Mister No (II deo) [Živeći u Manausu kao nekoj svojoj bazi, Mister No, hteo – ne hteo, iz raznovrsnih razloga bude uvučen u brojne avanture]
predah u nežnom društvu
Verni pratilac u brojnim avanturama njemu je Oto Kruger – bivši SS vojnik, protiv svog ubeđenja. Ekspert je u rukovanju nožem, i često frustriran kad se čini osvrt na njima blisku prošlost i (lošu) reputaciju koju je u svetu stekla njegova nacija. Tu je i Dana Vinter, pevač i gitarista, Fil Maligan, bivši saborac na Pacifiku i privatni detektiv, barmen Paolo Adolf i drugi.
Da podsetimo, u njegovom životu važnu ulogu igraju žene. Mister No je veliki zavodnik i vetropir, koji vešto izbegava da se kraj neke i skrasi. Jedna od važnijih svakako je profesorka arheologije Patriša Roulend, zatim pilotkinja Debora, zanosna Miranda itd.
Moram pomenuti, sa izvesnom gorčinom, jednom prilikom, kad je već bio „pečen“ da zasnuje porodicu (v. „Dvoboj na nebu“, LMS 787, i posle njega), devojka čijeg se imena nažalost ne sećam, sticajem tragičnih okolnosti, gubi život! Takođe strada i njen brat, robusni poručnik Teikseira, kome je Mister No u međuvremenu morao da potvrdi svoje časne namere.
Rekli smo da su dogodovštine ovog junaka u glavnom smeštene u 50-e godine prošlog veka, sa po nekim osvrtom na veliki svetski sukob pre toga. Po mojim informacijama, italijanska izdanja regularno prate ovog junaka najdalje do 1969. godine, a opet znatno kasnije njemu se putevi ukrste i sa čuvenim Martijem Misterijom! Kao neko ko se uz nekadašnja izdanja LMS razvijao uz Mister No-a, rekao bih da ni onda, ni sa ove razdaljine, nisam uočavao neku naročitu višedecenijsku distancu u odnosu na našeg junaka – nekonvencionalni način života i avanturistički duh, kao i često pomanjkanje nekog ubedljivog urbanog ambijenta, te npr. nenaglašenost tehnoloških i modnih elemenata, održavali su moju pažnju na suštini avantura, realizovanih dobrim delom u predelima gde se vreme i danas ionako sporo pomera, stvari se sporo menjaju. A gde se sve to dešavalo? U poprišta zbivanja spadaju: Brazil, naravno, razne zemlje Latinske Amerike, zatim već pomenuti, i još neki, predeli Dalekog istoka, a u brojnim epizodama LMS između 930. i 980. avanture odvijaju se u raznim zemljama Afrike. U novije vreme, sa izdavanjem avantura, o Džeriju Drejku krenuo je „Veseli četvrtak“, na zadovoljstvo poklonika stripa koji pamte i mnogo bolja vremena za ovaj medij, sa nadom da će i neki novi klinci krenuti bar donekle našim stopama.
Od „starih dobrih izdanja“ ja bih sa nekom ličnom notom izdvojio trilogiju LMS od 912 do 914: „Zlatna reka“, „Vesela udovica“ i „Bezimeni protivnik“ – možda ne baš najubedljivija, ali meni lično jedna od dražih i uzbudljivijih storija, svakako. Radnja prati traganje za davno potonulim zlatom, pri čemu se Mister Nou ukrštaju putevi sa četvoricom negativaca, pri čemu je svaki od njih po nečemu osobito okarakterisan. Jedan od njih je njegov stari znanac Boris T. a na kraju se pojavljuje i bivši vođa ove četvorke za koga već verovahu da je mrtav. U medjuvremenu Mister No je proveo dosta prijatnih i otkačenih trenutaka sa prelepom Odri, koja se prethodno čak bila „zadesila“ i u kraćem braku sa ovim poslednjim prestupnikom (sažalila se na njega dok ga je viđala u zatvoru)! Ipak, glavno iznenađenje je da Džerijev znanac, stari Simon, zapravo drži ključ svega – on im šeretski, uz obećane pozamašne nagrade, iznajmljuje lađu i ronilačku opremu, a nakon što ova četvorica konačno stradaju i sve se smiri, Mister No se doseti (na obostrano zadovoljstvo!) da ovaj oko vrata ima svežanj ključeva od brojnih bankarskih sefova, za zlato koje je pronašao i koje strpljivo čuva – „za starost“!
Mišo Koprivica je od svog ranog opismenjavanja veliki ljubitelj stripova, a tu sklonost nije zasenio ni razvoj interesovanja prema lepoj književnosti, raznolikoj stručnoj literaturi, prema raznim (sup)kulturnim sadržajima uopšte. Svoje malo bekstvo i nadgradnju nad zamućenom kolotečinom nalazi i u pisanju i konzumiranju poezije, uživanje u slušanju muzike i skromnim porodičnim kretanjima. Oženjen je i otac dvoje dece.
