Možemo se zapitati: Da li bi bilo pošteno da jedno grandiozno delo (najpre po trudu i obimu, ono to svakako jeste!) predstavimo ovde u meri koja obuhvata svega nekoliko pasusa za opis i privlačenje (upravo, navlačenje) naše pažnje? Pa, svakako nije baš dovoljno da nam predstavi situaciju i zbivanja, ali… bilo bi još nekorektnije uopšte ne pomenuti blagovremeno značajno ovo ostvarenje na stranicama našeg sajta!
Dakle, bez namere da mnogo detaljno zalazimo u priključenija junaka, reći ćemo da je reči od jednom od upečatljivijih ostvarenja francuskog stripa na prelazu iz 1970-ih u ‚80-e (tj. prvih pet poglavlja, sa znatno kasnije urađenim nastavcima) Reč je o ostvarenju Na krilima vetra, francuskog umetnika Fransoa Buržona (Bourgeon) – lepo prevedeno sa originalnog “Les Passagers du vent”, što bi preciznije bilo Putnici na vetru, a videćemo malo kasnije kakvi ih sve tokovi nosaju…
Ta heroina…
Ovde je glavna junakinja Anjes (Agnes) devojka uglednog porekla, koja naknadno postala Izabela, zapravo stekla je trajni nadimak Iza, jer… Rano je ostala bez majke, a otac, koji je ostao sa njenim starijim bratom kao uzdanicom, jedno vreme radije ju je držao i izdržavao u nekom prihvatilištu, sa vršnjakinjom i družbenicom, koja se izvorno zvala Izabo/ Iizabel! Iz jedne igre njihove zamene identiteta nastaće preokreti koji će sudbonosno uticati na život naše Ize (eto, zovimo je odsad tako) Sledi period vaspitanja u samostanu, potom novi susret sa sadašnjom Anjes, nove životne zamke i sramoćenje, nakon čega će je u jednom trenutku nemirni i prkosni duh (odlučnost, čak uz komponentu ucenjivanja u datim okolnostima), dovesti na plovidbu preko okeana, na brod kojim upravlja njen brat Benua, s tim što je morala da se preruši u tajnovitog i uglednog muškog putnika, a isto tako s njom i njena družbenica, koja će kasnije stradati, a sa kojom će u međuvremenu deliti pomešan odnos između trvenja i zavisti do nekog ljubavničkog odnosa.
Iza je robusna i okretna, ali humano nastrojena, što će se odraziti i u njenim otvorenim stavovima protiv ropstva i eksploatacije; dakle snažan i nezavisnan duh, ali to neće biti prepreka da i u brojnim peripetijama, ostane privržena jednom čoveku. Naime, Iza, još uvek u svojoj prikrivenoj ulozi, upoznaje običnog mornara Oela, Bretonca (Hoel) koji je proganjan i podvrgavan kaznama jer se neovlašćeno šunjao i razgledao što-šta u područjima koji narušavaju privatnost i dostojanstvo brodskih oficira, jel‘ te, a razvoj stvari će dovesti do toga da u spletu odbrane i akcije učini još neki prestup, što će definitivno usloviti da se pripremi da umakne odatle. Između Oela i Ize se javlja specifična, kasnije recimo i klasična ljubavna naklonost, i oni će se organizovati i za odlazak, tj bekstvo sa broda (zajedno sa sveštenikom Sen Kantenom). Još pre njihovog bekstva, brod koji u počertku nosi naše junake imao je jedan uspešan sukob sa britanskim brodovljem, a posle…
U brojnim avanturama, napomenućemo da se Oel kasnije nakratko našao kao sužanj na jednom nasukanom engleskom brodu koji služi kao zatvor, a Iza kao učiteljica francuskog mladoj Engleskinji neobično veselog i slobodnog karaktera, koja će im kasnije postati i saputnica na putovanjima, sa sve detetom koje nosi u sebi, A putovanja će dokačiti i karipske obale i područja Zapadne Afrike, gde sa jedne strane sporazumno postoji francuska kontrola, a sa druge strane je despotska vlast jednog istorijskog lokalnog vladara.
Iza je vodila i svoj dnevnik, pokazala je i izvesnu sklonost ka slikarstvu, a na kraju prvog serijala ćemo uvideti da su se spletom čudnih okolnosti životni putevi Ize i Oela ipak razdvojili…
Kreacija, stil, ambijent
Ovaj strip je kompletno autorsko delo F. Buržona, rađeno korektno realistički, uz izvesnu stilizaciju, sa očiglednim trudom da se građa potkrepi proučavanjem brojnih istorijskih podataka i tehničkih detalja, pa se tako može naići i na par crteža koji predstavljaju neku šemu tadašnjih prekookeanskih brodova. Radnja u prvom planu počinje 1782,. dakle nekoliko godina pre velike francuske Revolucije, sa jednim osvrtom na Izino detinjstvo i zadevojčenje. Priča nosi poduhvate, akciju i napetost, ali prizori i dijalozi značajno navode na razna razmišljanja. Očigledno je u početku osnovni ambijent zbivanja brod (računajući i onaj engleski nasukani brod za zarobljenike) ali dosta toga se zbiva i na kopnu, stoga ne bih u tom prostoru isticao neku posebnu simboliku; neku specifičnost – da, neosporno valja uzeti u obzir… Brod sa svojom dinamikom kao pokretni objekat, sa okolnim rizicima, sa prostornim ograničenjima, sa stremljenjima, iskušenjima i prinuđenostima ljudi koji su na njemu i, naravno, hijerarhijskim ustrojstvom među njima – i to je jedan karakterističan mehanizam, jedan mikrosvet… Kroz celu pripovest imamo pokretanje značajnih pitanja o odnosu među ljudima, o odnosu među klasama, među rasama, a u pogledu pojedinca omožemo se uživeti u neke njihove težnje, u pitanja izdržljivosti i opstanka, dostojanstva, morala… A onda i pitanje (nezavidnog) položaja žene u to vreme, u kome posebno predstavlja snažan primer iskakanja iz nekih okvira, iako je u nekoj retrospektivi i ona bar dva puta prikazana kao žrtva višestruke muške požude i obesti!
Struktura dela
I evo, tek na kraju se osvrćemo na neku tehničku stranu sadržaja, no, rekli smo da nećemo previše detaljno zalaziti u predstavljanje zapleta i povezivanje dogodovština!
Ovaj rad je u Francuskoj najpre izlazio u izdanju kuće Glénat, zatim i Casterman, i 12 bis; Prvih pet albuma su izašla u razdoblju od 1979 do 1984, a kasnije su i u izdanju na srpskom sabrana u jedan tom (izdanje Čarobne knjige __ Stari kontinent) Prvi od albuma nosi naziv Devojka pod krmom (La Fille sous la dunette )
U nastavku priče imamo najpre vremenski skok od nekoliko decenija; naši izvori navode još četiri regularna albuma, izdata u periodu 2009 – 2022, i još četiri van serije (od 1993 do 2022) za koje se kao saradnik na scenariju pojavljuje Mišel Tjebo (Thiébaut)
Pošto je autor ovog napisa imao pred sobom i drugi tom, sa albumima 6 i 7 (La Petite Fille Bois-Caïman – Devojčica iz šume kajmana) istaći ćemo samo neke zanimljivosti.
Radnja počinje u vreme još uvek plamtećeg Građanskog rata u Americi, negde u Luizijani, i prati
životni proboj mlade devojke sličnog imena, zapravo Izabo, zvane Zabo, za koju ćemo ustanoviti da je zapravo praunuka naše Ize (!) – putevi će je dovesti do ove sada izrazite starice, koju će Zabo tek sada lično upoznati, i naći će kod nje jedno od privremenih utočišta. Izi je ovde 97 godina, a u priči o svom burnom životu, sa dosta odricanja i stradanja, uspešno će pokriti prividnu prazninu u pripovednom sledu koju zatičemo na početku ovog albuma.
Sledeća dva albuma (Krv trešanja, 1 i 2 – La Sang des Cerises) i dalje prate život Zabo, ali dotiču se direktno događaja u Evropi, u Francuskoj – Pariska komuna i nešto kasnije… I, ovde nam već pada zastavica u izlaganju materijala, te stoga, pošto smo navukli izvesnu pažnju, zaključimo da bi vredelo, po mogućstvu, prelistati, udubiti se manje ili više, ako nam dopadne na uvid neko izdanje, i zadiviti se makar trudom oko izrade, iako bi nas pritom mogla kopkati i uznemiriti mnoga pitanja oko humanosti i nehumanosti ljudskih zbivanja, a moralno i estetski, opet, kako kome bude pasovalo…
