U životu svakog od nas, pored ljubavi, koju osećamo za naše nabliže, koji nas okružuju postoji neko iz komšiluka ko se izdvaja od drugih.
Čim je učiteljica rekla da pišemo o nekom komšiji, ni trenutak nisam razmišljao o kome ću, osim o Bošku.
Otvorena knjiga i na celoj strani on sa crnčetom u rukama, na stolu kod njegove majke, ostalo je silovito sećanje u meni. Dok listam tu knjigu razna osećanja i izrazi lica se smenjuju.
Lekar, hirurg, po profesiji…Moj omiljeni komšija, svuda po svetu leči kao i to crnče i ko zna još koliko žuth i belih. Mama mi je pričala gde radi, kakve su operacije, pričala mi je o njegovim putovanjima, odgovornosti i požrtvovanju. Visok, smeđ, muške frizure.
Boško je vrednog duha, nasmejan i blage naravi, a izuzetno hrabar i nesebičan, speman da u svakom trenutku priži pomoć i podršku.
Zbog njega se kolebam šta ću biti kada porastem, a nekada sam želeo da se bavim samo fudbalom.
Ne viđam ga tako često, ali kad god ga sretnem, divim mu se. Svakako mi je želja da moj život, bar upola bude zanimljiv kao i njegov.
Jedan je moj komšija Bole.
Autor: Vuk Račić odeljenje IV3 OŠ „Radoje Domanović“ Kragujevac
Učiteljica: Biljana Nikić
