Tvrdili da ovo mesto podseća na grobnu humku. Nazivali su ga Božjim zamkom i verovali da je njegovu izgradnju naručio lično arhanđel Mihailo 708. godine. Navodno je tražio od biskupa Avranša da ovde sagradi crkvu, a kada mu želja nije uslišena, biskup je kažnjen rupom u lobanji.
Benediktinski monasi su na ostrvu 956. godine osnovali manastir čija je izgradnja trajala više vekova. Masivne zidine u svom središtu kriju romanički dvorac iz bajke sa naknadnim gotičkim dodacima. Centralni deo zauzima opatija okružena vrtom u kome su monasi gajili lekovito bilje. Zlatna statua arhanđela Mihaila sa samog vrha opatije gospodari okolinom.
Sve do 1800. godine nije postojao izgrađen prelaz do ostrva. Hodočasnici su birali vreme za posetu u zavisnosti od plime i oseke koje se smenjuju jezivom brzinom. U toku proleća more se povlači čak i do 15km ostavljajući za sobom živo blato, u kome su posetioci nekada gubili živote. Sa druge strane, uz nastupanje plime, voda nosi sve pred sobom. Tek u 19. veku izgrađen je nasip da bi olakšao prilaz.
Ostrvo je pratila burna istorija. Iako su zauzeli celu Normandiju, Englezi nikada nisu uspeli da se dokopaju Mon Sen Mišela, prvenstveno zbog nepristupačnosti i njegovih masivnih zidina. U doba Francuske revolucije služio je kao politički zatvor pod grotesknim imenom Slobodno brdo. U njemu je bilo zatočeno oko 300 protivnika Republike, uglavnom iz redova sveštenstva. Nesrećni zatvorenici imali su neku vrstu točka-dizalice koja je služila za dostavljanje hrane preko zidina. Zatočenici su je pokretali krećući se unutar točka, kako danas obično rade kućni ljubimci: hrčci ili miševi.
Viktor Igo je govorio da je Mon Sen Mišel za Francusku isto što su piramide za Egipat i bio je jedan od prvih koji se zalagao da se mesto proglasi nacionalnim spomenikom. Ostrvo je danas najveća atrakcija Francuske, odmah posle Pariza. Njegove ulice, standardno za turističko mesto, obiluju hotelima, restoranima i radnjicama sa suvenirima. Ovde je proslavljena i posebna vrsta omleta koja se služi iz posuda napravljenih još u 19. veku. Turisti obično ne mogu da odole ni biskvitima “Mere Poulard” koji se proizvode već 200 godina, kao ni čuvenoj jagnjetini poznatoj po specifičnom slankastom ukusu na koji je uticala ispaša na “slanim livadama” oko manastira.
Zamak je poslužio kao lokacija za snimanje više filmova, između ostalog jednu od verzija “Tri musketara”. Inspirisao je i utvrđeni grad Minas Tirit iz “Gospodara prstenova”.
Na ulazu u gradić i danas se nalazi natpis sa podacima kada nastupaju plima i oseka i amblem grada: lososi koji plivaju u različitim smerovima. Kada god da odlučite da posetite Mon Sen Mišel imajte na umu plimu, da vam se ne bi dogodilo da morate da plivate do obale.
Korisni linkovi:
Normandija i manastir – korisne informacije
Tripadvisor – iskustva posetilaca
Tekst: Katarina Hadži – Minić
