Dešava mi se da me glava ponekad užasno zaboli. Pregreje se, puca i gori a zna i da proključa. Da vam ne pričam o bolu u ušima. Uf, kako on može da bude jak. Zubobolja, joj majko moja, kako nju mrzim. Desi mi se pokatkad kao da mi neko prošeta koprivom po grlu. Što to zna da me iritira, ma ne dozvoljava mi ni komadić hleba da progutam. Bol u očima može da bude veoma neugodan. A nos!? E, on me zaboli samo kad me neko po njemu zvekne. Znate šta, čuo sam da se ljudima nos zapuši, ali nisam čuo nikoga da se žali da ga boli nos. Znate šta, nos je bre najpametniji deo čovekove glave, on namiriše i zlo i dobro, a i hrabar je u svojim odlukama. On se prvi gura svuda, bilo to dobro bilo to loše po njega. Zato, dragi moji, u životu je važno naučiti kako slediti svoj nos i trpati ga samo tamo gde je mesto i vašoj glavi. A ako negde potegnete nosem, ili vas neko tresne po njemu, šta vas briga, i on je deo glave, a ona boli te boli.
Iz knjige “U dahu izdaha“
