Uvek je ono što je privlačilo pažnju oka bilo na meti promišljanja. Još je Seneka rekao: “Naša unutrašnjost treba da se razlikuje od velikog mnoštva. Naša spoljašnjost neka mu se prilagodi“. To jeste tačno, ukoliko prihvatimo tvrdnju da lepota dolazi iznutra. Ipak, lepota je uvek u oku posmatrača, a oko je brzo i trudi se da oko sebe, i za sebe, “uhvati” najlepše trenutke, najjače i originalne uzorke. Danas kada živimo u dobu vizuelne kulture čini se da je imidž sve, ali šta je sa identitetom, i nije li on glavni saveznik u građenju dobrog imidža i jedinstvene prepoznatljivosti?
Etimološki pojam “imidž” dolazi iz engleskog, francuskog i latinskog jezika i bukavalno znači lik ili slika. Nečiji imidž ujedno znači i njegov osoben stil. Ako bismo hteli da definišemo ovaj pojam najbolje bi bilo ako bi rekli da je imidž način predstavljanja ličnosti kroz ponašanje, način oblačenja, način življenja, uopšte života… Dakle, u pitanju nije samo garderoba i ono “površno” i pojavno, već i identitet i karakter osobe koja se predstavlja.
Poslednjih decenija XX veka, pojavom masovnih medija, termin imidž najviše se koristio u sferi šou-biznisa kako bi se opisao nečiji jedinstveni način predstavljanja širokoj publici. Potreba javnih ličnosti, na prvom mestu pop ikona za posebno osmišljenim izgledom koji prati i osobeno ponašanje stvaralo je od zvezda idole koji su često bili imitirani od strane publike, kako po izgledu tako i po načinu na koji žive.
Dvadeset i prvi vek doneo je savremenom čoveku Internet i društvene mreže. Zvezde i digitalne generacije bukvalno žive virtuelnim životom, a nečiji uspeh meri se brojem lajkova i komentara ispod postavljene slike, video snimka ili statusa. Svako je u mogućnosti, više nego pre, da imitira i bude imitiran. Većina se trudi da sebe i svoj imidž predstavi tako da drugima bude predmet inspiracije i podražavanja. Društvene mreže, zvezdicama i zvezdama, u tom smislu pružaju neslućene mogućnosti, a mladi znaju da ih koriste. Problem nastaje kada se iz virtuelne sfere pređe u realnu. Tu na scenu stupa identitet koji ukoliko nedostaje celu koncepciju imidža ruši do temelja.
Za dobar imidž nije potrebna fizička lepota, naprotiv ona uopšte nije uslov. Za dobar imidž najvažniji je identitet ličnosti koja se predstavlja. U identitet spada sve ono što nije vidljivo golim okom, i sve ono što se može saznati o nekome kada se uslovno rečeno skine sva ta garderoba i šminka, ta maska i pakovanje u kome se neko nalazi. Garderoba ne čini čoveka, ali ga zato odaje. Isto je i sa društvenim mrežama. I bez obzira što je moda i način na koji se neko oblači ustvari neverbalni jezik kojim taj neko komunicira sa svetom oko sebe, vokabular koji koristi nalazi se u njemu samom.
Imidž i identitet mogu se nalaziti u tri relacije. Nekada je imidž osobe mnogo bolji od njenog identiteta, što svakako nije dobro. Druga situacija je kada je identitet bolji od imidža, što je samo za nijansu bolje od prve situacije. Najbolje je kada su imidž i identitet u saglasju. Jedino je tada ono što se nalazi u izlogu, da tako kažemo, moguće naći i u radnji. Univerzalna je istina da bez dobrog identiteta nema dobrog i uspešnog imidža.
Facebook: Milivoje Mili Čolić
Instagram: @milicolic
Twitter: @ESTRADAnje
Foto: Saša Mihajlović
