Bruka!
Doduše bila bi, da ne beše deda da spasi stvar.
Došli mi gosti za roštiljijadu. Uredno se najavili pa se i mi uredno pripremili da ih dočekamo. Prasence, roštilj, sir, sprža…da ne pričam da sam morao kredit dlj podignem da se ne obrukam. Ipak su to bratanci od dedinu sestru od ujku.
Al….ne lezi vraže. Ko što obično biva, kad misliš da je sve kako valja, ispadne naopako.
Od onolko meso i hranu, oni samo ajvar mažev na leb.
Žena napravila vanilice, tortu, baklavu, oni ni toj. Izvadiše iz torbu nešto pa vikav: Mi ovim zasladimo. Ajvar vam je, inače, divan!
Žena ko žena, misli da se groziv ljudi pa gim donese med. Livadski, bolji u okrug nema. Deda i ja smo ga vrcali. A oni ćev: Med, nikako. Mi smo, znate, vegani!
Gleda deda i živ se jede. U našu familiju svakakvi imalo, samo šuntavi neje. Čuvaja Bog.
Zorane, pali kola i da vodimo gosti u selo. Tam će gi ugostimo bolje.
Koe ću. Palim. Sipa gorivo s onuj iljadarku što sam gu bagim sakrija za do platu a znam i deda će primi zanacku ovi dani, i odosmo. Deda ne odvede na imanje pored reku.
Eve, vika, deca. Ovoj ovdek je vašo. Ako se grozite, nemojte otkud Šaru i Ružu. Pasite otud, da ne ostanete gladni!
Mućkalica Zoran Jovanović
