Stene na kojima se Meteori nalaze su nastale povlačenjem mora pre više miliona godina, posle čega su ostale na milost i nemilost vremenskim prilikama i zemljotresima koji su ih vremenom oblikovali. Veruje se da su pustinjaci naseljavali ovu oblast jos pre 10. veka naše ere. U želji da se osame, živeli su u otvorima u stenama i vremenom stvorili monaške zajednice koje su dovele do izgradnje manastira. Da bi uspevali da dosegnu šupljine u stenama, koristili su improvizovane skele od greda učvršćene klinovima. Naknadno su u upotrebi bile mreže i kožne merdevine sve dok, mnogo vremena kasnije, nisu isklesana stepeništa. Njih uglavnom upotrebljavaju posetioci dok se i danas mogu videti monasi kako se prevoze u nekoj vrsti starinske žičare, a mreže i dalje koriste za dopremanje hrane.
Tokom naše posete, imala sam utisak da je neko okrenuo stranice kalendara i, tek tako, vratio nas više vekova u prošlost. Nismo još ni stigli do vrha, a već smo imali priliku da vidimo jednog od monaha kako se prevozi u nečemu što na prvi pogled neodoljivo podseća na drveno korito. Lagano, smireno, klizi iznad ponora, dok se hiljade, možda i stotine hiljada glava posetilaca okreće u njegovom smeru. Ispod njega smo, posmatramo, pomalo i strahujemo zbog žičare koja ne uliva poverenje, a monah nas ne primećuje. Nastavlja dalje u svom starinskom prevoznom sredstvu, usredsređen, kao da je u važnoj misiji. Ko bi znao…
Krećemo se uskim, uklesanim stepenicama i posmatramo okolinu. Nepristupačnost i izolovanost koji su obezbeđivali zaštitu od napadača, bili su bitan preduslov za izgradnju manastira na ovakvom mestu. Hrišćanski svetitelj Atanasije Meteorit (Atanasije Meteorski) sa Atosa, osnovao je prvi u nizu manastira. Godine 1344. počinje da okuplja kaluđere i da formira zajednicu koja će izgraditi Veliki Meteoron (Veliki Meteor). Originalna Atanasijeva ideja je bila da celokupna organizacija bude istovetna kao na Svetoj Gori i ustanovio je pravila vezana za život kaluđera.
Vremenom, zahvaljujući donacijama vladara i ostalih moćnika, izgrađeno je više od dvadeset manastira. Tesalija je tokom ovog perioda bila srpska provincija, a poslednji Nemanjić, Jovan Uroš je u to vreme vladao Srbijom. Na Meteorima je upoznao Atanasija i zadivljen njegovom posvećenošću, odrekao se prestola i posvetio monaškom životu kao brat Joasaf. Posle Atanasijeve smrti, Joasaf ga je nasledio kao iguman manastira i nastavio njegovu delatnost. Štaviše svoje bogatstvo je darovao upravo Velikom Meteoru.
Meteori danas imaju svega šest manastira: četiri muška, odnosno dva ženska, koji su meta turista iz celog sveta i nalaze se na spisku UNESCO svetske baštine.
… Polako se uspinjemo, jedan po jedan, duž uskih staza i strmih stepenika. Za one koji nisu skloni visinama, prizor je zastrašujući. Kamene ograde su prilično niske ali zato pružaju nezaboravan pogled na okolinu po kojoj su razbacana svetilišta. Svuda dokle pogled dopire vidi se raspoznatljiva boja stenja, prošarana zelenilom. Već ovaj prizor je teško zaboraviti…
Stižemo do prvog manastira i zastajemo da bismo se pripremili za ulazak. Kao i mnogi drugi crkveni objekti i Meteori imaju kodeks oblačenja. U njih nije moguće ući golih ramena ili kolena, a takođe, očekuje se da ženski deo populacije bude obučen u suknje. Na samom ulazu je moguće “pozajmiti” neku od uslužnih sukanja koje se jednostavno navlače preko ostatka garderobe. Tako specijalno uparađene, ulazimo u vodeći manastir.
Manastir Veliki Meteor (Preobraženje)
Tačan datum izgradnje nije potpuno izvestan, ali se pretpostavlja da je nastao u periodu između 1356. i 1372. godine. Podignut je na visini od 613m, na steni koja je bila poznata pod nazivom Platis Litos tj. Široki kamen. Atanasije će joj naknadno dodeliti ime Meteor (Meteoron) po grčkoj reči sa značenjem “koji lebdi u vazduhu”.
Saborna crkva manastira, posvećena Preobraženju, je izuzetan primer vizantijske arhitekture. Izgrađena je kao trobrodna građevina sa upisanim krstom i dvanaestostranom kupolom. U njenoj priprati (ulazni deo crkve) nalaze se grobovi Atanasija i Joasafa.
Nekada je, zbog činjenice da je imao puno monaha, manastir posedovao i trpezariju, a još uvek postoji i pekara koja je nekada proizvodila hleb za monahe. Iza trpezarije je 1572. godine izgrađena manastirska bolnica.
Manastir Svete Trojice
Jedan od najstarijih manastira Meteora izgrađen, najverovatnije, 1475. godine. Do njega vode stepenice isklesane u steni. Kompleks obuhvata: dve crkve, trpezariju, monaške ćelije, toranj sa čekrom i pomoćne zgrade. Godine 1981. poslužio je za snimanje filma o Džejmsu Bondu “Samo za tvoje oči”.
Manastir Sv. Varvare (Rusanu)
Ženski manastir kome se pristupa preko mosta koji ga povezuje sa drugom stenom. Izgrađen je u tri nivoa: prvi na kome su crkva i ćelije i ostala dva sa salom za prijem i kućom za goste.
Manastir Sveti Stefan
Manastir koji je najlakše dostupan od svih na Meteorima. Počiva na zaravni budući da su ga nacisti granatirali u II svetskom ratu. Od tada je bio napušten, sve dok ga monahinje 1961. nisu preuzele i obnovile. Najbogatiji je u čitavom kompleksu jer je vremenom stekao najveći broj ktitora. Godine 1938. Vlastislav, vladar Vlaške, je ovom zdanju poklonio mošti svetog Haralabosa po kome se nekada i sam manastir naziva.
Manastir Varlaam
Sagrađen je 1541. godine od strane pustinjaka Varlaama. Drugi je po veličini u kompleksu i poseduje crkvu i riznicu. U njegovom podrumu se, kao posebna zanimljivost, čuva ogromno hrastovo bure zapremine od čak 13.000 litara. Naročito je poznat po tome što se u njemu nalazi prst za koji se veruje da je pripadao Svetom Jovanu.
Manastir Svetog Nikole Anapauskog
Podignut je u 14. veku, a iz osnove obnovljen u 16. Naziv se najverovatnije vezuje za duhovni odmor na šta grčka reč Anapauski upućuje. Sadrži visoko cenjeno fresko slikarstvo za koje je zaslužan čuveni krtitski ikonopisac Teofanis.
O Meteorima je teško pisati i još teže ih je zaboraviti. Prilazili im kao verskom objektu, ukoliko i sami verujete, ili ih posećivali čisto kao jednu od najvećih znamenitosti Grčke, sasvim je svejedno. Doživite ih kako sami želite. Izvesno je da vas neće tako lako napustiti. Ostaće sa vama, da ih se sećete ili prepričate o njima…
Korisni linkovi:
Manastiri, radno vreme i galerija
Manastiri, istorijat i korisne informacije
Foto i tekst: Katarina Hadži-Minić
