– Kako si? – pitujem Stole Lejku jutros na pijac.
– Ete! – vika on.
– A, dobro, nek je tako. Ču li za smak sveta?
– Ču, zatoj eve žurimo s ženu da turimo ajvar. Će prođe smak sveta još nesmo turili.
– Koe ima novo, uštumeja si nešto?
– Nema ništa, svaki dan isto. Klimava rabota.
– Što tako? Pa do prošli put kad sedemo sve ideše kako treba.
– Mlogo drugari, brate. Prijatelji. Svi mi oće pomagav. Zatoj klimavo.
Sve me zbuni s ovoj. Znam da je zakasao.
– Kako bre? Kako pomagav.
– Lepo, brate. Koj kako vidi da je klimavo podmetne nešto. Valjda da me niveliše u libelu. Što više podmićav poklimavo bude. Sreća pa će smak sveta, ega se nivelišev ljudi od ovija drugi.
Mućkalica Zoran Jovanović
