Нада
Не почињи тугом сваку своју причу
Довољно је што сам тужна и ја сама
Одавно се туга уселила овде
Одавно се туга забавља са нама.
Погледај то небо изнад наших глава
Колико се само од радости шири
Како у слободи шаље срећне зраке
Како се и са нама задовољно мири
-Туге има свуда ни броја се не зна
Јауци од бола од смеха су чешћи
Немој зато приче да почињеш тугом
Већ у тузи нађи разлог својој срећи!
Рећи ћеш да сањам и да је већ касно
Да си тугу давно ти уз’о под своје
Да је срећа мехур мирисног сапуна
Да се сузе лакше од осмеха броје…
-Да, и ја сам тужна због тебе, због себе
Због свих који јесу или нису пали
Који су због суза све другима дали
И немају више због чег’ да се боре
Јер су у тој борби нестале све наде
Па клонулог духа са сузама живе
И уместо среће сузама се сладе…
-Да ли да ти тражим да се мењаш сада
Јер си тугу себи приволео више?
Или да те пустим да је заборавиш
Када срећа сама почне да је брише?
Данас ћу ти рећи као слици својој
Надај се увек будућности бољој
Сваког дана нове победе оствари
Себе другу своме искрено подари
И све биће боље.
Из збирке песама „Док ме има“.
