Kuda u žedne noći u nesanice duge
Kuda s uzglavlja bela – belim što noći budi
I iste duge sate dugim ćutnjama nudi
Uz noćnik što niz jutro goni studene pruge
Do nedra pritisla suša dubrave noćna sada
I ne miruju sati pod srcem – ko pod nebom
Što isto kažnjava gladju ko kada daruje hlebom
I tudjom kišom zbori da zemljom jutro vlada
I večno tudjim jutrom zeleno semenje trese
Ko da mi nije svu noć mučilo plodorode
Bolna sam – svetlo od jutra gorak je krčag vode
Gorak – jer zdrava ruka usni ga mojoj prinese
I ne kušam šta noćnik od jutra nudi niz pruge
A zedj sam – svaki bi damar do mokrih borovih grana
Ja noćas moram nekud – protiv nebeskih strana
Moram od sebe poći u nesanice duge
I zato – Krčage puni i sedlaj konja vrana
Makar ti nikad više očiju ne videla
Ne kuni – Potom ću lakše na ista uzglavlja bela
Položiti tu sebe što jutro ne poznaje
Na predlog prijatelja, objavljujem nagrađenu pesmu ŽEDNE NESANICE, sa završnice susreta OHRIDSKI POETSKI BISER, Ohrid 2022.
Fotografija sa brodića- napravljena je ovoga jutra ! A plava boja Ohrida je – stvarno plava!
26.6.2022.
