spot_img

MOTIVACIJA KAO VAŽAN ASPEKT NASTAVE POČETNOG ČITANJA I PISANJA

Prvi razred kako za učenike, tako i za njihove roditelje predstavlja novinu u njihovim životima. Susretanje sa školom, drugarima, učiteljicom/učiteljem i školskim gradivom predstavlja novi razvojni period njihovog deteta. Taj period ponekad zna da bude stresan ukoliko učitelj ne izbalansira gradivo i same odnose u svom odeljenju. Iskustvo koje imamo nam govori da je najstresniji period kod učenika onaj kada nastupi Nastava početnog čitanja i pisanja. Tada se kod učenika stvara neka odbojnost, kao i strah da ukoliko neki tekst pročitaju pogrešno da će ih neko odmah osuditi. Tu je važno da učitelj/učiteljica na vreme reaguje, da reše problem pre nego što nastupi period usvajanja straha, a nakon njega razvije velika odbojnost prema čitanju. O ovom periodu usvajanja straha govorićemo iz ugla našeg trogodišnjeg iskustva.

Naše radno iskustvo vezuje se za poseban vid nastavnog procesa a to je produženi boravak. Produženi borаvаk je posebаn oblik vаspitno-obrаzovnog rаdа koji se orgаnizuje u vаnnаstаvnom vremenu rаdi zаdovoljаvаnjа rаzličitih potrebа dece i pružаnjа podrške i pomoći roditeljimа u obrаzovаnju dece.

Osnovnа školа „Ilija Garašanin“ u Grockoj orgаnizuje produženi borаvаk rаdi ostvаrivаnjа određenih socijаlno-pedаgoških ciljevа i zаdаtаkа. Osnovni cilj produženog borаvkа jeste osаmostаljivаnje i rаzvoj učenikа kаo socijаlnog bićа, pripremа zа dаlje obrаzovаnje, te prepoznаvаnje i negovаnje potincijаlа svаkog od učenikа. U okviru naše škole imamo četiri odeljenja prvog razreda, svi zainteresovani roditelji prvaka svoju decu mogli su da upišu u produženi boravak, što je većina to i učinila. Učenici sva četiri odeljenja se u okviru boravka druže, uče i ispoljavaju svoje kreativne sposobnosti. Učiteljice produženog  boravka su tu da usmeravaju njihov razvoj u pravom smeru.

Nastava početnog čitanja i pisanja je nastava koja se realizuje na početku prvog polugodišta, a zatim se nastavlja i u drugom polugodištu. Ona je najznačajnija u nastavi srpskog jezika u prvom razredu. Bukvar je prvi udžbenik, sa kojim se prvaci sreću. Tada nastupa period kada kod učenika treba razviti ljubav prema knjizi i prema čitanju. Na taj period se posebno obraća pažnja u produženom boravku. Savladavanje čitanja je složena psihofizička aktivnost, koja podrazumeva prevođenje pisanih znakova u govorne. Istraživanja koja su sprovođenja u poslednjih par godina govore da svako deseto dete u Srbiji ima problem sa čitanjem i pisanjem. U pružanju pomoći deci, sa problemom se suočavaju kako učitelji u nastavi, učitelji u produženom boravku, tako i sami roditelji. Ali, isto tako svi se mi trudimo da pronađemo način koji će olakšati učenicima savladavanje čitanja i pisanja. Mnogi teoretičari iz oblasti Metodike nastave početnog čitanja i pisanja ističu da bi se ovaj proces odvijao uspešno, najznačajnija je sposobnost glasovne analize i sinteze: rastavljanje reči na glasove, prepoznavanje početnog i završnog glasa u reči. Teoretičari ukazuju i na to da se kod dela učenika u pravo javljaju teškoće u početnoom čitanju koje se ogledaju u nemogućnosti sastavljanja zadatih reči u slovarici, rastavljanja reči na glasove kako bi se mogle napisati. Oni ističu da ove teškoće najčešće nisu ni u kakvoj vezi s intelektualnim statusom deteta i da se ove teškoće otklanjaju kontinuiranim vežbanjem i u školi i kod kuće.

Tokom našeg rada sa učenicima primetili smo da učenici stvaraju sebi veliku odbojnost prema čitanju zbog toga što su nesigurni, što nisu vežbali dovoljno, pa se tako u najvećem broju slučajeva stide da čitaju pred celim odeljenjem da ne bi bili ismejani kada neku reč pogreše. 21. vek je vek koji omogućava slobodu govora, koji omogućava da svako iznese svoje mišljenje, ali 21. vek u našoj učionici usmeren je ka razvoju i isticanju kritičkog mišljenja učenika a ne ka osudi i ismejavanju. Svoje učenike učimo da zapažaju šta je bilo dobro kod čitanja njihovog druga/drugarice, ali i da uoče delove u kojima njihov drug/drugarica nije bio/bila uspešan/-a i da zajedno pronađemo rešenje kako da više ne pravimo te greške.

Dugo smo razmišljali kako da motivišemo svoje učenike da čitaju i da kod njih otklonimo svaku mogućnost da se razvije odbojnost prema samom procesu čitanja. Pronašli smo rešenje koje se u praksi pokazao kao dobar PRIMER PRAKSE i koji je zaživeo kako u našim prethodnim generacijama tako i u ovoj. U nastavku teksta iznećemo svoj PRIMER DOBRE PRAKSE.

Kako smo ranije u tekstu istakli; tokom rada susretali smo se sa učenicima koji su imali već usađenu odbojnost prema čitanju. Razmišljajući kako da ih motivišemo razvili smo projekat koji nosi nazim ČITALAČKA ZNAČKA. Naši učenici imaju zadatak da skupljaju svoje čitalačke značke. Svako ima pravo da skupi u jednom ciklusu 5 čitalačkih znački. Učenik/učenica kada skupi svih 5 dobija nagradu od učiteljice, jednu knjigu primerenu njihovom uzrastu. Postoje pravila kojih se pridržavaju učenici kako bi osvojili svoje značke, a ona glase ovako:

  1. Prvu čitalačku značku osvaja svaki učenik koji pročita tekst koji mu učiteljica odredi. Tekst je obično iz Bukvara i učeniku je poznat. (Ovim načinom motivišemo svakog učenika da ima svoju čitalačku značku i da nastavi da vežba kako bi osvojio svih pet. Ovde je važno da se motiviše i najlošiji čitač da vežba);
  2. Drugu čitalačku značku osvaja onaj učenik koji pročita tekst koji mu je poznat i ima pravo da napravi samo tri greške u toku čitanja;
  3. Treću čitalačku značku osvaja onaj učenik koji pročita tekst koji mu odredi učiteljica (nepoznati tekst) i ima pravo da napravi samo dve greške u toku čitanja;
  4. Četvrtu čitalačku značku osvaja onaj učenik koji pročita tekst koji mu odredi učiteljica (nepoznati tekst) i ima pravo da napravi samo jednu grešku u toku čitanja;
  5. Petu čitalačku značku osvaja onaj učenik koji pročita tekst koji mu odredi učiteljica (nepoznati tekst), nema pravo da napravi grešku u toku čitanja i nakon pročitanog teksta odgovara na par pitanja koja se odnose na tekst.

 

Ovim načinom želimo da motivišemo učenike da što više čitaju i da se trude da ne naprave greške prilikom čitanja; kao i da razviju sposobnost da zapamte o čemu su čitali i iskažu svoje kritičko mišljanje o pročitanom tekstu.

Ukoliko ne znate kako da motivišete svoje učenike probajte sa Čitalačkim značkama, videćete kako će vas učenici i sami vući za rukav da čitaju. Naši učenici to sada redovno rade.

 

Čitalačke značke

 

Tamara Sekula
Tamara Sekula
Rođena sam 1989. godine u Beogradu. Po profesiji master učitelj. Želja za učenjem i poučavanjem kod mene se javila još u prvom razredu osnovne škole. Oduvek sam želela da postanem učiteljica. Svojim trudom, to sam i uspela. Sada želim da mojim učenicima pomognem da dostignu svoje ciljeve, ukazujući na vrednosti života i na reči Dositeja Obradovića: „Nauči se od mudrijeg – to je velika korist. I nauči drugog – to ti je velika zadužbina.“