16. Zoran JELIĆ
Jelić Zoran, rođen 15.03.1965. godine u Sremskoj Mitrovici gde sam odrastao, završio osnovnu i srednju školu, zaposlio se i živeo i radio sve do 2003. godine kada sam se preselio u Novi Sad gde i danas živim i radim. Stihove sam voleo da čitam i da ih pišem još od malih nogu i to činim i sada.
STAJALI SMO, VIŠE NE STOJIMO
Stajali smo nad ponorom strasti.
Gledali se, k’o da nikad nismo.
Pitali se – dal’ u ponor pasti?
Dal’ za ljubav spremni bili mi smo?
Da li smemo jedno drugo krasti
il’ pisati oproštajno pismo?
Stajali smo, držali za ruke.
Pričali smo tišinom – iz duše.
Od ljubavi nema veće muke.
Srce boli kad’ se snovi ruše.
Samo nebo začuće jauke
kad obrazi od suza se suše.
Stajali smo, bolje da smo seli.
Pomirili sa sudbinom kletom.
Možda bolje da se nismo sreli,
ljutajući za ljubavlju svetom.
Jedno drugo za srce ujeli.
Put rastanka nagazismo petom.
Stajali smo, nismo se kajali,
niti mogli sve da predvidimo.
Ponori su duše nam spajali,
da se svojih srca ne stidimo.
Da Bog htede, još bi mi trajali.
Srećna budi, možda se vidimo.
17. Amela MUSTAFIĆ
Amela Mustafić rođena u Srebrenici 17. 11. 1995. godine. Prvi i drugi razred Osnovne škole završila u Živinicama te se preselila u Konjević-Polje gdje je završila Osnovnu školu. Školovanje je nastavila u Srebrenici gdje je završila Opću gimnaziju odličnim uspjehom. Student je prve godine na Filozofskom fakultetu odsjeka Knjževnost naroda Bosne i Hercegovine u Sarajevu. Učesnik je pet zajedničkih zbirki poezije, četiri izdavačke kuće KULTura sNOVA Zagreb (More na dlanu , Antologija facebook pjesnika,Tebi pjesma za Valentinovo i Kao čvorom more na dlanu) i jedna iz udruženja Metamorfoza (Antikvarnica stihova). Poeziju piše tri godine.
VOJNIČKI SAN
Sanjaš li vojniče
bijele konje,
zlatne pehare
i kristalne dvore…
Sanjaš li pobjede
one čemerne,
gdje ubiti moraš
da heroj postaneš…
Il’ sanjaš dragu,
njene raširene ruke,
kako spavaš u krevetu
i zaboravljaš na ratove…
A, onaj tamo,
ubijeni…
Šta je on sanjao?
18. Vesna Pešić
Rođena sam 1961. u Beogradu. Živim u Nišu. Radim u Aleksincu i Nišu. Gimnazijalce upoznajem sa psihologijom, a elektrotehničare sa građanskim vaspitanjem. Već 28 godina učim kako je biti majka jedne ćerke, 22 godine sina, a 3 godine baka jednog unuka. Nadam se da to uspešno radim. Poezijom se bavim otkad znam za sebe. Pišem poeziju za odrasle i decu, ovu drugu naročito otkad je sin u osnovnoj školi počeo da se bavi recitovanjem. On je odrastao i to ga više ne zanima, ali bih želela da moje pesme recituju neka druga deca. Kao student sam se bavila novinarstvom u tadašnjem niškom časopisu “Zbivanja”, uređivala sam i podlistak tog časopisa, a radila sam i korekturu. Tri godine sam radila pripremu i uređivanje oko dvadeset knjiga u izdavačkom preduzeću “Sagitarijus” iz Niša. Nemam ni jednu zbirku poezije (razlozi finansijske prirode), ali su mi pesme objavljene u pedesetak domaćih i stranih zbirki poezije. Učesnica sam tri međunarodna fejsbuk festivala poezije. Na sajtu „Tragovi blog“ do sada mi je objavljeno 12 pesama. Osim poezije volim da piše i putopise i nadam se da ću u životu i za to imati dovoljno prilike.
SUSRET
U nepreglednom prostranstvu vremena
Srešćemo se, možda, nekad.
Nećeš me poznati.
Ni ja tebe.
Ne verujem u tako dugo sećanje.
Možda će se pojaviti iskra detinjstva
u tvome oku,
na mojoj kosi,
i zaboravljena slika trepnuti za časak,
pa iščeznuti u tamu zaborava.
Možda ćemo se samo pogledati
misleći pritom na svoje probleme
i nastaviti put u budućnost
da tražimo novo predskazanje.
Nećeš me poznati.
Ni ja tebe.
Ne verujem u tako dugo sećanje.
19. Gorjana Ana DABIĆ
Gorjana Ana Dabić, rođena 1959. godine u Beogradu. Piše od 12. godine a tek pre nekoliko godina kreće sa javnim prezentovanjem svojim radova. Član je Kluba pisaca Čukarica, Poezije Stenka, SKOR Novi Sad, predsednik Gradskog odbora Udruženja srpsko ruskog prijateljstva Pravoslavlje. Izdala je zbirku OČI GOVORE 2013. godine… 2015. godine kao autor, objavljuje još jednu zbirku STIHOPOJ DUŠE U OČIMA a kao nagradu od Udruženja balkanskih umetnika iz Subotice, dobila je elektronsku zbirku KOFERI VREMENA, koja je kolaž proznih i poetskih radova. Takođe, napisala je svoj prvi roman PUCANJ OTROVA, koji očekuje da bude objavljen do kraja ove godine. Dobitnik brojnih nagrada i priznanja i učesnik više manifestacija u regionu.
KLjUČ SUDBINE
Brstim polako suze skrivene
jednu po jednu iz duše kidam
gazim tragove gde su bačene
zvezde koje uporno skidam.
Sa tobom u sebi, srce kušam
željeno ništa ne ispravlja
razum odbijam da poslušam
dušom mojom ljubav upravlja.
Zalud mi tuga šalje signale
zaboli ludo, suzu izvuče
za ovu ljubav plaćam penale
zato me bol nemilosno tuče.
Neka udara, nek me rasturi
neće srce da te otkine
vreme čuva ljubav u ljušturi
otvoriće je ključem sudbine.
20. Drazen GLAVATOVIĆ
Datum i mjesto rođenja: 13. 09 .1986 god. Podgorica
Školska sprema: Specijalista primijenjenog računarastva (Univerzitet Crne Gore), Elektrotehnički fakultet
Zanimanja: Grafički dizajn, fotografija, web dizajn, administracija, poezija, muzika.
2012 god. Objavljena zbirka poezije u izadnju “Unireksa”.
2013. Nagrada Dušan Kostić za knjigu “ Mrzim što te volim “
2015. Pjesma uvrstena u zborniku (25) – “ Sinđeliceve Čegarske Vatre” (NIŠ 2015)
SUOČAVANJE
Na izmaku nerava:
U trenutku slabosti,
kako mu tepam,
Tješim se željama
I čekam
Jer znam
– Desiće se nešto.
Ili ćeš se vratiti
Korak unazad
Ili ćeš prići nebu
Za deset.
Možda I pljunuti
Sebi u lice.
(Bar to nije teško:
Pokleknuti
pred trenutkom slabosti.)
Imaš li vjeru
U oči svoje, varalice,
Istinu kad zbore?
Beres li lopovskim prstima
Slatke moje lovore?
Čije li su misli
već pravile lavu
I do kad su riječi
gasile se kišom?
(Granica za nebo
Je suočavanje sa sobom.)
Još uvijek trljam oči:
Berem pravdu,
Kosim ego,
Kako bih što manje
Potrošio riječi
Na uvrede ociju sto gledaju me poprijeko
A, nemam ih puno,
Nego kaplje bice zgaslo
Pa nalivam stablo
Kako bi poraslo
S korijenjem čistim
Suprotno od sebe.
