spot_img

Miloš M. Simić: Golubovi

Zaćutao je lepet krila leptira

Krv se uliva u mutnu vodu

Čemu bi se i kamen postideo.

Povlačim ruku unazad.

A čemu bih svoj dlan pružio?

Kome?

Uvežbavam uloge koje sam

Od tebe naučio…

Dobro mi ide.

Raduj se.

A i svici su sami,

Ne lete zajedno kao lani

Ne čuju se pod prozorom vrapci,

Uvek odlete kad naiđu golubovi.

Raduj se.

Da te volim, raduj se.

Da te ne volim, raduj se.

Da sam tuđ, raduj se.

Da sam ničiji, raduj se

Kad me boli, raduj se.

Kad za mulj trampim krv!

Raduj se.

Daleko si.

Ja se još uvek divim mesečini.

Nekako se čini da postoji za nas

Usamljene,

Za neboderne sanjare neiscrpnog nadanja.

Za vesnike novog rađanja,

Za sve one kojima je jedan život malo da

vole.

Za njih pero vodi svoj let po papiru,

Sačuvaće malo ljubavi što je preostalo.

Zbog njih je svaka pesma, ne za tebe.

Raduj se.

Miloš M. Simić 
Miloš M. Simić 
Rođen je 1986. godine u Kragujevcu. Po obrazovanju diplomirani pravnik, dok je po zanimanju spletom životnih okolnosti industrijski inženjer. Pisanjem počinje aktivno da se bavi od 2019. godine gledavši to kao na samo još jedan hobi. Učestvovanjem na književnim konkursima biva zapažen po svojoj originalnosti i kreativnosti od strane “Balkanske pjesničke unije” čime se jako ponosi, kao i osvojenom drugom mestu na “Sremskokarlovačkim pesničkim brodovima” 2021. godine za pesmu naziva “Pesma slavuja” inspirisan životnim delom Đorđa Balaševića. Svojim, kako kaže, skromnim doprinosom kulturi biva zapažen od strane izdavačke kuće Umetnički horizont te objavljuje svoju prvu zbirku pesama pod nazivom Mesečeva beseda (uz dve čaše vina i sat vremena) 2020. godine. U želji za daljim razvitkom svoje umetničke svesti, početkom 2022. godine stupa u saradnju sa portalom Pokazivač gde objavljuje svoje radove, ali i intervjue sa stvaraocima iz raznih oblasti umetnosti kako bi podstakao “novu generaciju sanjara da žive svoj san”.