Fantastičan rezultat postigli su naši paraolimpijci na nedavno završenim Paraolimpijskim igrama. Fenomenalan uspeh su postigli srpski sportisti, a jedan od heroja iz Brazila je i Miloš Mitić momak rođen 1987. godine u Užicu. Atletikom i disciplinom bacanje čunja počeo je da se bavi pre nekoliko godina, a od 2014. godine beleži odlične rezultate i gotovo sa svakog takmičenja donese medalju. Na Paraolimpijskim igrama osvojio je srebrnu medalju, kojom je ispunio najveće snove svakog sportiste. Po povratku iz Rija bio je voljan da izdvoji vremena, i da se još jednom priseti velikog uspeha.
Miloše, prvo da ti čestitam na velikom uspehu i osvojenoj medalji. Da li nam možeš reći kakvi su tvoji utisci o srebrnoj medalji i Paraolimpijskim igrama?
-Uroše, hvala na čestitkama. Što se utisaka tiče, oni su fantastični. Sama prilika da se bude i takmiči na Paraolimpijskim igrama je već nešto veliko, a osvajanje medalje je osećaj koji se ne može opisati. Kada znate da ste dali sve od sebe, da se to isplatilo i da ste predstavili svoju zemlju na najbolji mogući način, taj osećaj ispunjenja i ushićenja je neponovljiv – započeo je priču Miloš.
Ukoliko se ne varam, ti si počeo da se baviš atletikom za osobe sa invaliditetom 2011. godine. Kako si uopšte ušao u tu sportsku priču?
– Ja sam od svoje 4. godine u rekreativnom sportu i bavio sam se istim do povrede. Po povredi dve godine nisam ništa radio, a onda sam ponovo počeo da radim sa tegovima, jer mi je to bilo jako potrebno. Jednom kad vam sport uđe u krv, više nema povratka. Tada sam zajedno sa Željkom Dimitrijevićem počeo da treniram atletiku, on mi je predložio da se oprobamo u bacanju čunja i tako je to počelo, isprva rekreativno, a potom su počeli da stižu rezultati rada, ulazak u reprezentaciju i medalje sa velikih takmičenja.
Sigurno ti mnogo znači što je Željko Dimitrijević tvoj kolega po disciplini. Da li dobijaš neke savete od njega na velikim takmičenjima, pošto je on već iskusan paraolimpijac?
-Sa Željkom razmenjujem iskustva u trenažnom procesu, kao i sve što se tiče bacačkog treninga. Pored toga, velika je prednost za nas kada se pojavimo na takmičenju i protivnici znaju da moraju da pobede, ne jednog, već dvojicu.
Od 2014. godine beležis zaista sjajne rezultate. Osvojio si srebro na EP u Velsu, dok si bronzu osvojio na SP u Dohi. Da li si zadovoljan svojom dosadašnjom sportskom karijerom?
-Izuzetno sam zadovoljan, jer kao što vidite, zvanični rezultati su na svakom novom takmičenju bolji od prethodnih. U Velsu je to bilo 23.58m, zatim u Dohi 25.40m i sada u Rio de Žaneiru 26.84m. To je jedna uzlazna putanja, dokle god se nastavi, ja sam zadovoljan.
Da li misliš da će devet medalja sa Paraolimpijskih igara uticati da osobe sa invaliditetom dobiju bolje uslove za bavljenje sportom, jer moje mišljenje je da vaši rezultati nisu toliko priznati u društvu, i to se u narednom periodu mora promeniti?
-Mislim da hoće, jer je ovo najveći broj medalja do sad i prvi put da je takmičenje bilo medijski ispraćeno. Ljudi moraju prvo da se upoznaju sa paraolimpijskim sportovima, da se zainteresuju, nauče razlike i tek onda možemo očekivati veću popularnost, a samim tim i bolje uslove. Ipak, ne treba zanemariti ni dosadašnji napredak, imamo fantastični saradnju sa Ministarstvom omladine i sporta, ljudi su voljni da pomognu, ali i vaša uloga kao medija koji sve to prate i promovišu je ogromna.
Kakvi su tvoji dalji planovi, koja takmičenja te očekuju u nekom narednom periodu?
-Pre svega, moram napraviti kratku pauzu da napunim baterije, jer od januara ove godine radim i treniram i to mi je preko potrebno. Nakon toga će se lagano ući u trenažni proces i pripreme koje će prethoditi svetskom prvenstvu u Londonu, u julu 2017. godine – zaključio je Miloš Mitić.
