Prema mišljenju egiptologa, izgradnja ove piramide trajala je oko 20 godina. Završena je oko 2560. godine pre nove ere, a ostala je najviša konstrukcija koju je čovek napravio više od 3.800 godina.
Bez sumnje, to je najpoznatija relikvija starog Egipta koja je i dan-danas pokrivena velom misterije.
Procene govore da se Velika piramida sastoji od skoro 2.3 miliona blokova. Blokovi tura, kamena koji je korišćen za njeno pokrivanje, uzeti su iz kamenoloma koji su se nalazili sa druge strane reke. Međutim, neki od najvećih granitnih blokova, poput onih pronađenih u takozvanoj kraljevoj komori, doneti su sa Asuana udaljenog više od 800 kilometara. Najteži granitni kamen teži više od 80 tona.
Specijalna tehnologija obrade kamena podrazumevala je sečenje blokova tako što su u njih ubacivani drveni klinovi. Zatim bi potopili blokove u vodu, a pošto bi klinovi upili vodu, klinovi su se proširivali i tako razbijali blokove. Nakon što bi ih isekli, kamenje su nosili čamci duž Nila, sve do gradilišta.
Za potrebe Velike piramide potrošeno je oko 5,5 miliona tona lokalnog krečnjaka i čak 8.000 tona granitnog kamena iz Asuana. Ovim brojkama treba dodati i 500.000 tona maltera koji je bio potreban za izgradnju piramide. Ono što je možda još impresivnije jeste da je, kada je završena, Velika piramida bila obložena belim savršeno izglačanim i precizno uklopljenim „kamenim pločama“. Ova kamene ploče belog krečnjaka bile su komplikovano isečene i pažljivo polirane.
Drevni neimari morali su izuzetno pažljivo da seku ove komade kamena kako bi se pravilno uklapali. Zahvaljujući ovoj beloj glatkoj kamenoj oblozi, piramide su imale znatno efektniji izgled koji je ostavljao potpuno drugačiji utisak od današnjih piramida.
Šta se desilo sa kamenim oblogama?
Odgovor na ovo pitanje nas vodi u 1303. godinu kada je Velika piramida preživela veliki zemljotres. Iako se nije srušila, stradale su upravo ove ukrasne bele ploče.
Kasnije, 1356. godine, Bahri Sultan An Nasir ad Din al Hasan sakupio je kamen i od njega izgradio džamiju i tvrđavu u blizini Kaira. Pored toga, Muhamed Ali Paša iskoristio je kamen Velike piramide u ranom 19. veku za njegovu Alabaster džamiju, takođe u Kairu.
Prvi arheolozi koji su došli sa zapada da istražuju Veliku piramidu u Gizi, primetili su velike gomile slomljenog belog ukrasnog kamena u njenom temelju. Slomljeni kamen je uklonjen kako bi proces istraživanja bio nastavljen, ali bez obzira na to, ostaci baš tog kamena i dalje se mogu naći postavljeni oko baze Velike piramide i dovoljni su da pokažu preciznost tadašnjih neimara koja nas iznova oduševljava.
Mnoge teorije pokušavaju da odgovore na pitanje kako je ovo arhitektonsko čudo podignuto i često su odgovori u suprotnosti jedni sa drugima. Grci su verovali da su korišćeni robovi, ali savremene teorije tvrde da je izgradnja Velike piramide podrazumevala radnu snagu verovatno desetina hiljada kvalifikovanih radnika hijerarhijski organizovanih po grupama, piše Vintidž njuz.
Bez obzira na to, drevni Egipćani su zaista uspeli da izgrade strukturu koja je položila test vremena. Naizgled skoro nemoguć zadatak, ali, kako se ispostavilo, Velika piramida i dan danas prkosi vremenu i prirodi.
Izvor: dnevno.rs
