Ti bi, sine, da saznaš istinu o postojanju svega. Misliš da je ona nepromenljiva, jedinstvena. Ko ti kaže da se njom ne služe i varalice koje jedva čekaju da ti laž podmetnu kao zakon i pravo. Šta će ti ona kada je tako lako prevrtljiva? Zašto tragaš za njom? Možda bi hteo da je svima podeliš, prodaš, sakriješ od loših, ili si ubeđen da će ti ona pomoći da dobiješ znanje koje ti je potrebno da bi ponovo zakoračio na skrivenu stazu što vodi u rajski vrt. Ne žuri, nemaš ti moći da sâm spoznaš istinu, odustani od te glupe želje. Ne donose ti znanje anđeli, već demoni, a oni su lukavi pa ti podmeću ono što je njima milo da bi se sladili tvojom naivnošću i hranili tvojom patnjom. Deliš reči i dela na dobro i zlo, dani ti prolaze između sna i jave, a onda te na raskrsnici životnih puteva sačeka sudbina, pa te onako razbojnički išamara tako snažno da posle toga ne znaš da li je ovima što si ih delio potrebno da ih rastavljaš ili spajaš. Sa svih strana prikupljenim i napakovanim šarenim mislima i očima koje gledaju lepršavu igru boja oko tebe stvaraš slike u glavi i veruješ u njih. Grešiš, zaboravljaš da ti se zenice šire na tamu i svetlost[G1] kada su one i u tebi i izvan tebe, a to je tajna spoznaje i jedini način kako da što više istine primiš u sebe. Upijanjem i isijavanjem kroz oči svetlosti koja ti se daje. Za dnevnu svetlost sâm širi zenice, ona ti hrani i neguje telo. Boja svetlosti je crna, zato se svetlost duše iz tame stvara. Ona će ti sama širiti zenice toliko da ti iz sebe njom možeš da hraniš i miluješ sve oko sebe. Ne tragaj za istinom jer će ti je na tom putu lažljivci poklanjati rasparčanu na sitne komade, varajući te da si dobio sve tajne neba, već veruj u svoje prosvetljenje primajući i poklanjajući svetlost koja je u tebi i oko tebe. Onoga trenutka kada sklopljenih očiju vidiš svetlost u sebi, znaćeš da se prava istina u tebe useljava. Što je svetlost jača, to će ti istina biti jasnija i ubrzo ćeš shvatiti da se za istinom ne traga. Ona se, kao i sve ostalo, daje.
Iz knjige “Dnevnik duše“
