Ne zovi me nikad imenom
Još samo miris čoveka imam
Smrt je dobila moje korake
Pod mojom kožom umrlo je iznajmljeno drveće
Družim se samo sa čekanjem
I pitam se
Koga si to mojim očima ljubila
Ni oči više nemam
Ne zovi me nikad imenom
I oprosti što te drugačije od svih sanjam
Kada bi ponovo mogli da budemo stranci
Dovoljno stranci
Da se još jednom oživimo pod kožom
Da poverujem da su sve pesme moje
Samo cvetovi koje si volela
Cvetovi koje sam tebi ubrao
Cvetovi ljubavi
Kada bi samo ponovo mogli da budemo stranci
Da imamo oči za ljubav
Da ozdravimo kada se pogledamo
Ali nismo stranci
I nemamo više oči za ljubav
Venčali smo se sa osmehom
Zauvek osuđenim na tugu
Ne zovi me nikad imenom
Da ne čujem koliko je mene u tvom glasu ostalo
