Na temu kondoma.
Sedimo juče u kafanu Stole Lejka i ja i pričamo domaćinske rabote.
Vika mi:
„Ja, Zoćo, kad pođem u švaleraciju kupim kineski kurtoni!“
Zinu od čudo. Znam da neje stipsa. Ima poviše pare. Može bar ******* da kupi ako ne ***** (reklame mora se plate vi čitajte kako vam volja)
-Ček, kako kineski? Što kineski? Nesu sigurni? Pucav? – stra me za drugara, da ne zakasa.
– „A, brajko, dobri su, veruj mi!“
– Ma, otkud dobri. Otkad? – pravim se, bagim znam iako ne pantim kad sam kupio. Ne zbog pare nego zbog što sam domaćin čovek. Kad drugari pričav od švaleraciju ja samo crvenim. Oni misliv sramota me a ono mi muka. Muka što ne idem ko oni. A žene me, po selo, ogovarav, bagim glumim domaćina
– „mož ne štitiv, mož pucav al, veruj mi, dobri su za samopouzdanje!
Znao sam da ima neka caka. Ko deca, kad smo gi merili s drvce, on koristio drvce od šibicu, i treba mu samopouzdanje.
“ Uznem – vika – iks-el, i kad treba mi ga turi, ona proba i vika, lele, kolki ti je, ne mog ga turim!“
Kakav Lejka, mislim si! Ovoj može samo psiholog da smisli!
A laže, jebo ga pas. Znam da se ne švaleriše.
Još neje ženjet da bi se toj švaleracija vikalo!
Mućkalica Zoran Jovanović
