Postoje umetnici čija se dela pamte samo u jednoj vrsti. Takav slučaj je na žalost i sa Milenom Pavlović Barili. Svi je poznaju kao slikara a retki, zaista retki kao pesnika. Možda zbog romanskih jezika na kojima je pisala pesme? Možda zbog činjenice da ih nikad nije složila u zbirku ili zbog potrebe njenog prosvećenog bića da se izrazi?
Kako god bilo nadam se da više neće biti poznata samo kao slikar već i kao pesnik koja je svoje svesno biće izrazila pevajući u bojama.
Podaci do kojih sam istražujući došao poznaju šezdeset njenih pesama: 17 na italijanskom, 7 na francuskom, 14 na španskom i 22 na srpskom.
Milena Pavlović Barili rođena je u Požarevcu 5. novembra 1905. godine, a umrla u Njujorku 6. marta 1945. godine.
SLIKA
Pod mojim kapcima
ti si mesec u bašti,
ti si magla na reci,
ti si jedini uvijen u san,
u Odjek detinjstva
i u plač.
Ti si val što se propinje visoko
tražeći zvezde u visini neba.
HTELA BIH DA TE VOLIM
Htela bih da te volim
više nego što mogu
Okrenuta od sveta –
bez vremena i prostora –
biti urezana u tvom odrazu.
U teskobi postojanja,
htela bih
da svest uronim
u tvoje spokojstvo
oslobađajući se svake suze
koju ipak moram isplakati
na strašnoj granici
izmišljenog odnosa.
SPALIĆEMO MESEC
Spalićemo mesec
da upotpunimo noći
da odrešimo snove
da suzdržimo dah.
Onda će Igra
poteći iz naših dlanova
suhih od života.
Ni hitra
ni spora neće biti.
Biće sama.
Kao veliki šestar
potpuno uporedna
s mehaničkim ritmom
raspadanja.
NEPOMIČNE I SJAJNE
Nepomične i sjajne
gledahu tvoje daleke oči
Na mojim praznim dlanovima
nosim spomen
na oblik tvoje glave,
tvojih ramena,
tvojih usana.
Čuvam i vedri osmeh
tvoje dobrote.
Nemam ništa drugo
Niti će mi išta drugo nedostajati
Bila sam bogatija od celog sveta!
Uveren sam da ćete uživati!
