Izmaglica… Nigde puta, nepregledna
daljina guta putokaze, nigde
svetionika da usmeri
dva izgubljena putnika.
Tragaju za svojom dušom,
traže ostvarenje snova,
jedan život nose u nedrima,
drugi u svojim željama.
Na litici iznemoglih traženja,
nedodirnuta nada,
ukrstila snove u mislima,
oprostila im živote,
kad im se ukrstiše pogledi
i na trepavicama ostaše
tragovi zaslepljenih želja
upijenih gorućim strastima
krenulih dalje,
da traže spoj duša.
Pronašle su se ruke i
duše dahom takle, što
svojom jačinom
ožiljak zauvek utišću,
u nedrima mojim ostaje sve
tvoje, u tvojim moja duša zaživi.
Mešaju se mirisi,
osećaji nežnosti,
što nagrizaju misli,
usmeravaju čula,
bežimo od sebe,
a odaju nas pogledi
najdubljih nežnosti,
pronađenih duša.
