Pitaš me, sine, da li je vreme blagoslov ili prokletstvo. Ne mogu ti ja odgovoriti na to pitanje. Sam ćeš dobiti odgovor ako dočekaš da odbrojiš godine koje su ti dodeljene. Do tada, svakoga dana u ogledalu posmatraj svoje oči dok stariš i bori se da u njima zadržiš onaj sjaj koje su imale kada si se prvi put zaljubio. Znam, znam! Reći ćeš mi kako ih se ne sećaš jer ti je tada bilo važnije kako si očešljao kosu i da li ti je košulja bila dobro ispeglana. Žurio si na sastanak. Ona te je čekala. Nisi imao vremena za svoje oči, već samo za njene. Osećao si se blagosloveno dok je ona u svojim očima nosila tebe, a proklinjao si i sebe i druge kada si iz njenih očiju nestao. Eto tako, sine moj, vreme ti je vezano za ljubav a ljubav za oči. Zapamti ovo, blagosloven je samo onaj čovek koji dočeka dan svoje smrti sa ljubavnim sjajem u očima, a proklet onaj koji umre pre svoje smrti jer je na svoje oči zaboravio. Sada idi, sine, vreme je u tebi.
Iz knjige “Dnevnik duše“
