U Oksfordu u Velikoj Britaniji studira 25 srpskih studenata. Oni su se proteklog vikenda okupili na događaju na kom su učestvovali i predstavnici srpskih kompanija i organizacija, sa namerom da ih bolje umreže i olakšaju im studiranje.
Sofija, Petra, Katarina, Isidora i Mia su deo male srpske akademske zajednice u Oksfordu. Studiraju inženjerstvo, matematiku i pravo. Na Oksford su došle da bi dobile vrhunsko obrazovanje:
„Po čemu se razlikuje od Srbije su tutorijali, individualni časovi, dobijamo domaće i onda sa profesorima radimo“, kaže studentkinja inženjerstva Katarina Vukosavljević.
„Imamo sekciju robotike, pravimo robota za Tojotu“, kaže studentkinja inženjerstva Mia Mijović.
Ipak, od nekoliko hiljada studenata u Okfordu iz Srbije je njih tek 25.
Odgovor na pitanje zbog čega nema više srpskih studenata na Oksfordu nalazi se u činjenici da su školarine za studente iz zemalja van EU dva i po puta skuplje, od studenata koji dolaze iz EU.
Stipendija nema puno, a zanimljivo je da su od ukupno tri koje se dodeljuju za svet u razvoju, sve tri otišle devojkama koje su završile Matematičku gimnaziju u Beogradu.
„Što dovoljno govori o tome kakvo je naše obrazovanje i koliko vrednuju đake iz Srbije“, ističe studentkinja inžinjerstva Isidora Radenković.
Đaci iz Srbije se druže, imaju vajber i fejsbuk grupu na kojima organizuju viđanje. Slobodnog vremena nema puno, jer svaki koledž nudi i vannastavne aktivnosti. Petra je poreklom iz Srbije, živi u Australiji, studira pravo, ali igra i vaterpolo.
„Imaju fokus na zdravstvo i mentalno zdravlje studenata, da imaš i neku aktivnost van studija, da vodiš računa o svom mentalnom zdravlju“, kaže studentkinja prava Petra Stojnić.
A da li je u njihovom fokusu i povratak u Srbiju? Ne baš, jer perspektivu, kako kažu – ne vide.
„Ako postoji način na koji bih mogla da doprinesem, vratila bih se, ali ako nema načina i ako bih morala da zažmurim na političku i ekonomsku situaciju u društvu, mislim da za mene to ne bi bila opcija“, smatra studentkinja inženjerstva Sofija Stefanović.
Opcija im je zato saradnja sa kompanijama i organizacijama iz Srbije koje su se u Oksfordu okupile na Dan državnosti, kako bi razgovarali sa studentima i saznali njihove potrebe.
„Njima je potrebna podrška, ne u akademskom smislu, jer su već puno uspeli, već da imaju kome da se obrate, da se umreže, da dobiju relevantne informacije“, rekla je Jovana Lukić iz SBB fondacije.
Ipak, za sada izostaju relevantne informacije od države i šta država može da im ponudi. Dok takva informacija ne stigne, sve više je onih koji će napustiti državu.
Izvor: rs.n1info.com
