spot_img

Miloš M. Simić: Dim violine

Pokušaću danas da postanem dim,

Da se okačim o sate,

Da me uzdah otme.

*

Beli meseče pao si u proleće

Rastopljen njegovim mirisima.

*

Moje telo je već pronašlo

Jasnu granicu straha

Koju smrt iskušava.

*

To je bila sudbina!

*

Naš svet skovan od seksualnih predstava

Kao da smo plen nedovršene prošlosti

Ljubav je prolazna zabluda

Ukoliko ne izmislimo nove uloge.

*

Još uvek podrhtavaju žice

Ostavljene violine.

A naše oči videće jedan novi svet

Obojen napuštenim senkama…

*

Vetar, doduše, među zracima vija

A ako me ne odabereš

Zakucaću  svoj život za predvečerje.

 

***

 

Zasnovano na liku i delu Ibera Gutjeresa

Fotografija: Stefan Bainović

Instagram profil: MeetTheWorld

Miloš M. Simić 
Miloš M. Simić 
Rođen je 1986. godine u Kragujevcu. Po obrazovanju diplomirani pravnik, dok je po zanimanju spletom životnih okolnosti industrijski inženjer. Pisanjem počinje aktivno da se bavi od 2019. godine gledavši to kao na samo još jedan hobi. Učestvovanjem na književnim konkursima biva zapažen po svojoj originalnosti i kreativnosti od strane “Balkanske pjesničke unije” čime se jako ponosi, kao i osvojenom drugom mestu na “Sremskokarlovačkim pesničkim brodovima” 2021. godine za pesmu naziva “Pesma slavuja” inspirisan životnim delom Đorđa Balaševića. Svojim, kako kaže, skromnim doprinosom kulturi biva zapažen od strane izdavačke kuće Umetnički horizont te objavljuje svoju prvu zbirku pesama pod nazivom Mesečeva beseda (uz dve čaše vina i sat vremena) 2020. godine. U želji za daljim razvitkom svoje umetničke svesti, početkom 2022. godine stupa u saradnju sa portalom Pokazivač gde objavljuje svoje radove, ali i intervjue sa stvaraocima iz raznih oblasti umetnosti kako bi podstakao “novu generaciju sanjara da žive svoj san”.