Уторак (26. септемар 2016.године) вече у Народну библиотеку Вук Караџић на трен нам се вратио у Крагујевац Андреј Митровић: гласом, снимком, сликом, промоцијом књиге „Употреба историје“ и успоменена на животно дело његове породице и бројних пријатеља писане речи.
Књига за историчаре и најширу публику „Употреба историје” из колекције „Одговори” новинара Милоша Јевтића садржи разговоре са историчаром, универзитетским професором др Андрејом Митровићем који су воћени за Радио Београд у емисији „Гост“ Другог програма, вођених марта 1991. године. Књига се објављује на иницијативу Мирка Демића, директора Народне библиотеке „Вук Караџић“. Издавачи за књигу су крагујевачки Фиилолошко-уметнички факултет, кргујевачка Библиотека и крагујевачки Народни музеј.
Програм је водио новинар Ранко Стојиловић, а говорили су аутор, Мирко Демић, Миодраг Стојиловић, Ненад Ђорђевић, Љубинка Трговчевић.
„Сарадњом институција створила се сиенергија са којом је једино могуће представити велике људе који су оставли велики траг у овом граду. Андреј Митровић, наш крагујевчанин, дугогодишњи професор Универзитета у Београду и дописни члан Српске академије науке и уметности. Аутор Милош Јевтић и његови интервјуи од пре двадесет пет година са Андрејом Митровићем из његове дугогодишњег медијског пројекта разговора и дијалога „Свет разговора”. Одговори су кренули 1974. године у до тада невиђеном сат времена разговору без музике. Синоћ је Милош у Београду одржао вече под називом „Свет разговора“, којим је обележио осам деценија живота. Свет разговора су сведочанства 860 људских громада које су емитоване у 1 500 емисија“, преставио је аутора „Успомена историје“ Ранко Стоиловић.
Посетиоцима су онда презентирани одломци разговора и један део видео записа из емисије „Крагујевац што некад беше”, аутора Миодрага Стоиловића, који је вођен са Андреј Митровићем на кошаркашском стадиону у Великом парку.
Свако ново издање нам буди нове радости. Ми нисмо први пут у сарадњи са Милошем Јевтићем, пре неколико година објавили смо његове разговоре са Десимиром Благојевићем. Објавили смо његове „Родослове“, зборник и припремамо изводе из његових ликовних критика.
„У серији великих људи у Крагујевцу одвајам Срејовића и Митровића у којима има нешто комплементарног. Они су били ренесансни људи и имали су опсесије у стварима којиа су се бавили, али и у другим стварима. Види се у његовим делима да је Андреј волео књижевност. Писао је своја дела са посебним еланом. Важно је да нагласимо да је врему којима су вођени ови разговори „1991”година Андреј Митровић имао меру, у времену када су је сви изгубили. Данас смо добили потврду мда је град Крагујевац добио простор на престојећем Сајму Књига, на којем ђемо на цивилизован начин преставити своје књиге“, рекао је Мирко Демић, директор Библиотеке.
„Ово је вече пуно емоција, нећу вечерас говорити као историчар. Мој први сусрет са професор био је на ТВ-у, гледао сам емисију „Кино око“ Драгана Бабића, на којој је престравио филм Двадесети век на врло интересантан начин. Други осећај је био када нам је предавао на Факултету. Стално је инсистирао на улози човека у бурним временима. Посебно нам је представио питање тоталирног режима и како се појединац понаша у њему, издвајао је реакције при различитим историјским околностима. Повезивао је прошлост и улогу Крагујевца у двадесетом веку. После предавања имао сам част да слушам његова сећања у којима је истицао позитивну причу и како се људи радују малим стварима“, евоцирао је сећање на свог професора код кога је дипломирао Ненад Ђорћевић, директор Народног музеја.
Узевши реч аутор Милош Јевтић није хтео да прича о свом делу. Захвалио се свим институцијама и појединцима који су омогућили излазак ове књиге и предложио:
„Желим да са овог места предложим граду Крагујевцу да једна улица у вашем граду носи име вашег великана Андреја Митровића”.
