Miroslav Mišel Boltres, bogotražiteljni pesnik Serbski, rođen je trećeg dana meseca julija 66. godine dvadesetog stoleća na desnoj obali Dunava, u negdašnjem prestolnom, a danas umetnički utvrđenom Gradu Smederevu.
Piše klasičnu poeziju, haiku, rubaije, kratke priče i zapise, aforizme.
Prvu Zbirku „365 haiku pesama za dobar dan i laku noć“ objavio s’ jeseni 2011. godine obeležavajući 30 godina književnog rada.
Fragmentarno (sa po par pesama) prevođen na ruski, italijanski, engleski, japanski i arapski jezik; zastupljen u više od stotinu zbornika, rukoveti, almanaha, prisutan na brojnim pesničkim manifestacijama, festivalima, susretima, maratonima, promocijama…
Učesnik Prvog evropskog Facebook festivala u Novom Sadu 2010. godine.
Počastvovan sa više književnih nagrada i priznanja do današnjih dana.
Član je Saveza književnika u otadžbini i rasejanju (SKOR-a) i predsednik Ogranka Smederevo, a član je i Književnog kluba „Miroslav Mika Antić“ iz Inđije, Udruženja balkanskih umetnika i Hrvatskog književnog društva (HKD-a) iz Rijeke i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS-a).
Zbirku bogotražiteljnih pesama „Blagost božijeg gnezda“ objavio je 2014. godine u izdanju UK-a Raskovnik, a Zbirku „Krik“(posvećena borbi protiv narkomanije) u elektronskom izdanju Udruženja Balkanskih Umetnika početkom 2015.
Jedan je od osnivača i predsednik Umetničkog kluba RASKOVNIK, Smederevo, Srbija.
Danas živi, piše i stvara, još uvek, u Gradu Smederevu, na desnoj obali Dunava.
VINSKE TAJNE
Da li noćas Dionis
Vino služi i nama
Od ljubavi pjanima,
Na pragu sudbine
– Skitnicama…
Dok boginja Afrodita
Na postelji od ruža
Lepotom opijena
Obnažena spava…
Sanja svoga Pana
Kako u frulu svira
Na padinama Olimpa,
U zagrljaj doziva…
………………….
Da li noćas peharnik
Od božanskog podruma
Od nas beskućnika
Ključeve prikriva…
Dok nas miris vina
Na usnama doziva
Da opet zakoračimo
Opčinjeni u dan nevidelni…
…………………..
Ljubimo te noćas svi
Veseli, tužni i bezimeni
Boginjo vinskih tajni,
Molimo te neutešni
Dveri nam slasti
Božanskog pića podari…
Slavićemo večno tebe
Dok zemljom hodamo,
Mi – beskućnici pjani
Za ljubav i vino rođeni…
EOL
Krik crvene magle…
Kameni cvet
U obećanoj zemlji
Smisao života
Ili elegije…
Eol predskazuje
Jednom belom ružom
Tragičan kraj pesme
Ili pesnika…
NEDOVRŠENA PESMA
Jedne će noći stati,
Možda – baš ove
Ovo ludo srce moje
U osvit zore, dok se sunce
Na istoku kupa…
Ući će ti jedan zrak u sobu
Gde snevaš snove o životu
Da nežno ti pomiluje kosu,
Poslednji put u ime moje ljubi…
A, ti si znala da sam pesnik,
Da ti često pevam
Kroz sve stihove moje
I sve su pesme za te napisane,
Osim ne dovršene pesme ove…
Jer, ni ti, ni ja, nismo znali
Da će baš noći ove stati
U pesniku – ovo ludo srce moje…
A, živeo sam život od oblaka,
Ljubavnica meni beše strofa svaka
I sve su pesme bile moje žene,
Al’ od deva svih zemaljskih
Ja voleo sam, ja ljubio sam
Samo tebe…
A, ti si znala da sam pesnik,
Da ti često pevam
Kroz sve stihove moje
I sve su pesme za te napisane,
Osim ne dovršene pesme ove…
Jer, ni ti, ni ja, nismo znali
Da će baš noći ove stati
U pesniku – ovo ludo srce moje…
PESNIKU RECI…
Pesniku reci ko još veruje u čuda
Osim lažnih proroka i vrlih popova?
Deca – njihova je duša uvek čista!
Pesniku reci ko još bojama menja svet
Osim začaranih slikara i retkih molera?
Deca – ona slikaju u pesku vremena!
Pesniku reci ko još veruje u bolje sutra
Osim retkih prosijaka i šarenih klovnova?
Deca – ona su ključ našeg opstanka!
………………………………….
Pesniku reci ko su svi ti likovi:
Proproci, popovi, slikari,
Moleri, prosjaci i klovnovi?
Svi su oni nekada bili deca…
PORUŠENA KUĆA
Kuća u kojoj je živela
Devojka sa očima boje meda
Ne radja više pepeo kraj ognjišta
U malom vrtu nekada belih ruža
Sad raste cvet Dan i Noć
Danima gledam slomljen krov
I kroz njega komadić neba
Ne znam kuda je otišla
Devojka sa očima boje meda?
O njoj razmišljam i noć i dan…
RAZGOVOR S’ JESENJINOM
Mi nismo rođeni u istoj kući,
Nismo živeli u isto vreme,
Nismo pevali pesme o istoj zemlji
Bilo nam je zajedničko samo to
– Bili smo dušom Sloveni.
Po ugledu na Tebe druže
Danas lutam svetom razbarušen
Ni Ti nisi bio skroman tada,
Ni ja nisam sada skrušen
Nismo voleli ni iste žene,
Al’ smo voleli i grešno i često
Ni iste nam krčme nisu bile ognjišta,
Al’ smo u mnogima vino pili
Do zora nam budnih i nemili
I mnogo i žestoko i često,
U svakoj od njih znalo se
I naš sto i naše mesto pod njim
Pisali smo stihove klete
I voleli naša sela rodna
Patili smo do rođenja za plavim
Daljinama i drumovima dalekim
Al’ u gradovima ostali smo stranici,
Bili i tužni i pijani…
Ti – Jesenjin
Znameniti poeta Ruski!
Ja- Boltres
Nepoznati pesnik Srpski!
I još da Ti kažem druže
Reč-dve na kraju:
Ti i ja, po prvi put srešćemo se
U nebeskom zavičaju!…
HAIKU PRVENAC
Miroslav Mišel Boltres u svom prvencu haiku poezije veoma istančano nudi najdivnije slike iz života i prirode. On se vešto igra rečima gradeći najfinije motive. Čitanjem njegovih stihova zalazimo i do mnogo nedokučivih stvari, a ujedno saznajemo kakve je događaje i viđenja i sam imao prilikom nastajanja.
Kao što znamo haiku poezija veoma kratkim stihovima oslikava mnogo toga što bi se u drugoj formi oteglo na više strana. Upravo se lepota krije u tome – kratko i jasno.
Njegov talenat, sposobnost pronicanja u biti stvari jasno otkriva čulne senzacije. Reči su jednostavne, jasne, razumljive. Pesme odišu duhovnošću, ljubavlju, toplinom, radošću života, postojanja.
Zbirka je nalik najlepšoj niski ćilibarskih perli koje nesebično propuštaju zrake sunca i svojom medonosnom prozirnošću mame naša čula i vode u sanjarenje. Svaka perla, odnosno pesma je pak celina i kao takva kazuje svoju priču oslikanu najlepšim bojama, ispisanu najfinijim notama. Upravo zbog toga bilo bi veoma dobro da zbirka zađe u škole i druži se sa djacima, jer obilje slika dato stihovima može podstaći na razmišljanje i ilustrovanje.
Rekla bih da je ovo stihovana slikovnica, skrivalica koja će probuditi mnoge talente i načiniti dobre ljude, plemenitih duša.
Prof. Ljiljana Gligorijević
