1524. – Rođen je francuski pisac Pjer de Ronsar, vođa renesansne pesničke grupe „Plejada“. Francusku poeziju obogatio je raznolikošću pesničkih oblika. U vreme religioznih ratova u Francuskoj, digao je glas u odbranu otadžbine u „Besedi o bedi ovog vremena“.
Dela: zbirke pesama „Ode“, „Ljubavi“, „Himne“, „Elegije“, ep „Fransijada“ (nedovršen).
1830. – Proglašena je republika Ekvador kao deo konfederacije Kolumbije.
1862. – Rođen je američki pisac Vilijam Sidni Porter, poznat kao O. Henri, tvorac specifičnog žanra kratke humoristične i blago ironične priče s neočekivanim završetkom. Objavio je oko 600 priča u 11 knjiga, mahom o životu stanovnika Njujorka.
1880. – Rođen je Dobrica Milutinović, veliki srpski romantičarski pozorišni glumac izuzetnog glasa i retkog temperamenta. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog pozorišnog repertoara kao i likove iz nacionalnog repertora.
U Beograd je došao 1898. na poziv upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Muzej pozorišne umetnosti i Savez dramskih umetnika Srbije su 1980. u saradnji sa Zlatarom Majdanpek ustanovili „prsten Dobrice Milutinovića“, nagradu za glumačko životno delo.
1885. – Rođen je engleski pisac Dejvid Herbert Lorens, koji je opisivanjem ljudske seksualnosti skandalizovao puritansko britansko društvo. Bio je preokupiran problemom seksualnih odnosa, zainteresovan za primitivne religije i misticizam i neprijateljski raspoložen prema industrijskom 20. veku, puritanizmu i anglosaksonskim društvenim konvencijama.
Dela: romani „Beli paun“, „Sinovi i ljubavnici“, „Ljubavnik ledi Četerli“, „Zaljubljene žene“, „Duga“, priče „Pruski oficir“, „Engleska, moja Engleska“, „Žena koja je ođahala“, eseji „Psihoanaliza i nesvesno“, „Pokreti u evropskoj istoriji“, „Studije o klasičnoj američkoj književnosti“, „Pornografija i opscenost“, „Apokalipsa“, pesme „Ljubavne i druge pesme“, „Amores“, „Kornjače“, „Ptice, zveri i cveće“.
1887. – Rođena je Nadežda Spasojević, prva Srpkinja pedijatar, autor više knjiga iz pedijatrije, profesor Babičke škole u Beogradu. Medicinu je studirala u Petrogradu, a u Parizu je specijalizovala pedijatriju. U Beogradu je osnovala savetovalište za majke i dispanzer za odojčad.
Za dopisnog člana SANU izabran je 1974. a za redovnog 1988. Na funkciji Generalnog sekretara SANU nalazio se od 1998. do 2003. kada je izabran za potpredsednika.
