Ima tek 23 godine i dve diplome – Biološkog i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U indeksima oba fakulteta sve desetke. Vojislav Gligorovski trenutno je na doktorskim studijama u Lozani. Iako je posle osnovnih studija sledeća stepenica master, preskočio je dve pošto je fakultet u Švajcarskoj procenio da može odmah na doktorat.
Foto: Večernje novosti/Privatna arhiva
U razgovoru za „Novosti“, iz Lozane, Vojislav ističe da dugoročno planira da se vrati u Srbiju. Misli da to neće biti odmah posle odbrane doktorata jer, kako kaže, smatra da još neće biti dovoljno spreman za nastavak naučnog rada kojim planira da se bavi. Dodaje i da je oduvek imao „odrešene ruke“ od porodice čime da se bavi u životu. Na listi fakulteta, tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja, bili su – istorija, geografija, režija…
Ipak, u odluci da upiše dva fakulteta, koja su naizgled nespojiva, presudila je ljubav prema biologiji i matematici. Iako je biologija bila prvi izbor, nije želeo da zapostavi matematiku, tim pre što je maturant Matematičke gimnazije.
– Veoma je bitno studirati ono što volite, a ne šta je želja roditelja, ili nekog drugog – poručuje Gligorovski. – Nije bilo lako, ali nije bilo ni velikih odricanja. Na biologiji su predmeti veoma obimni, a knjige imaju po hiljadu i više strana. U gradivu ima i lekcija koje su totalno bespotrebne studentima. Mene interesuju genetika i molekularna biologija, ali sam morao da učim i stotine vrsta biljaka i životinja. Na elektrotehnici me je gotovo sve interesovalo.
Diplomski rad na elektrotehnici i poslednji ispit na biologiji, odbranio je i položio dan za danom. Uporedo je pripremao i polagao ispite sa oba fakulteta. Naravno, pod uslovom da su vremenski bili usklađeni. Mesec dana pred ispitni rok nije izlazio iz kuće, sedeo je i učio. Odlazio je na predavanja za koja je procenio da će mu koristiti, dok su vežbe bile obavezne.
– Trenutno sam na doktorskim studijama „Kvantitativna i računarska biologija“, koje spajaju elektrotehniku, matematiku i biologiju – ističe Vojislav. – Traju četiri godine i organizovane su kao rad na projektu. Od druge godine bi trebalo da počnem da radim kao asistent. U Švajcarskoj se ogroman novac ulaže u nauku, tako da je teško uporediti uslove za rad u laboratoriji ovde i u Srbiji. Osnovne studije kod nas su odlične, a za dalje usavršavanje bolji su uslovi u inostranstvu.
Nostalgija
Iako u Lozani iam naših studenata, Vojislav kaže da mu nedostaju porodica, prijatelji, Beograd…
– Nisam očekivao da će mi toliko nedostajati sve – kaže on. – Lozana je mali grad, okružen planinama. Iako je sve to lepo, sređeno, navikao sam na Beograd, prijatelje, gužvu…
