Budim se u drugom gradu
nasmejem se nebu
setim se tebe
i zagrlim prvu građevinu
snažno
opet te ljubim
opet te dišem
gladno
Koračam ulicama Rima
znam neću te sresti
onako usput
koračam i samo ćutim
i Rim ćuti
u svim svojim bojama
ćuti svoju lepotu
oseća kako te čezne srce
među građevinama sa kojima se grlili nismo
Budim se u drugom gradu
a čeznem grad
u kom se budi sve moje