj za predmet informatika za peti razred osnovne škole, u izdanju IK Eduka.
Kada ste mi poslali svoju biografiju, skoro da sam se umorila od samog skrolanja. Hiljade sati stručnog usavršavanja, čak 16 nagrada i priznanja, 21 akreditovan seminar čiji ste autor ili realizator (i to samo u Srbiji) desetine projekata, objavljenih radova, udžbenika… Šta vas pokreće na toliki rad?
– Sama svrha vaspitno-obrazovnog procesa nalaže svakom nastavniku, kao direktno odgovornom činiocu, obavezu plasiranja znanja i veština koje prate savremene trendove u obrazovanju i društvu. Vreme u kome živimo podrazumeva socijalni kontekst upotrebnosti i pragmatičnosti znanja koje dajemo učenicima i koje oni treba da usvoje. Samim tim se osećam obaveznom da pratim potrebe društva u kome će moji učenici postati vlasnici sopstvenog znanja koje će im obezbediti samostalnost i njihov opstanak u vremenu koje dolazi.
Šta mislite, šta vas je kandidovalo za finale ovako prestižnog takmičenja kao što je Global Teacher Prize?
– Mislim da je to moj metod rada, u kome korišćenje tehnologije istovremeno sadrži obrazovnu dimenziju, gde učenici usvajaju veštine neophodne za buduće poslove, kao i etičku dimenziju korišćenja tih istih veština čiji rezultat jeste aplikacija ili uređaj koji za svrhu ima pomaganje ljudima kojima je to potrebno. Naglašavam im da su oni samo tvorci nečega što ostaje društvu u amanet.
Kako izgleda jedan Vaš čas? Po čemu se razlikuje od tradicionalnog načina rada?
– Kroz hibridnu nastavu, na mojim časovima, bilo da su časovi obrade ili utvrđivanja, koristim kvizove, aplikacije, interaktivne radionice, projekte zadatke i sl. gde su učenici stavljeni u aktivnu ulogu, rešavajući realne situacije, primenjujući sva svoja znanja i veštine koje su stekli kako na mojim, tako i časovima drugih nastavnika. Cilj takvog učenja je da učenici rešavaju probleme iz realnog života i da nauče da sarađuju sa drugima. Akcenat ovog koncepta učenja je učenje na pokušajima i pogreškama (ne samo u programiranju, nego i u konstrukciji, ali i u postavljenoj strategiji rešavanja), koristeći tehnologiju (robot) za testiranje rešenja, kao i naglasak na raznovrsnostima u rešenjima.
Moji časovi jesu velika igraonica na kojima mašta i kreacija dobijaju svoju punu potvrdu. Stvaralačke snage mojih učenika i mene su obostrane i podjednake. Takva uzajamnost u radu rađa ideje koje ja zasigurno, sama, ne bih imala. Pokretačke ideje imaju oni, kojima ja svojim znanjem potpomažem realizaciju i tako im prenosim sve što znam. Učenici na mojim časovima jesu misleći praktičari, uviđaju svrhu sopstvenog rada, i samim tim bivaju stvaraoci novog društva.
Koje kvalitete mora da poseduje nastavnik 21. veka kako bi na pravi način motivisao decu i probudio u njima interesovanje za predmet koji predaje?
– U današnje vreme uloga nastavnika je kompleksna. Prvenstveno nastavnik danas mora da bude otvoren za promene, to je ključna reč. Ta otvorenost podrazumeva kontinuirano usavršavanje, obuke, istraživanje, prijemčivost, fleksibilnost, slušanje, prepoznavanje potreba, očuvanje etičkog sistema vrednosti uz sve to… sve ono što nalaže društvo u kome obitavamo i u kome će obitavati naše mlade generacije. Nastavnik ne sme da bude puki predavač, već mora da bude planer i organizator nastavnog procesa, da bude mentor svojim učenicima i saradnik njihovim roditeljima i drugim nastavnicima.
Nastavnik mora da razume savremeno digitalno doba. Mora da pronađe najbolji način da učenicima omogući da iskažu svoj potencijal.
Tačnije, nastavnik treba da zna kako da pripremi svoje učenike za rad i život u savremenom društvu. Da ih nauči kako da razumeju probleme savremenog društva, ali pre svega da nauči svoje učenike da budu dobri ljudi, da budu spremni za život u interkulturalnom društvu.
Nastavnici su skloni da kritiku društva započnu rečenicom “…ali u moje vreme…“ i upravo tako, to je bilo naše vreme, ovo je sada njihovo vreme i mi to moramo poštovati. Mi smo tu zbog njih. Mislim da sam takav nastavnik, spremna da im pokaže put ka znanju, i pustim ih da sami dođu do njega.
Neki od projekata koje pominjete u biografiji su i hibridna učionica i učenje na daljinu koje ste omogućili đacima kojima je to bilo potrebno. Možete li nam reći nešto više o tome?
– Za učenike moje škole kreirala sam e-učionicu koja je namenjena svim učenicima. Osnovni cilj je da učenici koji duže vremena izostaju sa nastave zbog bolesti ili svog ličnog usavršavanja ne propuštaju gradivo, već da u svakom trenutku mogu da se uključe u učionicu. Virtuelna učionica je prostor u kome je učenicima znanje na dohvat ruke, u okruženju koje je njima blisko, od lekcija, kvizova, interaktivnih radionica, foruma, upitnika… To je mesto gde oni mogu da sarađuju jedni sa drugima, ocenjujući jedni druge, uče jedni od drugih. Pokazalo se da je ovaj pristup nastavi odlična ideja, naročito kada je jedna moja učenica odsustvovala zbog svojih sportskih obaveza celo jedno polugodište. Trenirala je u Danskoj, dok je gradivo savladavala u Srbiji, ne gubeći ni jednog trenutka korak sa svojim drugovima iz odeljenja. Kada je nešto važno – uvek postoji način! Daljina je tu da nas nauči da pronađemo novi pristup, prepreke su tu da se usavršimo.
Koautor ste udžbenika za predmet informatika za peti razred u izdanju Eduke. Zašto je važno što je informatika postala obavezan predmet i na koji način ovaj udžbenik uvodi decu u svet računara koji je nešto više od društvenih mreža i igrica?
– Kao što svi znamo deca dosta vremena provode na telefonu ili računaru, „gubeći“ vreme, na fejsbuku, instagramu ili igrajući igrice. Uvođenjem predmeta Informatika i računarstvo podstiče se radoznalost, kreativno razmišljanje i rešavanje problema korišćenjem digitalnih uređaja. Sva znanja i veštine koje stiču kroz ovaj predmet biće im korisna u radu u bilo kojoj oblasti od prirodnih do društvenih nauka.
Veoma je važno da deca što ranije stiču veštine algoritamskog načina razmišljanja, da razumeju kako računar radi kao i kako je moguće bezbedno koristiti digitalne uređaje i komunicirati u digitalnom okruženju.
Naš udžbenik Informatike i računarstva za 5. razred daje odgovor na pitanje „Zašto moram da učim informatiku?!“, i koncipiran je tako da učenici samostalno mogu da uče, da informatika nije samo fejsbuk, instagram ili igranje igrica. Kroz ovaj udžbenik učenicima se pokazuje kako da na pravilan način i u prave svrhe koriste digitalne uređaje, kako da budu bezbedni na internetu i štite svoje zdravlje dok koriste IKT. Naš udžbenik na zanimljiv i avanturistički način uvodi decu u svet programiranja.
U pripremi je i udžbenik za šesti razred. Da li plan i program prati trendove u razvoju ove industrijske grane i šta će šestaci od sledeće godine učiti iz informatike?
– Da, isti tim autora radi na udžbeniku, koji je potpuno prilagođen nastavnom planu i programu za šesti razred. U šestom razredu učenici produbljuju znanja vezana za kreiranje digitalnih sadržaja korišćenjem računarskih programa od obrade teksta, zvuka, slike, videa do izrade prezentacije. Biće osposobljeni za upravljanje informacijama i bezbednu komunikaciju u digitalnom okruženju. Učenici šestog razreda će imati mogućnost da stiču znanja iz tekstualnog programskog jezika Pajton kojim danas spada u jedan od najpopularnijih programskih jezika za učenje programiranja u svetu. Kroz Pajton, učenici sistematizuju znanja koja su stekli iz programiranja u petom razredu. Akcenat je u šestom razredu stavljen na dekomponovanje složenijih problema na jednostavnije poznate probleme koje učenici samostalno ili u timu rešavaju. Kroz planiran program šestog razreda učenici stiču veštine koje su im neophodne za život u 21. veku (deljenje znanja, digitalna komunikacija, rad u timu, rešavanje problema,….)
Da li je teško motivisati decu da zavole računarstvo? Kako gradite dobre odnose sa svojim đacima?
– Moj stil rada nije tradicionalno autoritativni, već svoj autoritet gradim znanjem, onim što ja postižem i onim što učenicima pružam, a oni to uviđaju. Trudim se da negujem učenje po modelu, jer smatram da je najefikasnije. Generalno gledano, teško je motivisati decu uopšte na učenje, ali kada im prikažete da je jedini recept opstanka u znanju koje poseduju i koje mogu da primene, onda ste im pokazali da su oni kreatori sopstvenog univerzuma; da se svaki trud isplati i da kvalitet mora biti vidljiv. Mislim da sam učenicima pokazala da sam tu da im pomognem da se ostvare sopstvenim angažovanjem, što im je podstrek da se dalje usavršavaju i kao znalci i kao ljudi.
Intervju vodila: A. Cvjetić
Izvor: zelenaucionica.com
