После коначног ослобођења на данашњи дан четвртак 8. новембар 1945. године у Крагујевцу је био велики предизборни митннг, а у недељу 11. новембра су у Југославији 1945. године одржани демократски избори за уставотворну Скупштину Председништво ДФРЈ и остала тела руковоћења. Листу Народног фронта, предвоводио је Јосип Броз Тито. Вођа Југословенских комуниста, освојио је 90% гласова те недеље и остало знате. Дани у недељи се поклапају са онима од пре 73 године желим да подсетим народ како је било, рекао нам је деведесетједногодишњи Властимир Власта Божиновић земљорадник из Лужница.
Мало је повредио ногу пре неки дан нежелећи да у кући живи о „туђем” трошку. Син и снајка га добро пазе. Ал досадно му, навико да ради. Оставио је неодложне ратарске послове, са жаљењем предао је веселу машину сину и прилегао у своју родну кућицу. Узео је свој дневник који педантно води од 1944. године да погледа слике и присети младости. Чуо је да неке стране силе желе да тај дан забашуре, да тај важан дан демократије покриће неким другим мање важним поводима. Уверава ме да је то важно и даје ми да прелистам његов дневник. У њему је забележио историју своје породице и личну биографију, богатим друштвено политичким ангажовањем. Често је био на мети објектива и новинара. Документација са исечцима и фотографијама из новина и своја фото архивом сада му недају мира. Прати све вести, био је редовни читалац некадашње „Светлости” и „Борбе”, данас не може без „Недељних новина Крагујевчких”.
Породица му живи на имању у Лужницама, окућница му гледа ка Грбицама. Наследио је ливаде и њиве које је искрчио његов аскурђел Голуб са синовима дошавши 1788. године из Тимока. Властимир је завршио основу школу у свом селу и положио пријемни испит за Гимназију, коју је похађао до октобра 1941. године. Рат је до ослобођења провео радећи око куће и по селу. После ослобођења Крагујевца новембра 1944. године мобилисан је и посалат у Другу шумадијску бригаду, тачније у Први крагујевачки батаљон.
Одвели нас ноћу у неки магацин да нас наоружају. Рекоше „узмите шта оћете, ал да користи Руску муницију”. Ја узех бугарски коњички карабин „малихерку”. Послаше нас млађе одмах да чувамо Војно технички Завод. Старији одоше у борбу на Бумбарево брдо. После коначног ослобођења сећам се добро великог изборног митинга у Крагујевцу од 8. новембра 1945. године. Био је то велики догађај за Шумадију. Изборни митинг је био заказан код крста. Први пут у Крагујевац је дошао и ратни командант Јосип Броз. Тито је био без Јованке. Оженио се тек 1948. године. Од Сушице где се улазило у град, па скроз Змај Јовином до хотела Дубровник са обе стране било је постављена војска. Обезбеђење је био Пети самостални батаљон КНОЈА. Зграду Дубровника је чувала подофицирска школа КНОЈА. Тада сам био у Штабу дивизије у санитетској чети. Нас обичне војнике официри пустише у народ. Улице пуне света. Долазиле поворке људи са свих страна. Носе транспаренте, неки и певају. Запрежна возила оставили по ливадама и воћнацима Вашеришта и Аеродрома.
Испред зграде Дубровника пуковник Никола Љубичић, са комесаром Милојицом Пантелићом, официрским кором, ту су и представници Среза Крагујевца: Раде Митровић, Раја Недељковић, Воја Никетић, Љубиша Недељковић Палилулац… Дочекаше Тита са пратњом. Плех музика је затрештала када је Тито изашао из лимузине. Сви одоше на горњу терасу, одакле се Тито око 10 сати обратио народу.
Драги грађани херојског Крагујевца и околине завршили смо борбу за ослобођење Југославије и победили фашизам. Извојевали смо слободу, а сада остављајмо пушке, узмимо алат у руке да обновимо нашу разрушену земљу, пруге, мостове, фабрике. Треба да обезбедимо равноправност и једнакост грађања…. Тито је причао два сата. После њега су причалин представници Срезова Груже, Опленца…
Заврши се митинг, Тито и свита одоше у Команду гарнизона на ручак. Тај догођај од пре 73 године био је увод у прве демократске изборе после рата. Избори су били у недељу 11. новембра у целој Југославији. На изорима је изабрано Председништво и Тито за председника, као и остала тела, али и изгласан нови Устав Од тада наша земља се звала Демократса Федеративна Република Југославија. Сећам се да је то забележила крагујевачка „Светлост“ и београдска „Борба“, где су изашле и моје слике“, у једном даху нам је рекао Властимир Власта Божиновић.
Има још нешто да каже, сметају му неке ствари. Носио је прву штафету која је кренула из Крагујевца. Касао је са својом другарицом од Петровачког моста до Опорнице. Сећа се да су сви били млади и лепи. Не може да прихвати споменик штафети у центру Крагујевца, „девојка са стомаком није била носилац штафете”, тврди старина.
