Zarad časti i istine, zarad ljudi i grada koji mu dadoše više no čitava Srpska i Srbija! Ono što je izgubio, gubeć Sarajevo – prosutu porodicu i sve što je životom stekao – niko mu ne mogaše nadoknaditi. U Novom Sadu, najpre, prigrlio ga je Pero Zubac, u pesničkom rodu najrođeniji. Njegova pesma (Perova), dobročinjenje i autoritet otvarala su sva vrata Novog Sada i Vojvodine! Najpre Milorad Mirčić, gradonačelnik NS, dadne Dušku ključeve omanjeg jednosobnog stana na Detelinari. Laknulo Dušku; tegobno je podnosio privremene smeštaje… Kad se umorio visokim stepeništem, našli su mu divan stan u samom centru – na stotinak metara od SNP! Doplatu učinio „Instel“, odnosno gospodin Milan Gutić! Isti gospodin, s porodicom, dao je glavninu novca za spomenike na grobu i na Vidikovcu u Karlovcima. Pokrenuo je i „Instel“ nagradu za književnost, a prvi dobitinik dobre novčane nagrade, naravno – Duško, miljenik kuće Gutića – Milana, Biljane i Aleksandra.
Svaka čast „Prometeju“, Kolundžijama Zoranu, Borki, Korani, Isidori!!! Duškov izdavač, i svakodnevno svratište. Ima i „davanja“, tako bi govorio – za nešto prezalogajit. „Lako je meni s njima, njihov sam kućni ljubimac!“ Uzgred, Duškov sin Severin radio je nekoliko godina u „Prometeju“…
Što se tiče stalne besplatne karte Beograd – Bar, noćivanja u Igalu, Hotel „Metalurg“ – i to je Pero Zubac sređivao.
Kako da ne spomenem gospođu Miru Radin, direktorku Doma na Veterniku – za zbunjene i posrnule. Jedan od uglednijih, plemenitijih domova, sa izuzetom ekonomijom i radništvom. Svi su odreda obožavali Duška! I Duško njih! U izuzetno dobroj kuhinji, povremeno bi obedovao – što i štićenici. Kako da ne spomenem kantautora Branka Pražića! O kako su, i ovih dana, predivne njegove večeri posvećene Dušku. Peva, Recituje, priča anegdote…
Kako da ne spomenem Vesnu Kaćanski! S Perom kod Duška – do poslednjeg Duškovog dana, tugo moja… Kad je smalaksao, izbegavao izlaske, redovno ga obilazili… I umirućeg dana, pozvonili na vratima, pokušali mobilnim !?!….. Provale vrata i zateknu Duška, tek sa znacima života… i ponešto jedva izgovori… Stigla bolnička kola, prebačen na odeljenje, svi oko njega, sve pokušali… nije vredelo… MIR DUŠI NjEGOVOJ – PREBLAGOJ! (Na fotografijama ljudi koji su pomagali Dušku da u Novom sadu, bar povremeno, oseti mrvicu lepote „nove zavičajnosti“…
Snimci: Vladimir Zubac
Tekst: Mošo Odalović
