Ove srede Milan Jevđić biće gost Tatjane Vojtehovske u emisiji “Život priča” na TV Prva, a nakon što budete čuli kakav trnovit put prelazi da bi opstao u svojim ambicijama shvatićete koliko često mi ostali imamo samo izgovore za lenjost i nezahvalnost za prilike koje nam je život pružio. Mnogi od nas, koji smo Milanova generacija, će se postideti i shvatiti da zapravo u životu i nemamo stvarne probleme.
Jel imaš šta da jedeš trenutno?
Nemam, rekao je.
Bilo je skoro 7 uveče. Šta si danas jeo, pitala sam?
Ništa, rekao je
Milan Jevdjić, koji je sam od 16te god i koji kad položi ispit javi nama u #ŽivotPriča , jer nema kome.
Milan je student pete godine medicine. Nikada nije pao nijedan ispit iako, praktično, nema ni uslove da studira. Imao je samo 20 dana kada su se njegov otac i majka razišli. Prva uspomena iz detinjstva su mu teške batine koje je dobio od očuha. Imao je tada oko četiri godine i popucale krvne sudove na nagoma, nastale od očuhovih udaraca. Sam je doneo odluku da se od njih odseli i počeo je da živi s bakom i dekom.
Otac ga nikada nije želeo, a majci je bilo svejedno, jer se nikada nije borila za to da živi s njom. Pošto mu je deka umro kada je bio mali, ostao je samo s bakom u trošnoj kući u Severovu, selu zlatiborskog kraja. Imao je 16 godina kada je izgubio i baku i ostao potpuno sam.
Ipak, znao je samo da želi da postane lekar, ali odgovore na pitanja kako će da nađe hranu i završi školu nije imao. Počeo je sam da se izdržava. Radio je fizičke poslove, konobarisao i bio velika maskota guske. Dešavalo se da po dva dana nema šta da jede, ali je imao cilj. Tako je uspeo i da završi srednju školu i upiše medicinu, jer jedino mu je san ostao u životu kao zvezda vodilja koja mu ne da da potone.
Dok njegovi vršnjaci okruženi roditeljskom pažnjom, ljubavlju i novcem studiraju bez previše briga, Milan je naučio koliko je teško zaraditi za svaki obrok i za svaki račun. Zna ovaj momak koliko koštaju kilovat struje, pola hleba i kilogram krompira, kutija praška za veš, topla soba…
– Sve se u životu prebrodi. Oca sam video tek nekoliko puta i uvek na sudu, jer on već godinama ne plaća moje izdržavanje. Trebalo je da uplati oko 100.000 dinara zaostale alimentacije, ali ništa od toga nije bilo. Digao sam ruke, nemam više volje da stopiram da bih stigao do požeškog suda, samo da bih doživeo novo razočaranje. Majku koja živi u Arilju viđam jednom ili dva puta godišnje. Meni je vremenom postalo lakše bez ovih kontakata – rekao je Milan za Novosti 2013.godine kada je postao brucoš.
Milan danas živi u stanu u koji mu nikada niko nije došao, jer ga je sramota da tu bilo koga uvede. Zove je “vila promaja”, a trudi se da tu promaju ima i u svojoj glavi. Zato nakon zatvaranja čitaonice i biblioteke, u kojoj uči jer nema novca za knjige, odlazi u duge šetnje, kako bi po odlasku u stan odmah zaspao. Tako sebi oduzima vreme za razmišljanje, jer ako ostane sa svojim mislima, onda nema više želju da se probudi.
On ne zna da li će ovog vikenda imati šta da jede, ali mu od toga teže pada što je sam.
– Ja sam došao da vam kažem da se u životu sve može, ali ako vi sami to hoćete – rekao je Milan u emisiji “Život priča” u kojoj možete čuti celu ispovest ovog mladog, upornog čoveka.
Opanak, Novosti, Noiz
