Mlada Vranjanka Sanja Petrov (26), studentkinja Učiteljskog fakulteta, već šest meseci radi u gradu Marsaskala na Malti, sa decom sa posebnim potrebama. Put Malte je krenula, gotovo bez razmišljanja, jer je za nju ovaj posao veliki profesionalni izazov.
Foto: Večernje novosti/Privatna arhiva
– Posle šest meseci rada na Malti mogu da kažem da bih volela da po isteku jednogodišnjeg ugovora, u Srbiji prenesem svoja iskustva i znanja stečena ovde u Centrima za rehabilitaciju i edukaciju dece sa nekim poremećajima iz autističnog spektra – kaže Sanja.
Na Maltu je otišla preko Evropskog volonterskog servisa. Kako objašnjava, ovu omladinsku razmenu finansira Evropska komisija i učesnicima su pokriveni troškovi smeštaja, hrane, prevoza i mesečnog džeparca.
– Mene je poslala organizacija iz Niša, Klub za osnaživanje mladih, a moj „domaćin“ je INSPIRE. Glavna okupacija im je inkluzija osoba sa invaliditetom i pružanje dodatne podrške deci, mladima i odraslima – kaže mlada Vranjanka.
Objašnjava da u ovoj ostrvskoj državi usred Sredozemnog mora postoje tri velika centra. Ona radi u Marsaskali, u Centru za terapiju i rehabilitaciju, na programu sa školskom decom.
Deca školskog uzrasta dolaze na časove plivanja, kognitivne radionice, terapeutsko jahanje konja i igre u jahačkom klubu kao i sesije u fenomenalnim multisenzornim sobama. Takođe, svakog petka sam u drugom centru u Bulebelu gde sa koleginicom iz Italije radimo sa predškolskom decom na muzičkom projektu koji smo predložile i dobile mnogo pohvala za isti jer se kod dece zahvaljujući aktivnostima na našim muzičkim radionicama vidi napredak u socijalizaciji, a pogotovo u komunikaciji – prenosi svoja iskustva ova mlada buduća učiteljica.
Praveći paralelu sa iskustvima koja je stekla dok je obavljala praksu u vranjskim školama, kaže da sve ove aktivnosti koje se sprovode na Malti nisu ni skupe ni zahtevne za organizaciju.
Potrebna je volja i malo bolja edukacija studenata na ovu temu, tek sada uviđam da se deca kod nas ne tretiraju adekvatno i da im je funkcionisanje otežano. Sa druge strane smatram da prosvetari moraju da budu ti koji će ići korak ispred i pomoći prevashodno deci, a zatim i njihovim roditeljima – zaključuje Sanja Petrov.
Sanja sa decom, ali i ostalim „kolegama“ iz Turske, Španije, Italije i Nemačke komunicira na engleskom jeziku. Svako od njih je dao poseban doprinos, a najveća nagrada im je – dečji osmeh i njihov zagrljaj.
Master
Sanja Petrov razmišlja da po povratku u Srbiju privede kraju školovanje, a da joj tema završnog rada na fakultetu bude upravo rad sa decom sa posebnim potrebama.
Izvor: novosti.rs
