Kad poteram Vranca kasom
nebo mi se vedro smrači,
čim u galop naglo pređe
i brzinu prekorači.
Pa mi mnogo bude žao
što na vreme nisam pao!
Ne dam više da mi kida
ionako tanke živce,
skinuću mu bez pitanja
sve četiri potkovice.
Uzjahaću potom Vranca
al mu neću dati mira,
dok ne vidim kako poljem
bos po trnju galopira.
Pa kad malo smirim živce
vratiću mu potkovice!
