Miriše zima,
da te bar ima,
u dugim hladnim noćima,
a tebe nema…
Odzvanja eho mog glasa, koji
ti pozivom ime zatalasa, da
odjekuje kroz svemir ceo,
možda ga i Deda Mraz čuje,
pa me za godinu Novu obraduje,
da tvoja senka u moj pogled uđe,
da se glas radosti umesto jecaja
čuje, da usnule probudiš emocije,
zaprečiš put beznađa i pada,
tvoj korak da mi bude nada,
da spere čemer sa duše.
Prećutno, tiho,
da spokoj doneseš,
ljubavlju da se nametneš.
Ćuti, u tišini se bolje razume, a ne priča…
Osluškuj, dok zima zavlači svoje
prste, kroz svaki uzdah što srećom
vapi, zove i traži dodire nežne
da smire nemir u tišini,
koja pogledima našim govori…
Kraljica zima donosi sreću, raširi ruke,
radost da primiš do nebe i više,
najveću. Udahni ljubav i živi!!!
