Dok na predavanjima slušaju o najsavremenijim tokovima u projektovanju i oblikovanju građevina, studenti arhitekture Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu odlučili su da fakultativni deo nastave provedu gradeći kuću od slame, blate i drugih prirodnih mateijala. Kuća nalik onoj u kojoj su živeli naši preci niče na samom rubu Kelebije, tik uz granicu sa Mađarskom, na placu Deneša Debreija i Heni Varge.
Foto: Večernje novosti/J.L.
Pod budnim oko Lehela Hrvata, građevinskog inženjera sa višegodišnjim iskustvom u izgradnji eko kuća, i docenta Višnje Žugić, desetak mladih neimara gradi kuću od oko sto kvadrata od onoga što su nađu u obližnjoj Kelebijskoj šumi. Ovo će biti jedna od 15 eko-kuća koje su do sada izgrađene u našoj zemlji.
– Koristimo sve što možemo i što se nalazi u najbližem okruženju. Iskopali smo prvo temelj za stubove nosećeg zida, koji će se tu nalaziti sasvim sigurno i za dva veka – objašnjava nam Lehel, ponosno pokazujući dokle se stiglo sa gradnjom. – Stubovi su od bagrema, kao i temeljna ploča. Nekima je čudno jer nema ništa od cementa, ali ako Gradska kuća može da stoji na bagremovim stubovima 110 godina što ne bi bilo koja građevina. Na takvim temeljima sazidan je zid od slame sa blatom i izolovan trskom. Na taj način imamo dobru termoizolaciju i termoakumulaciju.
Gradnja sa prirodnim materijalima ide brzo, u njoj mogu da učestvuju svi koji se tu zateknu, a rezultat je kuća koja diše, u kojoj je zimi topla, a leti sveže. Za grejanje će se koristi peć na biomasu koja se loži otpadom.
– U ovakvim kućama nema klime, a izolacija je kao da imate stiropor od 26 centimetara nalepljen na zid od opeke. Izuzetno je energetski efikasna, a pritom od prirodnih materija, diše, ne treba joj posebna instalacija grejanja, a kasnije ni majstori za održavanje – dodaje Lehel.
Da biste sagradili kuću od prirodnih materijala, potrebne su vam bale slama, žuta zemlja – les, pesak, bagremovo drvo, voda… Dok jedna ekipa plevi slamu, druga priprema blato za „malterisanje“.
– Veoma je zanimljivo da vidimo kako izgleda jedan drugi ugao gradnje, jer ono što mi učimo na faklultetu kreće se u savremenom pravcu i ka modernim tehnologijama i otkrićima. Ovde vidimo od čega sve počinje – jasna je studentkinja Jelena Vujević iz Novog Sada. – Na ovaj način smo u dodiru sa prirodom, vidimo šta sve iz prirode možemo da iskoristimo ne samo u arhitekturi, nego uopšte u životu. Volela bih da vidim da postoji više ovakvih stvari svuda oko nas i da se kolektivno razmišlja da ovo bude budućnost gradnje.
Radionica za apsolvente
– Ovo je fakultativna radionica za studente četvrte godine i mastera, ali ima i arhitekata koji su u praksi. Ideja je bila da kroz jedan radionički format naučimo sve faze gradnje kuće od slame – objašnjava Višnja Žugić, docent na departmanu za arhitekturu FTN-a. – Nećemo je završiti, ali smo prošli sve faze i uverili se da je u ovakvim poslovima najvažnije da jedan čovek zna šta radi, a da drugi mogu da budu potpuno neuki. Zanimljivo je da sve što radimo prati i predavanje, tako da nam je gotovo svo vreme posvećeno edukaciji.
Izvor: novosti.rs
