– Zoćo – vika mi Stole Lejka, jutros uz kafu i rakijicu tuj u grad u jedno kafanče – pričav ljudi, Radivoja Salatilov napisaja knjigu!
– Ej, napisaja! Da ne veruješ! Će pravi promociju u Beograd, našaj neku vezu u kuću na Đuru Jakšića!
– Zoćo, bre, i ti si mi neki pisac! Za Beograd ne ti treba veza, nego pare! Tam za pare mož promociju i na fontanu na Slaviju. Tuj još niki neje a kolko ve ima, brzo će neki!
– Mozak ti radi – vikam mu – dvesta na sat. Da je tako radija u školu kad smo išli ja bi od teb prepisuvaja.
– Nego, Zoćo, čim je u Đurinu kuću, mora da je poeziju pisaja!
– Ne, bre. Priče. Pripovetke. Krstija gu „Istina“
– hahahahaha, – zataji se od smejanje – on i istina ne mož ruku pod ruku! Taj istinu rekne samo kad pogreši! Nego, Zoćo, da kupimo mi tuj knjigu!
-što bre, da kupujemo. Neje on Stanija i Soraja pa da kupimo!
– Neje, brate! Al onakav lažov sigurno ume da izlaže i u knjigu.
Mućkalica Zoran Jovanović
