spot_img

Miloš M. Simić: Koža

Čuo sam da mesečina

privlači srodne duše

Pa zagledan u nebo

kao pas lutalica

Tražim pomilovanje

mesečevim menama

U novorođenoj smrti.

*

Juče sam gledao

usnulo jagnje

Kako daje kožu svome

vuku,

Jutarnju svetlost na

dlanovima svojim

I prozračno sive

oblake.

*

Radovao sam se kiši.

*

Orlovo pero tvori

ljubavnu pesmu

Pa se krijem u tvoje

zagrljaje!

Ne smej mi se,

Ne ujedaj pogledom

tišinu,

Ne brani vetru

besmrtnost!

*

Usporih korak da

osetim ljubav…

No, daljine malih

koraka su najteže.

*

Večernje nebo

prostranije je

pesmama zvezda

U noćima u kojima se

privlače srodne duše.

*

Gde si

Moje sve?

Miloš M. Simić 
Miloš M. Simić 
Rođen je 1986. godine u Kragujevcu. Po obrazovanju diplomirani pravnik, dok je po zanimanju spletom životnih okolnosti industrijski inženjer. Pisanjem počinje aktivno da se bavi od 2019. godine gledavši to kao na samo još jedan hobi. Učestvovanjem na književnim konkursima biva zapažen po svojoj originalnosti i kreativnosti od strane “Balkanske pjesničke unije” čime se jako ponosi, kao i osvojenom drugom mestu na “Sremskokarlovačkim pesničkim brodovima” 2021. godine za pesmu naziva “Pesma slavuja” inspirisan životnim delom Đorđa Balaševića. Svojim, kako kaže, skromnim doprinosom kulturi biva zapažen od strane izdavačke kuće Umetnički horizont te objavljuje svoju prvu zbirku pesama pod nazivom Mesečeva beseda (uz dve čaše vina i sat vremena) 2020. godine. U želji za daljim razvitkom svoje umetničke svesti, početkom 2022. godine stupa u saradnju sa portalom Pokazivač gde objavljuje svoje radove, ali i intervjue sa stvaraocima iz raznih oblasti umetnosti kako bi podstakao “novu generaciju sanjara da žive svoj san”.