Da li je „Mona Liza“ stvarno deset puta bolja od svih drugih slika? Niko ne veruje u takvu tvrdnju i kako bi uopšte bilo moguće to izračunati? Za sada nemamo precizne načine da merimo „kvalitet umetnosti“ (niti su nam potrebni), ali kada je popularnost u pitanju, situacija je znatno drugačija. Sa zavidnim nivoom sigurnosti možemo reći da je „Mona Liza“ zaista najpopularnija slika na svetu.
Muzej Luvr, u kome se ova slika nalazi, je izašao sa podacima koji potvrđuju ovu tezu. Naime, čak 80% ljudi koji posećuju ovu instituciju to čine isključivo sa ciljem da vide Leonardovo remek-delo. A šta tek reći za milione predmeta koje krasi zagonetan osmeh dame sa ove slike? Mona Liza, međutim, nije uvek imala status kao danas.
Veruje se da je slika nastala u periodu između 1503. i 1506. godine. Osim poštovaoca renesansne umetnosti, malo ko je znao za nju do početka 20. veka. Mada je slika svojevremeno visila u sobi Napoleona, a kasnije i u Luvru, ona nije bila najpoznatija slikani u prostoriji muzeja u kojoj se nalazila, a kamoli šire. Jedan engleski kritičar je želeo da to zauvek promeni. Njegovo ime je Volter Pejter, a esej koji je napisao o Mona Lizi je dosta učinio za njenu promociju u intelektualnim krugovima tadašnje Evrope. Oskar Vajld je samo jedan od velikana koji je postao poštovalac ove Leonardove slike. Ipak, to nije bilo dovoljno da ona stekne popularnost kakvu ima danas. Za to je pre svega bila zaslužna pljačka Mona Lize.
„Mona Liza“ je danas izložena u Luvru
Ona se dogodila 1911. kada je građevinski radnik Vinćenco Peruđa, inače zaposlen u kompaniji koja je povremeno radila za Luvr, zajedno sa svojim saučesnicima Vinćencom i Mikeleom Lanćelotijem ukrao sliku. Vest o krađi Mona Lize je odjeknula celim svetom i gotovo preko noći učinila ovo delo opštepoznatim. Centar Pariza je bio oblepljen posterima sa likom misteriozne dame sa slike, a to je samo povećalo interesovanje javnosti za Mona Lizu pa kada je konačno pronađena dve godine kasnije, ljudi su pohrlili sa svih strana planete da je vide uživo.
Zanimljivo je da su se prestupnici odlučili na ovaj potez iz patriotskih razloga. Oni su, naime, smatrali da ovo remek-delo renesanse zaslužuje da bude u njihovoj domovini, gde je i nastalo. Upravo zbog toga je i oktriveno ko je bio odgovoran za pljačku jer ju je Vinćenco nakon dve godine skrivanja ponudio galeriji Ufici u Firenci. Slika je na ovom mestu čak bila i izložena dve nedelje. Kada se 1914. ponovo našla u Parizu, odmah je probudila veliko interesovanje javnosti koje evo već više od sto godina kasnije, i dalje ne jenjava.
Izvor: citymagazine.rs
